НАТО пакт је понудио брак Црној Гори, чак се и не заинтересовавши да ли је невеста заинтересована за такав савез. На крају крајева, становници Црне Горе морају знати да од НАТО не долази ништа лоше. А и како би! Јер се “зона мира” проширује на још једну земљу и на крају ће Србија бити у окружењу “пријатељских и добро наоружаних” држава, спремних да је принуде на мир у свакој ванредној ситуацији. А таква ситуација може настати веома брзо, чим наступи време да “поносна и независна Република Косово” приступи НАТО пакту.

Иако окружење Србије у прстен није најважнији циљ алијансе. Прикупљање што је могуће већег броја чланова има и чисто политички циљ. Разграничавање по линији Русија – НАТО представља неоспорну чињеницу  и бескорисно је њено порицање. Блоку је потребан што је могуће већи број чланова да би се он претворио у неку међународну заједницу сличну мини-ОУН, ради остварења крупних међународних пројеката. Један од потпуно очигледних пројеката јесте удаљавање Русије са Балкана. Као што је познато, Москва је већ објавила да пријем Црне Горе у НАТО повлачи њен излазак из те земље. Бриселу је баш то и потребно. Да ли је то потребно и Црногорцима – велико је питање. Али ће зато власти у Подгорици после ступања у Алијансу добити слободу политичког маневрисања у путовањима од Брисела до Вашингтона.

Сам Бог зна како ће све протицати предстојећи процес пријема Црне Горе у НАТО пакт. Из неког разлога у тој републици живи веома много грађана који никако не могу да схвате какво добро им могу донети базе Алијансе на њиховој територији. Притом они не желе да верују у објашњења Мила Ђукановића о наступајућој ери процвата. Вероватно зато што су Бугари и Румуни који су очекивали наступ те ере, сада сасвим изгубили наду. У сваком случају, ми можемо са сигурношћу рећи да се само двоје људи искрено радовало када је генерални секретар НАТО Пакта Јенс Столтенберг изјавио: “Честитамо црној Гори. То је почетак дивног савеза”. То су – сам генерални секретар и Мило Ђукановић. Остали су се замислили.

А како и да се не замисле, јер је МИП Русије подсетио да је та “мирољубива организација” допузала до граница Русије са свих страна и притом је у званичним документима Пентагона Русија названа “главним противником”. Значи, и Црна Гора ће, вољно или невољно, бити у колективу који у Русији види “главног противника”. А чиме је заправо Русија увредила Црногорце?

Као одговор на упозорења Москве, Јенс Столтенберг је, одједном и у име Брисела и Подгорице, веома одлучно одговорио да тежња да се онемогући приступ Црне Горе НАТО пакту, наводно само јача њену жељу да је тамо приме.

У ствари, Москва уопште нема намеру да се меша у слободан избор Црногораца. Она једноставно упозорава да ће се односи морати ограничити, јер идеологија НАТО пакта је пуна непријатељства према Русији и она неће да игра са новим чланом “прљавог плеса”.

Што се тиче самог “слободног избора”, онда ту има великих сумњи. Изгледа да “сватови” нису баш питали невесту да ли жели да закључи предложени брак. То више личи на њену насилу удају под изговором:” Не плаши се глупачо, видећеш како ће ти бити добро”. Иако је још од Шекспира познато како се завршавају насилно склопљени бракови. Боље је и не сећати се тога.

Прочитај без интернета:
24 гласa