Реализација руског пројекта “Северни ток – 2” у данашњим условима представља кључни елемент у систему обезбеђења општеевропске енергетске безбедности. И овај пројекат крчи себи пут без обзира на препреке које на његовом путу постављају САД и одређени кругови у руководству ЕУ, који су спремни да Европљане принесу на жртву зарад сопствених геополитичких игара и отворених спекулација.

Нови важан фактор у развоју ситуације, несумњиво је постала одлука немачког концерна BASF да током пет година уложи у изградњу “Северног тока – 2” око 2 милијарде евра. То је рекао шеф компаније Курт Бок: “Ми почињемо са новим инфраструктурним пројектом у који планирамо да уложимо око 2 милијарде евра”.

“Северни ток – 2” предвиђа изградњу две гране морског гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње из Русије у Немачку по дну Балтичког мора, као допуна за две већ постојеће гране. Реализација пројекта поверена је заједничкој фирми New European Pipeline AG. “Газпрому” ће у заједничкој фирми припадати 51%, немачкој E.ON и BASF/Wintershall, енглеско-холандској Shell и аустријској OMV – по 10% свакој, француској ENGIE – 9%. Тендери за изградњу “Северног тока – 2” треба да буду расписани већ у децембру текуће године.

Шеф немачке компаније такође је подсетио да је у последњих 25 година у заједничке пројекте са “Газпромом” (за развој инфраструктуре и подземног складиштења гаса) било уложено 10 милијарди евра, а поред те суме инвестиране су 2 милијарде евра за производњу гаса на територији Русије. Поред тога BASF преко компаније-кћерке Wintershall учествује у разради “Ачимовских налазишта”[1]. Поред тога, немачка компанија се бавила и изградњом гасоводне мреже у Европи, изградњом подземних складишта гаса, па је тако била и партнер “Газпрома” у пројекту “Северни ток – 1”.

“Наша сарадња са BASF може представљати образац поверења међу компанијама, образац стратешког виђења развоја бизниса и очит пример значајног доприноса енергетској безбедности Европске Уније” – потврдио је са своје стране председник Управног одбора “Газпрома” Алексеј Милер: “Ми са немачким партнерима имамо у будућности велике планове, нове амбициозне пројекте. И ја сам апсолутно уверен да ћемо их успешно реализовати”.

Рализација наведених планова несумњиво ће представљати озбиљан удар по оним политичким круговима и структурама које покушавају да сачувају кључни транзизни статус за Украјину, како би на тај начин могли да диктирају своју вољу и земљама централне и источне Европе и Русији и самој Украјини. Притом за Кијев “губитак зараде на транзиту још и није најгора ствар у тој ситуацији” – веома разложно истиче немачка радио станица Deutsche Welle. За Кијев се све може обрнути порастом цена за гориво – истиче са тим у вези Георг Цахман, аналитичар немачке групе саветника при влади Украјине. “Без транзита из Украјине Словачка више неће моћи остваривати јефтине реверсне испоруке Украјини. На тај начин Кијев неће имати алтернативу директном увозу из Русије” – указује он.

“Сада ми практично враћамо Украјини део руског гаса који управо из Украјине и стиже” – потврђују у словачкој компанији Eustream, која у овом тренутку представља главног “реверсног” добављача Украјине. “Уколико из Украјине не буде ништа стизало, онда се неће имати шта ни враћати” – признаје представник компаније.

Притом су и западноевропски медији приморани да признају гипкост и ефикасност руских планова и пројеката. “У последњих неколико недеља у “Газпрому” су више пута доказали како се брзо може прилагодити новим околностима. Буквално у петак концерн се договорио са Украјином – уз посредовање ЕУ – о условима испоруке горива и транзита гаса у централну и западну Европу” – између осталог указује немачки часопис Frankfurter Allgemeine Zeitung.

А Јан Жишка, колумниста чешког часописа Česká Pozice отворено указује: “Газпром се окреће Европи”. Он је уверен да ће “споразум Газпром–BASF представљати само увод у други велики пројекат – “Северни ток – 2”. “Ако томе додамо и планирани гасовод “Турски ток” на југу Европе – пише Жишка – онда Руси у потпуности могу проћи без транзита гаса преко територије Украјине, чији ће се стратешки значај знатно умањити, као и Словачке”. “И управо то изазива зебњу” у том смислу и “вашингтонских стратега у области безбедности” – наглашава чешки аналитичар.

“У овом случају Газпром не осећа недостатак партнера, посебно су са њим спремне да раде немачке компаније E.ON и BASF, аустријска OMV, француска Engie и холандско-британски Shell. Америчка приватна обавештајна компанија Stratfor у својој анализи долази до закључка да споразум тих компанија о изградњи “Северног тока – 2” има директну подршку немачке владе” – указује чешко издање.

Као што видимо, на страну Русије у енергетским дебатама објективно су принуђене да прилазе све утицајне европске снаге. И сходно томе, и таквим земљама као што су Словачка, Србија или Мађарска, такође је време да одреде своје “гасне” приоритете.

[1] Близу Карског мора као дела Северног леденог океана (примедба преводиоца)

Прочитај без интернета:
21 глас