Можда ћете ми се смејати, но, мени се свиђају немачки медији. Код њих је све постројено као у доброг домаћина.

Памти се да је у време Горбачова у совјетској амбасади у Бону организован велики пријем. На том пријему је један од вођа немачких комуниста мало више потегао и, не стигавши да дође до аутомобила, прилегао на травњак. Пред ТВ камерама репортера који су окружили амбасаду. Сви су мислили да ће се „жута штампа” гушити од усхићења описујући ту сцену. Сутрадан се у медијима није појавио ни један редак, ни један кадар о том инциденту. Немачка није хтела да баца сенку на било шта повезано са Горбијем и штампа је направила маневар који се на војном језику зове „links um!” (налево!).

Такође је истина да су немачки медији ћутали о великом тексту у листу „Правда” о врбовању совјетских дипломата у Бону од стране Американаца. Ћутали су сви, па тако и „леви”. У датом случају они су остварили заокрет „rechts um“ (надесно!) и таква дисциплина није могла да не остави утисак.

Због тога, када ми причају о слободи немачке штампе, мени се или смеје или плаче, у зависноти од степена одушевљења сабеседника.

Овако дугачка преамбула била је потребна да бих почео да говорим о чланку који се појавио на сајту „Немачки талас” и тиче се стања на Косову и Метохији.

Не смемо заборавити да је Немачка један од главних аутора наказе склепане од блата и крви коју називају „независно Косово” и њени званичници увек веома благонаклоно говоре о „процесима демократизације” кроз које је наводно прошла ова наказа.

И онда се ту одједном појављује крајње критично писаније на сајту државне немачке међународне телерадио компаније, коју без претеривања можемо сматрати званичним гласноговорником немачке владе. Први утисак после читања тог текста огледа се у томе да се у ресору федералног канцелара и федералном ресору за информисање Немачке догодило колективно лудило и оболели су одлучили да обришу ноге плодовима дугогодишње делатности немачке владе на Балкану. Па су се усудили да оно што Ангела Меркел назива „цвећем демократије”, назову правим именом – „крвавом и опасном наказом”. Оне који нису прочитали то писаније, усрдно саветујем да то учине, управо због тога што оно одражава веома необичан поглед на ствари које уопште не одговарају традиционално толерантном односу немачких власти према Косоварима.

Искрено речено, мени као политичком коментатору помало је саблазно писати о томе да су у Берлину схватили да тај неспособни и недоследни монструм није способан да самостално живи, па почињу политичку припрему да би се окренули од њега. Али у стварности, потпуно је нејасно шта заиста у Берлину мисле о солидности Косова.

А већ немачка полиција сасвим тачно реферише да ће у Немачкој ускоро замирисати дим изазван кривицом косовске мафије. На фону економске катастрофе у „Републици Косово”, прилив Косовара у Немачку добио је облик поплаве. И као што се то увек догађа у природи, поплава је на површину избацила хрпу отпада који представља оличење злочиначког света на Косову.

Схвативши са великим кашњењем, Немачка је забранила улазак косовским избеглицама. Но, то више личи на панично обраћање једне наивне даме гинекологу: „Докторе, мени у стомаку неко куца ножицом! То је тако неочекивано! Урадите нешто забога!” Тешко да доктор може урадити нешто друго него да на порођај заједно са акушерком позове и полицијску униформу.

Забрана уласка Косоварима у Немачку ништа неће помоћи. Они су већ у великим количинама засели у другим земљама ЕУ и стекли европска држављанства.

Ако косовска мафија сматра да у Немачкој, са њеним високим нивоом здравствене заштите, има кога да дели и продаје на делове, а у ресору Федералног канцелара још сви не пуше бар марихуану, онда ће она засигурно стићи тамо ради завођења реда. На пример из Велике Британије, где се осећа надмоћно под покровитељством Британске круне.

Узгред, разлика између Енглеске и Немачке огледа се у томе што је Њеном Величанству већ одавно свеједно ко контролише криминалне сфере датог краљевства и ко се бави рекетом међу бизнисменима. А немачке власти, које се још увек нису ослободиле илузија живљења у демократском друштву, никако не могу да схвате да корупција, бандитизам и превара обичних грађана представљају носеће стубове тог друштва. Њих треба као руске „младореформаторе”[1] упутити на курсеве у САД како би они схватили сурову истину живота.

Зато је косовска мафија за Немачку – пионир на послу американизације Немаца и њиховог коначног претварања у истинске чланове англосаксонске банде, извињавам се, заједнице.

Немачкој је тешко нечим помоћи, као и оној дами којој неко куца ногицом у стомаку.

Требало је водити рачуна, мадам, уместо губљења достојанства на фону дивног изгледа Косова.

[1] Младореформатори – општи назив за групу младих либералних економиста школованих у САД који су започели економске реформе у Русији 90-их година. Те “економске реформе” су довеле до скоро потпуног уништења руске привреде. Неки од њих били су и председници и потпредседници влада у епохи Бориса Јељцина, попут Јегора Гајдара, Сергеја Киријенка, Анатолија Чубајса и Бориса Њемцова (примедба преводиоца).

Прочитај без интернета:
23 гласa