Савет Безбедности ОУН-а је 12. маја поново разматрао ситуацију у Босни и Херцеговини. Разматран је извештај Високог представника УН за Босну и Херцеговину.[1] Редовни извештај Високог представник ЕУ у Босни и Херцеговини, 47 по реду, као и сви ранији, састављен је у тенденциозном стилу. Према извештају В. Инцка, развој ситуације у последњих пола године, дефинисала су три основна политичка фактора: процес формирања владе после свеопштих избора из октобра 2014. године, залагање за почетак европских интеграција БиХ у ЕУ, као и наставак деловања и давање изјава које подривају основе Дејтонског мировног уговора.[2]

Као и увек, као главну “подривачку силу” Инцко је одредио руководство Републике Српске. Додуше, овај пут је Милорад Додик удостојен уображене мада и прохладне похвале од стране Високог представника, када је овај извештавао СБ УН о посети Поточарима и полагању венаца. Међутим, Високи представник је позицију М. Додика изложио веома двосмислено и претенциозно – у њој нема јасноће ко је уистину крив за произашлу трагедију.[3] Али у стварности, Република Српска је једини ефикасан ентитет који нормално функционише у саставу Босне и Херцеговине, који може функционисати као држава. То је посебно видљиво на фону брзог формирања владе и других државних структура после свеопштих избора од прошле јесени. Посебно на фону неспособности формирања парламента и владе у другим ентитетима, све до априла 2015. године! Буџет РС такође је био једини који је био донет до почетка године.

Економска ситуација у БиХ и даље је веома тешка. Крајем 2014. године раст БНД БиХ износио је 0,7%. У поређењу са 2013. годином, у 2014 су побољшани тако значајни показатељи као што је обим извоза (3,6%), увоза (6,8%) и директних страних инвестиција током првих 9 месеци (за 7,9% у поређењу са 2013. годином). Годишња дефлација износила је скоро 1%, а обим индустријске производње је остао на истом нивоу. Висока незапосленост и ниска примања спадају међу главне узроке одлива мозгова, који је већ добио забрињавајуће размере. У својим извештајима по питању глобалне конкурентности, Светски економски форум оцењује потенцијал земље по питању одржања високовалификованих кадрова као један од најнижих у свету. Једна од најнезаштићенијих група су пензионери. Посебну узнемиреност представља чињеница сталног раста броја пензионера уз одсуство пропорционалног увећања броја радника, чији доприноси представљају главни извор средстава за исплату пензија. Буџет Федерације за 2015. годину донет је тек 31. марта 2015. године – чак 3 месеца после почетка финансијске године! Буџет је износио 1,193 милијарде еура што је за 6% мање у односу на буџет за 2014. годину. Од тога је 349,7 милиона евра – спољни зајам.

Интересантно је да од сложене економске ситуације у земљи В. Инцко прави закључак да је “неопходно обновити преговоре са међународним финансијским институцијама, пре свега са ММФ-ом, по питању стварања нових финансијских механизама или тражења алтернативних извора финансирања до којих ће се највероватније тешко доћи или који ће предочити мање угодне услове.[4]

У позадини тешке економске слике у БиХ, треба приметити самољубиву похвалу коју Инцко упућује сам себи. У свом Извештају он саопштава да је БиХ у 2014. години прикупила индиректних пореза на суму од 3,128 милијарди евра, што је био “највећи резултат за сву историју њиховог скупљања што је још једна потврда успеха Канцеларије за индиректно опорезивање која је створена под управом Високог представника”.[5] Ето тако! Управо је Високи представник обезбедио тако висок проценат пореза од становништва! А како може другачије? Спољна управа није бесплатна. Та цифра је посебно интересантна када се пореди са другим цифрама. На пример, у поређењу са средњом платом од 431 евра (у децембру прошле године) која је недовољна да би радник у сталном радном односу скрпио крај са крајем. Још треба узети у обзир да ниво незапослености у земљи остаје изузетно висок, а улога званично регистрованих незапослених достигла је отприлике 44%, где проценат омладине међу укупно незапосленим, износи приближно 60%! Ово достигнуће В. Инцка треба поредити и са просечном пензијом која у БиХ износи 180 евра месечно.

Није случајно В. Инцко на крају свог Извештаја изјавио да у “сложеној ситуацији која је настала у земљи” присуство војне мисије ЕУ у БиХ, “као и раније има огроман значај, омогућавајући мојој Канцеларији и другим субјетима међународне заједнице да испуњава постављене нам задатке, а такође и одржавајући код грађана земље (свих етничких група) увереност у очување спокојних и безбедних околности”. Другим речима, без стране војске Високи представник не може да управља Босном и Херцеговином.

Посебно на фону нових “иницијатива”. Нарочито “иницијативе” коју су 5. новембра 2014. године у Берлину објавили министри иностраних послова Немачке и Велике Британије (која се сада назива “иницијатива ЕУ”). Инцко је већ успео добити потпис “обавеза” од Президијума БиХ да ће се придржавати курса ка европским интеграцијама у складу са том “иницијативом”. Говорећи на седници СБ УН 12. маја 2015. године, В. Инцко је изјавио да ће “неке реформе бити тешке”, но оне “омогућавају земљи и њеном народу нове могућности”[6], а на чију корист ће бити те тешкоће и на чији рачун – не треба уопште сумњати. Лукавство Инцка и ЕУ је веома брзо разобличено од стране сталног представника Русије при СБ УН. Виталиј Чуркин је јасно истакао да се Русија противи да се међународно присуство разматра као инструмент за убрзавање интеграција земље у ЕУ и НАТО пакт.

Русија је изјавила да је деловање Инцка недопустиво. “Високи представник произвољно тумачи свој мандат у области кооперације ради реализовања цивилних аспеката Дејтонског споразума, намећући земљи интеграцију у ЕУ и НАТО пакт. Као прво, неприхватљиво је да Високи представник себи поставља нове задатке који излазе изван оквира Општег оквирног мировног споразума, одлука конференције по њеном извршењу и одговарајућих резолуција СБ УН. Као друго, таква далекосежна решења не могу се наметати извана, већ морају бити предмет сувереног, добровољног избора сва три државотворна народа”.[7]

Оцењујући Извештај Инцка у целини, представник Русије је био једини члан СБ који је обратио пажњу на то да се извештаји Високог представника своде на просто препричавање догађаја који су се одиграли у Босни и Херцеговини. у тренутку када се то од њега не очекује, него подробан извештај о томе како је испунио своје задатке – заправо, усмеравање локалних страна на дијалог и помоћ при тражењу додирних тачака. Ништа од тога Инцко није урадио. Напротив, уместо тражења компромиса – пребацио је кривицу на Србе, уз потпуно одсуство било каквих ефикасних решења. Русија је притом директно назвала покушаје Инцка да оптужи Србе као “незаконите и неконструктивне” посебно на фону прећуткивања сличних изјава од стране босансо-херцеговачких муслимана и Хрвата.[8] У резултату тога, Русија је поново изјавила да је Високи представник заузет тражењем вештачких изговора за самоодбрану и да се Инцко мора сконцентрисати на практичне кораке ка заокрету од понижавајућег за суверену земљу спољашњег протектората.

[1] Извештај обухвата догађаје од октобра 2014 године до априла 2015. године.

[2] Четердесет седми извештај Високог представника за испуњење Мировног споразума за Босну и Херцеговину и тридесети извештај припремљен од стране В. Инцка као Високог представника.

[3] Види параграф 53 Извештаја Инцка.

[4] Види параграф 74 Извештаја В.Инцка.

[5] Види параграф 68 Извештаја В.Инцка.

[6] Види стенограм заседања СБ ОУН 12. маја 2015. године С.2 // Документ ОУН S/PV.7440.

[7] Види стенограм заседања СБ ОУН 12. маЈА 2015. године С.7 // Документ ОУН S/PV.7440.

[8] Притом се практично игноришу изјаве других страна: босанских муслимана који се залажу за унитаризам, и Хрвата који траже стварање трећег ентитета, што се у једнаком степену може тумачити као кршење “духа Дејтона”.

10 гласовa