Прослава 20.октобра, дана ослобођења Београда од друге немачке окупације у XX веку, праћена је већ извесно време обавезним коментарима са изразито антируском компонентом, у београдским медијима страног власништва, иако та прослава не може и не сме да буде без руског службеног присуства, макар само и због оног гробља ослободилаца Београда.

Међу разним „бунџијама“, као шлаг на торту обавезно се јављају и фантомски антифашисти!

Њихова појава има развојни карактер од рушења берлинског зида до данас, у чему и појединци и групице у Србији имају одређену улогу, па пођимо редом, да се потсетимо.

Чим се сруши берлински зид који је раздвајао један народ, али и два различита система владавине, почеше европски демократи да се бацају дрвљем и камењем на руске победнике у Другом светском рату, прозивајући их за системско, намерно злостављање, побеђених нациста.

Још од спустања „гвоздене завесе“ пијаног Винстона, у литератури се нарочито описује системско силовање јадних Немица које су ето биле сексуално робље тих страшних совјетских војника, али који ипак нису примењивали окупаторску немачку праксу из Совјетског савеза да силом отимају девојке и младе жене уочи католичког Божића и Ускрса, одвозећи их у штабове да се слављеници мало развеселе, а и да те дивљакуше виде шта је то европски угођај.

Од како је света и ратова, злоупотреба жена побеђених била je жалосна пратећа појава, али за разлику од нацистичке, совјетска команда није издавала упутства за спровођење те „разоноде“!

За разлику од совјета, добри окупатори западњаци, уз помоћ најлон чарапа, чоколаде, конзерви и цигарета, помало су се веселили Швабицама, али оне су саме пристајале а они су одреда били све фини момци, као што то холивудски филмови обавезно приказују!

Чим, уз подршку озлојеђеног народа и још више пара чика Сороша и тетке CIA освојише власт, београдски демократи после петог октобра одмах протераше совјетске победнике из Србије, те сместа изменише називе улица у центру града, бришући Жданова, Толбухина и Бирјузова, што дрчни „антифашисти“ нимало не замерише, напротив, извукоше на светло дана податке о силованим женама, пљачи и тако то, приказујући Црвену армију као хорду дивљих ратника које предводи лично Атила „бич божији“, како су га назвали у тадашњој културној Европи, чији су војници такође играли те и такве игрице, чим би им се указала прилика.

Када неколико година потом, демократи најзад увидеше да нема јефтинијих енергената нигде сем у Русији, опсетише се добронамерне критике и поново дадоше победничка имена неким сокацима по далекој београдској периферији, јер ето они памте заслуге али ко ради тај и греши, стара је изрека, па не замерите … !

Додуше, знате, не могу се више вратити оне старе улице, личило би то на отворени пририсак а ЕU нас будно гледа, а ми тамо хитро кренули, па не замерите ..!

Али, од организовања параде „Корак победника“ приликом посете Владимира Владимировича, почела је видљива рехабилитација улоге Црвене армије у ослобађању Југославије, иако је демократска ЕU врло прекорно указала владајућим на искакање из уходане матрице, јер у земљама бившег Варшавског пакта организовано и системски уклањају споменике захвалности совјетској ослободилачкој армији, извлаче се на светло дана појединачни ексцеси, дају им се генерално оцене које не почивају на чињеницама, али „демократија“ не зна за препреке, а баш те Совјете није нико ни звао да их ослобађају а још мање и да Берлин окупирају, све са стотинама хиљада нациста и придружених европских помагача у њему. Чак је почело и подизање споменика доказаним сарадницима нациста, борцима против Црвене армије на њеном путу ослобађања тада окупираних земаља Источне Европе, који су напрасно преименовани у „антикомунистичке браниоце“!

И београдски антифашисти, хитро су организовали једног октобра давање имена двојице партизанских руководилаца улицама у градском језгру, јер знате и ми коња за трку имамо, само су заборавили ситницу, да је један од њих право са Теразија хитро одјахао до Дедиња, бирајући успут најлепшу вилу да му се нађе, а саму сложену операцију препустио тим залудним Русима.

Други није имао преча посла, већ да моли западне савезнике да се бомбардују градови (али само по Србији) где је наводно била смештена нацистичка ратна индустрија, па су тако америчке бомбе 1944. године побиле више београђана него ли немачке 1941.године, али друг се учио у Шпанији, био светски човек изнад приземног српства, осведочени антифашиста, што је нарочито и доказао својим писмом из 1991.године када је осудио „злоупотребу“ ЈНА која брани само Србе, случајно угрожене на територији некадашње НДХ, али европски народи неће дозволити евентуални поновљени злочин, а они га управо и отворено потстичу!

Ипак, за свога живота, дотични случајно није разјаснио позадину оног споразума са Немцима из марта 1943.године, иако је и његов потпис на њему, а налог- овлаштење издао му бравар! У Словенији и Хрватској, чим се осамосталише, укинуше постојећи СУБНОР (Савез удружења бораца народноослободилачког рата) мењајући га демократском САБА (Савез антифашисти чких бораца и антифашиста), па да се и они потом уклопе у европски тренд осуде једноумља, зна се и чијег!

Тако се током грађанског рата деведесетих година прошлог века, демократски антифашисти из свих некадашњих југословенских република, удружено оборише на „српске четнике“ који се само бране од повампиреног неофашизма!

Али, модерни антифашисти то не примећују, забављени су пажљивим исчитавањем ревизионистичке литературе у којој се детаљно „научно“ тумачи значај „великосрпске фашистичке идеје“, изложене у Меморандуму САНУ.

Осуда старешина тадашње ЈНА који су часно вршили своју обавезу заштите и одбране угроженог српског народа, попримала је размере планске кампање, а неке од тада створених NVO почеле су парама чика Сороша и да штампају памфлете у којима се Срби приказују као водећи антисемити на простору бивше Југославије, са намером да се јака жидовска удружења у свету придруже бруталној антисрпској кампањи.
Када се најзад истакнутим совјетским командантима заслужено доделише имена булевара на Новом Београду, закукаше антифашисти заједно уз бројне NVO, како се брутално потире југословенски карактер некадашње заједничке престонице, а заборавише да је нису бранили од повампиреног неофашизма, када је то требало.

Један београдски демократски лист (у страном власништву, наравно) објави текст-коментар острашћене новинарке која осуђује овогодишњу пригодну прославу у Батајници, нарочито се окомивши на скандалозно учешће „авиона стране земље“, што видно смета жељеној ЕU али и још више добром Skotu, који, иако се наводно не меша у унутрашње односе земље домаћина где врши улогу главног и одговорног уредника балканског хаоса, већ постаје познато медијско гунђало!

Руске „ластавице“ (Стрижи) на слободном српском небу, весници су срећније српске будућности коју би неки радо да виде у америчким „фантомима“ ,који су ипак сејали осиромашени уранијум над Србијом подржани тада и од раздраганих антифашиста, који упорно спроводе радни задатак насилног преумљивања Срба, а сами то заправо и нису, било да су доказани аутошовиунисти, било да су потомци дедињских јахача из далеког октобра.

Наслеђе предака, изражено као антисрпство, они су успешно преточили у еуроатлантистичко „демократско“ супростављање „говору мржње“, који они непогрешиво одмах „препознају“ код свих који само желе јаку, сређену, независну Србију!

44 гласa