Што се Европа више погружава у пучину кризе повезане са таласом миграната и избеглица, постаје све очигледнија неспособност Европске уније и њене централне институције да ефикасно реше општеевропске проблеме. О превентивном деловању и перспективним прогнозама нема ни говора. Бриселске “ватрогасце” бацају час у пожар, час на лед. Возови са избеглицама грозничаво јуре пространствима централне и источне Европе. А на границама међу државама региона, заједно су укључени не само ЕУ, него и НАТО – мало, мало, па избије озбиљна пуцњава.

Међутим, оно што је још тужније за будућност “заједничке Европе” јесте то што се горе указана геополитичка “слабост удова” раширила не само на избеглице са Блиског истока и Северне Африке. Она се у пуној мери односи и на већ на први поглед тако актуелни проблем као што је обезбеђење енергетске безбедности континента. И на том правцу се позиције Европске комисије не смеју оценити другачије него као неспособност и недостатак жеље да се било шта реши, тим пре уради.

Узмимо као пример транзит гаса преко Балкана. Последњих година Европска комисија (и САД које стаје иза ње) улагали су уистину гигантске напоре да би се супротставили изградњи руског гасовода “Јужни ток”. Сада се аналогна политика спроводи према “Турском току”. Циљ је – спречити по сваку цену пролазак руског гаса преко земаља региона у Европу.

Пошто је заузела такву позицију, логично би било да Европска комисија предложи земљама југо-источне Европе сопствену варијанту регионалне енергетске инфраструктуре. Тим пре што такве варијанте формално већ постоје. Како саопштава “Радио Бугарска” позивајући се на заменика председника Европске комисије Мароша Шефчовича, та институција је већ усагласила читава три пројекта “у области транзита гаса преко територије Бугарске”. Притом су сва три пројекта “повезани са успостављањем међусистемских веза са Србијом, Грчком и Румунијом”.

Рекло би се, ето и регионалног тржишта гаса, које би се у перспективи могло прикључити ширим општеверопским пројектима! Међутим, када се има посла са бриселском бирократијом (и бриселском благајном) – не треба журити са радовањем. За последњих неколико година никако не успева да положи 30 километара гасовода на додиру румунског и бугарског гасовода. Радови на стварању интерконектора са Грчком воде се – пажња! – већ шесту годину. Међутим, “радна повратна веза иако је обавезна у оквирима ЕУ, засад одсуствује због недостатка одговарајућег софтвера”, сведочи “Радио Бугарска” карактеришући насталу ситуацију као „гасне амбиције и пројектну слабост” – и то како у Бриселу, тако и у Софији.

“Црвена нит која се провлачи кроз изјаве водећих бугарских политичара јесте изјава да ће Бугарска постати енергетски центар Европе… Међутим, очигледан је несклад између политичких изјава и реалних техничких потенцијала исто као и неумешност у управљању малим пројектима, што ставља под сумњу све те амбициозне планове”, изнела је радио станица веома логичан закључак. А услед тога, данас се у Софији по питању решавања енергетских проблема разматра обнављање руског пројекта “Јужни ток” макар и у скраћеном обиму, а не суделовање са пројектима Европске уније.

Не треба се ослањати ни на помоћ од стране САД. И то не само кад је у питању енергетика – иако је и тамо очигледна нарастајућа криза у сфери нафте и гаса. У складу са прогнозама националног министарства енергетике, крајем текуће године производња нафте у земљи ће опасти са априлског максимума од 9,6 милиона до 9,2 милиона барела на дан, при чему се највећа смањења очитују у производњи гаса из шкриљаца. А није нико други него председник САД Барак Обама пре годину и по обећао Европљанима да ће решити њихове проблеме са енергентима уз помоћ америчке производње из гасних шкриљаца.

Но, то је још само делимичан случај те спољнополитичке кризе у коју се очигледно све више увлаче САД. Амерички часопис The Foreign Affairs назива то “разочараношћу” Европљана у политику председника Обаме. “Ускоро после своје победе на председничким изборима он је добио Нобелову награду за мир – по свему судећи само зато што он није био Џорџ Буш”, подсећа издање и доноси отворен закључак: “Очекивања повезана са њим била су апсолутно апсурдна, разуме се да је амерички председник морао да разочара Европљане. Чуди само како је то он брзо урадио”.

Свеопште разочарење – управо тај термин као да најбоље пристаје ономе што се данас догађа не само са обе стране Атлантика, него и на пространству саме Европске Уније. И на том таласу је неизбежна појава нових политичких елита, спољнополитичких приоритета и регионалних структура и пројеката. Важно је само да не губимо време. Но, то је већ задатак самих Срба, Мађара, Бугара, Словака и других народа централне и југо-источне Европе.

слика http://nsn.fm/economy/chto-god-gryadushchiy-nam-gotovit-budushchee-turetskogo-potoka.php

20 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ