Европска унија је приморана да призна свој пораз на једном од најгласнијих антируских „досијеа“, који су директно повезани са узајамном енергетском сарадњом Европе и Русије. Румунске судске власти су зауставиле кривични поступак у односу према „кћери“ ЛУКОИЛ компаније „PetrotelLukoil“, која је власник нафтно-прерађивачког завода у граду Плоешти. Тужилаштво при апелационом суду града Плоешти је донело одлуку о укидању кривичног предмета – о чему је саопштено 17. новембра. [www.reuters.com/article/russia-romania-oil/romania-closes-one-case-against-russias-lukoil-related-trial-still-on-idUSL8N1NN2DM%5D

Оптужба за „прање новца“, избегавање плаћања пореза и за „обмане“ са причињеном штетом на суму око 1,77 милијарди евра, на адресу „кћери“ ЛУКОИЛ-а, била је предочена током 2014. године – на таласу антируске хистерије која се распламсала у Европској унији. Према расположивим подацима, овај предмет је требао постати преседан у контексту глобалне кампање по „истискивању“ руских компанија (не само ЛУКОИЛ-а, него и, у првом реду, ПАО „Газпром“) са енергетског тржишта Европе. Истовремено су сличан антируски бизнис покушавали активно промовисати и у другим земљама централне и југо-источне Европе – па чак и у Србији, где су оптужбе биле истакнуте на адресу компаније „Газпромњефт“, која је 2008. године практично спасила од банкрота локалну државну компанију Нафтна индустрија Србије (НИС). Но, главна улога у антируском енергетском вектору била је ипак предата Румунији. Та земља је услед познатих геополитичких разлога заузимала једно од водећих места у неформалном „антируском рејтингу“ Брисела, и због тога у Европској комисији нису сумњали у успех.

Међутим, рачунице Брисела се нису оправдале. То да је предмет против Petrotel-Lukoil «проткан белим нитима», постало је јасно још пре две године. У септембру 2015. године окружни суд у Прахову утростручио је износ привремених мера према Petrotel-Lukoil. Почетком 2016. године тај исти суд је одбацио оптужницу коју је тужилаштво упутило у кривичном поступку против Petrotel Lukoil, а такође и још једној профилној компанији – Lukoil Europe Holdings B.V. – и вратио је назад у тужилаштво. Одлука је била донета «због недостатка описа криминалне компоненте у поступцима ооптужених, а такође и због низа прекршаја у току истражног поступка». [https://www.rbc.ru/rbcfreenews/569fb6839a794778b2befe6b]

У резултату свега, одлуку о разматрању предмета на суду донело је Веће за прелиминарни претрес општине Прахово, 18. априла 2016. године, а сам суд је 10. маја те исте године укинуо све превентивне мере против окривљених, које су биле на снази. [https://www.rbc.ru/business/17/11/2017/5a0eadce9a79470aeaecea75]

Финансијски стручњаци потврђују да је садашње затварање предмета против Petrotel Lukoil било очекивано. У компанији Sberbank CIB сматрају да ће у најскорије време бити затворени сви предмети и по другим епизодама повезаним са руским енергетским компанијама: „Тај предмет је, највероватније, био инициран из политичких разлога и они су сада већ исцрпљени“.

Поред тога, треба имати у виду и финансијско-економске разлоге, повезане са делатношћу ЛУКОИЛ-а у Европи. „Компанија одавно и ефикасно ради у земљама источне Европе, плаћа порезе крупним инвеститорима, и Румунија вероватно није спремна да то изгуби. У случају губитка предмета, ЛУКОИЛ би се могао повући не само из румунске прераде и малопродаје, него би могао продати и своје друге активе у тој земљи, укључујући и велике рударске пројекте на шелфу“ – подсећа старији аналитичар Sberbank CIB Валериј Нестеров. [https://www.rbc.ru/business/14/07/2015/55a4dd229a79470a049ce6d4]

У овом тренутку у Групу „ЛУКОИЛ“ улазе четири рафинерије нафте у Русији (у Перму, Волгограду, Нижњем Новгороду и Ухти), а такође и три рафинерије нафте у Европи (Италија, Румунија, Бугарска) и 45% удела у рафинерији у Холандији. Свеукупни капацитет рафинерија ЛУКОИЛ-а на крају 2016. године, износио је 82,1 милион тона нафте годишње. [http://www.lukoil.ru/Business/Downstream/OilRefining]

У вези с тим такође треба напоменути да је у 2015. години (ускоро по подизању оптужнице против компаније Petrotel-Lukoil) ЛУКОИЛ добио понуду да прода своју рафинерију у Румунији – што такође омогућава да се претпостави коришћење судских процедура у циљу смањења цена на објекте. Међутим, према сведочењу потпредседника компаније Томаса Милера, Petrotel-Lukoil није нуђен на продају. [https://www.rbc.ru/business/14/07/2015/55a4dd229a79470a049ce6d4]

Нема сумње, међутим, ни да ЕУ и антируске снаге у земљама централне и југо-источне Европе неће одустати од својих покушаја да торпедују узајамну сарадњу тих држава са Русијом. Притом се то не тиче само енергетске, него и других области – у том смислу и по питању војно-техничке сарадње. Одговарајући вектор ових дана је указао и часопис Frankfurter Allgemeine Zeitung, без устезања назвавши источну Европу «ахиловом петом НАТО» због отказа одговарајућих влада да преузму реалне напоре по побољшању инфраструктуре, орјентисане на супротстављање Русији. „У јулу текуће године америчка армија је учествовала у новим војним вежбама у Румунији. И размештене јединица у Румунији све до сада чекају када ће се вратити тамо упућено наоружање. Због недостатка капацитета железничког саобраћаја, тај терет је тамо заглављен. Логистика често изгледа као досадна ствар, но, без ње у супермаркете не би стизали никакви производи. И без ње војска НАТО пакта не може да стигне тамо где је потребна“ – узнемирено је немачко издање. „Могућност оружаних снага да се слободно и без препрека премештају по Европи, има огроман стратешки значај“ – потврђује натовски генерал-лајтнант Бен Хоџес и даје карактеристичан закључак: „Тада ће политичари имати више опција“. [http://www.faz.net/aktuell/politik/infrastruktur-ist-die-achillesferse-der-nato-15292734.html]

То да су политика, економија и инфраструктура за Запад постале саставни елементи јединственог антируског сценарија – одавно није тајна. На себе скреће пажњу та отвореност са којом се данас овај положај намеће Европљанима, којима се априори предлаже да поверују у било какве антируске фантазије – било да се ради о астрономском пљачкању руских компанија или умешаности Москве у референдум у Каталонији и изборе у Мексику. Међутим, сличне химере морају платити европски грађани – које практично покушавају да увере како је неопходно укинути пројекте корисне за њихову земљу. При том је добро познато ко ће заправо доћи на место „Газпрома“ или ЛУКОИЛ-а – то су пре свега америчке и трансационалне корпорације, које покреће пре свега брига о извлачењу профита и чисто колоијални инстикти. У томе се и састоји истински избор који Европљанима предлажу Брисел и Вашингтон – у вриштећој борби против корупције или имагинарне руске претње.

 

 

 

 

27 гласовa