У интервјуу чешком часопису Parlamentní listy, председник Србије Томислав Николић је веома јасно зацртао приоритете своје земље по питању политике према Русији и према захтевима Брисела да се уведу санкције против Москве. Назвавши „бајкама за малу децу“ расуђивања о томе да Русија наводно представља претњу за целу Европу, српски лидер је истакао да „они који тако говоре, једном изгубе изборе у својим земљама“. „Обични грађани у Европи и у целом свету, не желе да се свађају са Русијом. Расуђивањима да Русија представља опасност, политичари можда могу да плаше само земље Прибалтика. Ја не знам кога они још тиме могу уплашити. На кога је Русија напала? Неки други бомбардују много више него она“ – подсетио је Томислав Николић, очигледно имајући у виду САД и друге земље-чланице НАТО пакта.

Што се тиче антируских санкција, то су оне, према мишљењу председника Србије, штетне пре свега за оне који их уводе. Зато је српска влада категорички одбила да се придружи санкцијама против Русије: „Ако нам данас кажу да ми морамо прекинути односе са Русијом, то ће сутра, можда, одлучити да ми морамо одустати од сарадње са Кином. А прекосутра – са Казахстаном. Зашто да на то пристајемо? Зашто да прихватамо туђу политику? Ако неко у Бриселу већином гласова одлучи да ми морамо увести санкције против Русије, но, Русија ће такве санкције осетити можда за 1 500 година. То је исто као кад бува пецне медведа – тако би и Русија осетила наше санкције. Ми смо земља која је много година живела под санкцијама. Ми смо под њима преживели свашта. Тако да нам је веома добро познато да санкције највише ударају по најсиромашнијим људима, беспомоћним и слабим, по најмлађим и најстаријим. Када су санкције усмерене против владе, оне њој апсолутно не штете. Напротив, санкције јој помажу, јер је у друштву раширено непријатељство против оних који су увели санкције. Влада иступа у улози заштитника од тог непријатеља и у резултату задобије још већу политичку подршку од грађана“. [www.parlamentnilisty.cz/arena/rozhovory/Srbsky-prezident-Nikolic-pro-PL-Havel-byl-nemilosrdny-Zeman-je-nas-pritel-Clintonova-nam-prinesla-zlo-Trump-je-nadeje-Nebezpecne-Rusko-Pohadka-pro-deti-465202]

Раније је, током године, председник Србије одбио да се придружи антируским санкцијама без обзира на притисак од стране ЕУ и САД – па тако и лично од стране потпредседника САД Џозефа Бајдена. „Ми не можемо увести санкције против Русије, уколико то значи усаглашавање са спољном политиком ЕУ“ – изјавио је Томислав Николић за време сусрета са Бајденом у августу. [www.vestifinance.ru/articles/73992]

Слична принципијелна позиција несумњиво у потпуности одговара интересима Србије и задацима развоја српско-руске сарадње – у том смислу и у области енергетике. Баш у то време када се у седишту ЕУ поново заоштрила дискусија по питању супротстављања руским пројектима изградње гасовода „Северни ток – 2“ и „Турски ток“, српска компанија „Нафтна индустрија Србије“ (НИС) чији контролни пакет припада руском „Газпром-њефту“ потписала је са компанијом Betec споразум о изградњи геотермалних топлотних електрана у Србији.

Овај документ може постати прекретница у развоју српске енергетике. Ради се о намери обе компаније да развију геотермалне зоне у северном делу Србије, отварањем нових бушотина и изградњи електрана на бази тих бушотина. Почетак бушења предвиђен је током 2017. године, а прва електрана треба да почне са радом за годину дана. Приде, ове геотермалне термоелектране ће производити како топлотну, тако и електричну енергију.

О томе да се ради о догађају који заиста представља пробој, говори и службена референтна листа  новог партнера српског НИС-а. Компанија Betec представља једног од светских лидера у области геотермалне енергетике. Она припада сингапурској компанији KS Orka Renewables Pte Ltd, која је са своје стране заједничко предузеће кинеске компаније Zhejiang Kaishan Compressor Co Ltd. и исландске компаније Hugar Orka ehf. [www.vestifinance.ru/articles/76875]

Имајући у виду да управо Исланд представља признату „локомотиву“ у развоју геотермалне енергије, а Кина и Сингапур омогућавају неопходно финансијско покриће – не треба сумњати да нови пројект НИС има све шансе на успех.

Горе наведени споразум убедљиво оповргава аргументе тих српских опонената НИС-а и „Газпрома“, који оптужују руску страну за игнорисање интереса Србије и тежњу да се она навуче на „гасну иглу“. У корист перспективности руско-српске енергетске сарадње говоре и конкретни резултати делатности компаније НИС. Почевши од 2009. године, њени показатељи непрекидно расту. Тако је само у 2015. години компанија добила око 550 милиона долара оперативне добити. Улога компаније у попуњавању државног буџета Србије за последњих пет година увећано је са 7% на скоро 15%. „То јест, до 15% буџета државе на директан и посредан начин се попуњава преко рада НИС-а“ – сведочи генерални директор компаније Кирил Кравченко. „Наш циљ је – бити и остати вертикално интегрисана енергетска компанија на Балкану, укључујући не само геолошка испитивања, производњу, прераду и маркетинг угљоводоника и продуката њихове прераде, него и електро енергетику. И бити важан играч не само на тржишту Србије, него и на Балкану у целини – у Бугарској, Румунији, Мађарској, Босни и Херцеговини и тако даље. Због тога ми не мењамо циљеве, инвестиције – одржавамо, профитабилност – стабилна. У томе је учешће нашег персонала веома важно, јер је одговорило повећањем унутрашње ефикасности у условима кризе. И подршка главних акционера. У НИС-у има много акционара, но, два су веома крупна и посебно важна – то су „Газпром-њефт“ и Република Србија. Од њих ми имамо подршку и због тога идемо путем повећања ефикасности и даљег развоја компаније“ – истиче шеф НИС-а. [www.gazprom.ru/press/reports/2015/energy-leader-in-balkans/]

Разуме се, сарадња Русије и Србије није ограничена енергетиком. Међутим, управо ова област услед њене максималне политизације од стране Запада наступа у својству кључног теста за способност владе ове или оне земље да спроводи национално орјентисану политику. И по том питању, српско руководство успева да успешно издржи притисак  – за разлику од низа других балканских земаља.

14 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ