Теодор Мерон, председник Међународног резидуалног механизма кривичних трибунала (МРМКТ) одобрио је молбу бившег председника Републике Српске Радована Караџића о продужетку крајњег рока за улагање жалбе по пресуди која му је изречена 24. марта текуће године.

У складу са чланом 133 “Правила о процедури и доказивању у МТБЈ”, стране имају свега 30 дана за предају апелације.[1] Апсолутно је јасно да је то немогуће урадити по питању пресуде која износи 2615 страница. Теодор Мерон, иако је удовољио захтеву Р. Караџића, то је урадио као и увек, лицемерно: рок је био продужен на свега 60 дана, иако је Карџић тражио прожење рока за 180 дана.[2] Поред тога, Мерон се претвара да он не схвата да овај рок (чак и тих самих 30 дана) почиње да тече од тренутка достављања оптуженом пресуде на језику који он разуме. Све до сада нема информације да ће имати српски текст пресуде. [3] То значи да је Р. Караџић принуђен да изучава своју пресуду не на матерњем језику и да сав основни рад пада на његовог правног саветника П. Робинсона (за кога је енглески заиста матерњи језик). Но, најважније у пресуди Р. Караџићу – није толико обим, колико садржај лажи на квадратном сантиметру текста.

У овом тексту ми ћемо размотрити механизме фалсификовања доказа са једне стране и неоснованост одбацивања доказа са друге стране.

Главни проблем и самог судског процеса и наравно, пресуде, постала је лаж. Како би се проверила свака реч, наравно, потребно је огромно време. Управо због тога је Мерон и одбио да суштински продужи рок предаје апелације.

Међутим, већ сада је јасно да су у пресуди садржане не просто грешке, него фалсификовани докази. Ево само један пример таквих фалсификата.

Ако ми погледамо на то како је Претресно веће “доказало” само један једини инцидент указан у прилогу А1.1, видећемо да у стварности није било ништа доказано. У складу са тврдњама тужилаштва, 1-2 априла 1992. године за време заузимања Бијељине од стране српске паравојне групације, било је убијено “у крајњем случају 48 цивилних лица”. У судској пресуди та оптужба се практично у потпуности потврђује: суд је признао да су предочени убедљиви докази убиства 45 људи. Међутим, ако обратимо пажњу на те доказе на које се ослања суд, доносећи свој закључак, испада нешто чудно. Један од сведока је говорио о убиству у Бијељини само 10 људи за цео месец април. Други сведок није говорио о цивилним лицима, него само о учесницима борбених дејстава. Трећи сведок је сведочио на затвореном заседању и његово сведочење нам није познато. Међутим, познато је да је Караџић тражио да његово сведочење буде јавно. Али суд је одбацио тај његов захтев. А сад најважније: ни један од сведока чија су сведочења била наведена у својству директне потврде “доказивања” убиства 48 цивилних лица, није био директан сведок. Сва сведочења су се заснивала на причама. Ни један од сведока није видео ни убице, ни тела. Ни један од сведока чак се није ни налазио у Бијељини и само су говорили о ономе што су чули од других лица. Један од сведока оптужбе директно је сведочио да Р. Караџић са тим убиствима није имао никакве везе. Упркос свему, судије признају оптужбе доказаним.[4]

Међутим, ако ови параграфи пресуде Р. Караџићу не доказују његову mens rea (чињење злочина са предумишљајем) и чак ни саме чињенице злочина, то онда тај текст доказује mens rea самог суда!

Ето на који начин је Претресно веће покушало да убеди оне који читају текст пресуде да је тужилаштво учинило одличан посао. Ето, на пример, тужилаштво подноси у својству доказа чланак из новина. Чак и судије схватају да такав доказ неће изгледати убедљиво и зато смишљају трик. Судије изјављују да текст С. Омерџића има висок степен уверљивости зато што се имена лица наводно убијених у време одређеног инцидента који је описан у чланку, подударају са именима побројаним у списку које је предочило тужилаштво. А ево шта су прећутали – да је тај исти списак тужилаштво било саставило по … чланку С. Омераџића!

А ево како Претресно веће одбацује доказе у корист Р. Караџића. Одбацујући полицијско саслушање у МУП-у Републике Српске, судије изјављују да они не верују у истинитост јер се у њему користи наводно “једнострани и увредљив језик”.[5] Шта је то толико потресло хашке судије? Они посебно цитирају речи да су руке босанаца “обојене српском крвљу”. А ако је тако – том документу се не сме веровати. Међутим, судије из неког разлога заборављају да објасне зашто они ипак у својству доказа прихватају тај исти чланак С. Омерџића, који у свом тексту који је постао “уверљив доказ” наводи, на пример, овакве пасаже: “ти четници кољу муслимане ради задовољења своје мржње”. Нема сумњичења. Зар судије овакав новинарски стил сматрају за вишу пројаву љубави и толеранције.

Ти примери су доказ тога да пресуда Р. Караџићу представља фалсификат не само од стране тужилаштва, него и од стране самог суда!

Међутим, важно је истаћи најважније: да би разобличили сву лаж докумената са 2 600 страница, потребно је много више времена од онога које је доделио Мерон.

Прошле недеље је на крају такође био одређен састав Апелационог већа које ће разматрати жалбу Р. Караџића. У састав већа су ушли: Теодор Мерон (САД), Виљем Секуле (Танзанија), Ваге Прусе Јенсен (Данска), Хозе Рикардо де Прада (Шпанија) и Грасијела Сузана Гети (Уругвај). За председника већа Мерон је поставио себе.[6] Себе је Мерон поставио и за судију који контролише процес.[7] Према оценама самог Мерона, за разматрање апелације Караџића издвојене су три године.

[1] Najava žalbe Strana koja želi da uloži žalbu na presudu mora u roku od trideset dana od dana zavođenja pismene presude podnijeti najavu žalbe u kojoj će navesti žalbene osnove. Žalilac takođe treba navesti koji nalog, odluku ili rješenje osporava, tačan datum zavođenja i/ili stranicu transkripta, te u čemu se sastoje greške za koje tvrdi da su učinjene i svoj žalbeni prijedlog. Žalbeno vijeće može, ako mu se podneskom pokaže valjan razlog, odobriti izmjenu žalbenih osnova.

[2] Motion For Extension Of Time To File Notice Of Appeal // www.peterrobinson.com/ICTY/Karadzic%20Appeal/Motion_for_Extension_of_Notice_of_Appeal.pdf

[2] См.: www.icty.org/bcs/cases/spisak-presuda

[3] Види: www.icty.org/bcs/cases/spisak-presuda

[4] Подробнија анализа овог поглавља пресуде видети на: Karadzic Chamber’s Findings Of Fact Regarding The First Incident Adjudicated By The Judgment Don’t Withstand Scruitiny // www.slobodan-milosevic.org/news/smorg-rk-041216.html

[5] Види параграф 622 пресуде Р. Караџићу.

[6] Order Assigning Judges To A Case Before The Appeals Chamber // jrad.unmict.org/webdrawer/webdrawer.dll/webdrawer/rec/237706/view/KARADZIC%20-%20ORDER%20ASSIGNING%20JUDGES%20TO%20A%20CASE%20BEFORE%20THE%20APPEALS%20CHAMBER.PDF

[7]  Order Assigning A Pre-Appeal Judge // jrad.unmict.org/webdrawer/webdrawer.dll/webdrawer/rec/237732/view/KARADZIC%20-%20ORDER%20ASSIGNING%20A%20PRE-APPEAL%20JUDGE.PDF

Прочитај без интернета:
16 гласовa