Већ смо разматрали питање о околностима у предмету “Тужилац против Горана Хаџића” у МТБЈ. Дуго времена од јавности се скривала истина о тешкој болести бившег председника Републике Српске Крајине. Међутим, касније је откривено да је код њега дијагностикован тумор на мозгу[1] са изузетно лошом прогнозом.

Подсећамо да се одбрана више пута обраћала судском већу да реагује на најбржи могући начин, међутим, судије су деловале потпуно супротно, као да су тражиле повод за одлагање решавања проблема. У почетку су једноставно одлагали расправу, као да за тих неколико недеља Горан Хаџић може да се излечи. Потом су назначили групу лекара који су требали да прегледају Хаџића и суду поднесу свој лекарски закључак. Лекари су изнели своје закључке у којима је недвосмислено речено да је стање здравља Горана Хаџића тешко и да наставак процеса са његовим учешћем није могуће чак ни са видео везом из затвора. Обратите пажњу, судије нису чак ни разматрале могућност да Хаџић лечење спроведе у болници! Они су лекарима поставили питање: да ли је могуће његово учешће у процесу из затвора! То указује на то да хуманисти из Хага не допуштају могућност да се Хаџић лечи од рака у болници!

И ево, на крају је суд донео одлуку. Претресно веће у саставу Гај Дељвуј (Белгија), Бертон Хол (Бахами) и Антоан Мундија (Демократска Република Конго) је одлучило да не дозволи Горану Хаџићу да се лечи изван затвора.[2]

Упркос чињеници да су испоштовани сви услови за привремено ослобођење који су предвиђени правилима процедуре МТБЈ – судије су одбациле да удовоље на захтев из поднеска! Судије су изјавиле да је лечење у Хагу довољно за његово оздрављење. Такав закључак сам по себи изазива питање: да ли правник може донети овакав закључак? Посебно када постоје закључци лекара по којима ће лечење у условима привременог ослобађања несумњиво бити ефикасније. На тај начин, судије су смишљено донеле одлуку (упркос постојању свих неопходнох информација за доношење исправне одлуке) која отежава могућност излечења Г. Хаџића од смртоносне болести. Подсећамо да у складу са налазима лекара, просечан животни век у оваквим условима износи 17 месеци.[3] Од две трећине до три четвртине пацијената умиру током две године од тренутка успостављања дијагнозе[4]… Горан Хаџић је 16. марта уложио жалбу.[5]

Иначе, поставља се питање колико су се судије реално бавиле предметом Горана Хаџића? У Међународном кривичном суду (МКС) 20. марта одржано је полагање залетве нових судија. Међу њима се нашао и … неки Антуан Мундиа из Конга. Тако је један од чланова судског већа у предмету Горана Хаџића прешао на друго радно место. Но, можда је мислио да то нико “неће приметити”. Апсолутно је јасно да судија међународног кривичног трибунала не може допунски радити нигде друго, а не само у “хашком правосуђу”. Иста таква ситуација настала је у предмету Радована Караџића још пре две године, када је један од чланова тог судског већа – Британац Хауард Морисон такође почео допунски да ради у МКС[6]. И ништа, нико није приметио да судија “иде улево”. Све се то одиграло на фону непрекидних жалби председника МТБЈ Теодора Мерона у различитим органима ОУН (пре свега у СБ УН), о наводној “изузетној преоптерећености” судија. Том мистичном преоптерећеношћу објашњава се вишегодишње одуговлачење са доношењем пресуда. Но, како се испоставља, судије МТБЈ нису тако преоптерећене како то покушава да прикаже Мерон. Они имају времена да иду и у друге судове. Најважније у овој прљавој причи је то што се сви праве да се ништа не догађа. И председник Мерон не види. И саме судије се претварају да је све у реду. И чак ће тврдити да је све О.К. ако их неко упита како усклађују свој рад истовремено у два суда са савесним испуњавањем својих обавеза у једном од њих. Међутим, сви ми одлично знамо да се у међународним судовима обавезе не изврашавају савесно, него онако како је наређено. Ако сте ви одбили да оптуженом пружите право на изношење допунских доказа (судија Х. Морисон у процесу против Радована Караџића) или нисте омогућили превремено ослобађање болесном од рака (судија Мундија у предмету Горана Хаџића), онда вам могу дозволити да допунски радите и у другим судовима.

Међутим, конкретне судије и руководство међународних судова морају знати да доносећи такве одлуке они лишавају те институције било каквог легитимитета. Секретар МТБЈ је у једној од својих одлука написао да аутор овога текста не може бити члан тима одбране једног од оптужених, јер у својим текстовима “дискредитује” трибунал. Ово је најсмешнија изјава секретара МТБЈ за све време његовог рада. Тако дискредитовати трибунал како то чине саме судије и други званичници трибунала, не би могао ни најистакнутији адвокат на свету. Нико не може МТБЈ дискредитовати више од његових сопствених сарадника који чине злочиначка дејства. Нова одлука МТБЈ да се не дозволи могућност Горану Хаџићу да се потпуно опорави од тешке болести, представља злочин а не пуко самодискредитовање трибунала. И ми само скрећемо пажњу на то светској јавности…

[1] Из последње одлуке суда може се сазнати нешто подробнија дијагноза: glioblastoma multiforme (цитируется по: Deputy Registrar’s Submission of Medical Report (confidential), 26 November 2014, Сonfidential Annex (“26 November Medical Report”),

[2] Prosecutor v. Goran Hadžić. Decision on Defence Urgent Request for Provisional Release. 13 March 2015.

[3] Закључак првог медицинског стручњака // Deputy Registrar’s Submission of Reports of Medical Experts. 13 February 2015 (“Deputy Registrar’s Submission”), Annex I (“First Expert Report”), p. 8.

[4] Закључак другог медицинског стручњака // Deputy Registrar’s Submission, Annex II (“Second Expert Report”), p. 4.

[5] У састав жалбеног већа ушли су: Т.Мерон, А.Рамаросон, Х.Хан, Б.Тузмухамедов, К.Афанде.

[6] Типичност оваквог понашања огледа се и у другим «међународним» судовима. Тако је судија Џулија Себутинде наставила да заседа у саставу судског већа по предмету бившег председника Либерије Ч. Тејлора и после избора за члана другог суда – Међународног суда ОУН. И то без обзира на постојање резервног судије у саставу судског већа чије је постојање предвиђено за сличне случајеве. Напротив, резервни судија је био … избачен из састава судског већа. Због тога што је изјавио да нема доказа кривице Ч. Тејлора. Подробније о том предмету – видети интервју резервног судије (Малика Соу) журналу «New African» (www.mediafire.com/view/?yb038o4vtrv87s8).

8 гласовa