Анна Кузњецова са супругом и децом

У унутрашњој политици Русије су се десиле изузетне кадровске промене, које по свој прилици представљају почетак потпуног обрачуна председника Русије Владимира Владимировича Путина са погубном идеологијом неолиберализма у руској власти. У три, да кажемо “идентитетска” ресора у руској власти, смењени су либерални руководиоци који су својим прозападним моделом били у приличном раскораку како са патриотским традиционалистичким курсом руског председника у унутрашњој политици, тако и са међународном политиком Русије, која се последњих година вратила на велика врата као светска велесила. На њихово место дошли су представници конзервативно-патриотског погледа на свет. Дакле, до тектонских промена је дошло у три изузетно важна, понављамо – идентитетска ресора, а озбиљно је наговештена и промена неолибералног економског курса у привредном ресору. То свакако треба да радује сваког добронамерног Србина, јер Срби као ни један други народ на планети, схватају да је Господ руском народу поверио улогу чувара и заштитника хришћанског морала и светиња вере. Данас се у Русији поново препорађају религиозно-морална начела која омогућавају супротстављање злу и давање ширине снагама добра, на личном, породичном, друштвеном, државном и међународном нивоу. Данас Заповести Господње поново постају Устав Православне Русије.

Идемо редом. Прво је 19. августа (свакако симболично – на Преображење Господње почиње преображај руске просвете) указом Председника РФ Владимира Путина, на место Министра образовања постављена доктор историјских наука, професор Олга Јурјевна Васиљева. Њен долазак на место министра образовања Русије одмах је поздравио Патријарх Московски и све Русије Кирил (да подсетимо да је Олга Јурјевна докторирала на историји РПЦ у ХХ веку). Нада у реанимацију руског образовања данас више није машта, брига коју је нова министарка показала према учитељима и педагозима, као и њено залагање за много плодотворнију сарадњу руског министарства образовања и науке са РПЦ, свакако да радују срца свих православних хришћана. Као жена са озбиљним православним конзервативним убеђењем, као врхунски познавалац руске црквене историје ХХ века, као дубока, узвишена и трудољубива жена, Олга Васиљева је у стању да допринесе најважнијој ствари у целокупној историји Русије као велике државе – симфонији световне и духовне власти. Русофобна и богоборачка школа Покровског била је укинута жељезном руком Јосифа Висарионовича Стаљина тридесетих година прошлог века и био је то предуслов да се добије рат против нацистичке аждаје. Јер, ратове не добијају генерали, него школски учитељи и парохијски свештеници. Олга Васиљева је својим првим потезима показала да жељезном руком смењује погубни прозападни неолиберални курс у који је почела да тоне руска просвета. Даће Бог да то буде предуслов будуће руске победе против савременог неонацизма Запада, који по својој дубоко нељудској и богоборачкој суштини не заостаје за Хитлеровим нацизмом.

Дечији омбудсман Ања Јурјевна Кузњецова указом Председника Владимира Путина од 9. септембра постављена је за Опуномоћеника при Председнику РФ за права детета. Оно што прво треба рећи – Ања је верујућа православна жена, супруга православног свештеника, председник Асоцијације организација за заштиту породице, притом и сама вишедетна мајка (шесторо деце – две кћери и четири сина). Од како је 2008. године основала друштвену организацију “Благовест”, њен хуманитарни рад на заштити и промоцији породичних вредности се не прекида. Две године касније на њену иницијативу је створен фонд за подршку породици, материнству и деци, под називом “Покров”. Демографски програм “Живот је свети дар” у Пензској области организовао је мноштво акција чији је циљ смањење броја абортуса и промоција традиционалних породичних вредности. Иницијатор је оснивања “Службе поверења за труднице” која пружа бесплатну психолошку и правну помоћ трудницама које се налазе у тешкој ситуацији. Руководила је са неколико добротворних програма за подршку незаштићеном делу становништва. Од маја 2014. године председник је Пензенског регионалног одељења сверуског покрета “Мајке Русије”. То само по себи сведочи да је Ања Кузњецова жена високог степена делатности, својевсртан уникалан случај – добра мајка и доличан руководилац, изврстан организатор. За сваког нормалног човека то би представљало радост, јер не даје Господ свакоме такве таленте, но, постављењу Ање Кузњецове нису се обрадовали сви у Русији. Њено постављање на место заштитника дечијих права наишло је на буру негодовања безбожних прозападних руских либерала, којима би очигледно много више одговарало промовисање министарки које практикује Александар Вучић. Но, како би рекао наш народ – не може се на сваку њушку ставити брњица – Ања се не обазире на псе који лају, него се бави заштитом деце. Када су финске власти 14. септембра одузеле руској породици (која је дошла у туристичку посету Финској) троје деце због васпитног удара по дупету, Ања Кузњецова је показала да не жели да се мири са међународним разбојништвом усред бела дана. Одмах се обратила свим међународним и руским структурама одлучно захтевајући да се прекине разбојништво финске државе над руском децом и како сада стоје ствари, ситуација ће се решити на радост деце – њиховим повратком у окриље породице. Дакле, мајка шесторо деце је на самом почетку своје државничке дужности, на делу оправдала поверење председника Путина, показујући да је она пословна жена која схвата проблеме деце, која схвата проблеме васпитања деце и која уме да штити права руске деце ма где се они налазили. А ко то може боље схватати од мајке шесторо деце? Матушки Ањи Кузњецовој желимо многаја и благаја лета, са надом у Бога да ћемо дочекати да се и у Србији промовишу овакве жене.

Нешто раније, у пролеће текуће године, руски либерали остају без још једног “идентитетског” ресора. На место опуномоћеника за људска права постављена је Татјана Николајевна Москаљкова, генерал у МУП-у Русије, жена узвишених погледа и здравог менталног склопа, привржена традиционалним вредностима. Као бескомпромисан борац против корупције, и Татјана се, попут Ање и Олге, нашла на удару либералне прозападне штампе у Русији. То не чуди ако знамо да је тешко пронаћи корупционашки скандал у коме нису учествовали људи либералног погледа на свет.

Печат дубоким променама у приступу и васпитању руске омладине и у заштити породичних вредности, које очекује православно-патриотска јавност у Русији, дао је Патријарх Кирил својим потписом испод апела за потпуну забрану абортуса у Русији.

И на крају да кажемо да је и по питању економије по свој прилици дошао крај неолибералном економском моделу. као великој кочници за препород руске привреде. Током лета је Владимир Владимирович Путин наложио да се разради алтернатива економској концепцији Алексеја Кудрина. Наложено је да се доради реферат Столипиновог клуба и да се на тој основи припреми средњорочни програм “Стратегије раста”.

Дакле, више је него очигледно, да је после консолидовања геополитичких позиција Русије и њеног великог повратка као глобалне светске силе на међународну сцену, почео и обрачун са штеточинским неолиберализмом који је разједао унутрашњу политичку сцену Русије.

А шта је са Србијом? Промислитељска улога светсосавске Србије јесте улога очувања правоверја на Балкану и борба против зла. Србија је била велика 1999. године јер се противила злу, данас је велика Република Српска јер се противи злу. Председник владе, у земљи која годишње услед беле куге губи град величине Лесковца, промовише култ смрти и ни од кога не питан, хвали се што је у владу увео декларисану лезбијку. У Русији, власт промовише мајку шесторо деце, у Србији – декларисану припадницу култа смрти. На молитвену Литију за заштиту породичних вредности, упркос благослову Патријарха Иринеја, одазвала су се четири (4) свештеника у Београду, иако је свака црква у Београду добила копију Патријарховог благослова и позив организатора. Духовна немарност у Цркви доводи до немарности у држави, а рушењем државе руши се и породични живот, живот појединаца. Јер, немање воље за борбом против највеће пошасти, јединог греха који се у Светом Писму назива мрзошћу, није ништа друго него Толстојево непротивљење злу, а последице “толстојевштине” којом се опила руска омладина и интелигенција пре нешто више од сто година, јесте безбожна револуција која је донела Русији страшна страдања у ХХ веку.

Јасно је да имамо страшне спољне непријатеље, али како кажу Свети Оци – за све невоље и искушења са којима се суочаваш, тражи разлог не у спољашњем, него у унутрашњем… Традиционално школство у Србији се урушава пред нашим очима, на велика врата се најављује промоција сексуалног образовања – не треба сумњати да то неће бити никакво сексуално, него хомосексуално образовање. Жалосно је да је муслимански муфтија једини политичар у српској власти који се усуђује да се јавно изјасни против (хомо)сексуалног образовања. Без религиозно-моралних ослонаца национална свест Срба се може само урушити под притиском космополитског брлога или отворити пут безбожном национализму који се неминовно претвара у неопаганизам и антихришћанство (да је то могуће, показује поучан пример Малорусије која се данас назива Украјином). Та прича српске власти (на жалост, и појединаца из црквеног клира) о “јединству” и “помирењу”, “толеранцији”, о миру са свима редом без икаквог расуђивања, све под сенком новог светског поретка који своје истинско лице скрива испод маске лажне добредетељи – није ништа друго него помоћ антихришћанској диктатури која већ претећи режи и шкргуће зубима…

Србија данас има у чему да се угледа на матушку Русију.

Прочитај без интернета:
42 гласa