Добро је, даме и господо, да је у Србији још увек очувано природно домаћинство и да “шарана по српски” још увек не припремају од увезене немачке рибе. Јер кад се то деси, Србија ће се веома приближити Грчкој, у којој се продаје немачки парадајз. Берлин ту ситуацију објашњава тиме што Немци умеју да раде боље, што значи да је њихова производња јефтинија. Ангела Меркел тако и говори и тешко је не сагласити се са њом, али бих желео да питам, у којим размерама немачка држава дотира фармере и због чега од грчких фармера банке узимају и последњу добит. Ангела ће вероватно покушати да се позове на необјашњиве природне законе и изјави да ће Грци са још доста суза умити своје “охи” (“не”).

Дакле, када се “шаран по српски” буде у београдским ресторанима припремао од немачке рибе, тада ће се Срби сетити грчког свенародог референдума, на коме су они Бриселу рекли “охи”. То јест, послати их дођавола, доста сте нас гушили омчама ваших незаситих банака.

Колико је то вероватно? Рећи ћу вам као човек који солидно познаје Немце: то је неизбежно. И по свему судећи, српско друштво ће покорно чекати то време када ће печени шаран са мирисом чешњака са тањира рећи: «Guten morgen, Damen und Herren!»[1].

Зашто је потребно да чекамо тај у историји Србије невиђени број? Очигледно због тога што ће руководећи слој Србије цик-цак путем јасно водити земљу управо до тог стања. Јер тај слој не пита Србе да ли им је потребан Брисел у улози надзорника с бичем, у школи за неразвијену децу.

Не мислим да ће руководиоци у Београду после свега што су видели у Грчкој, сами себе запитати: а да ово све није грозно упозорење за нас саме? Зар не треба да се сами обратимо народном инстикту и спроведемо референдум о томе да ли Срби желе да постану чланови те чудне компаније у којим повређују и вређају слабе?

Не, тога неће бити. Јер је руководећи слој, који добро живи, заробљен илузијама о европској будућности Србије. Илузије одраслих људи ишчезавају само уз велике тешкоће. А том слоју је припао и не баш развијени народ. Зар тај народ може правилно оценити сопствене европерспективе и дати правилан одговор? Не, не може.

Поред тога, ујкама из Брисела се уопште не свиђа идеја о српском референдуму. Нису се они ради тога тако много и плодотворно трудили око навлачења Србије у предсобље ЕУ, да би им после дали право избора. У ЕУ нема довољно јефитних домара.

И оно што посебно радује, јесте нада да Москва неће пустити да Србе вређају ако им у ЕУ буде сасвим лоше. Јер су блокадом резолуције о Сребреници помогли и речју и делом. А већ последице прихватања тог папира могле су бити тужне. Тада би у ЕУ ушли под пратњом многобројних погребних предузећа о људским правима, у пругастим комбинезонима народа-злочинца.

Не, у Србији неће бити општенародног референдума о приступању Европској Унији. Преостаје нам да чекамо да шарани почну да причају на немачком.

[1] “Добро јутро даме и господо!”

Прочитај без интернета:
17 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ