Споразум између Краљевине Холандије и тзв. „Републике Косово“ ступио је на снагу 1. јануара текуће године. У складу са тим споразумом постало је могуће спровођење правног процеса у новом међународном трибуналу под називом „Специјална већа за Косово“ (у даљем тексту – СВК), која су створена за спровођење судских процеса у односу на лица која су одговорна за чињење тешких међународних злочина, набројаних у познатом извештају посланика Европског парламента Дика Мартија из 2011. године.

Структура СВК на Косову је помало необична. У састав већа трибунала улазе: поједине судије које испуњавају претпретресну функцију; Претресно веће у саставу троје судија (и један резервни судија); Апелационо веће се састоји од троје судија; Веће Врховног суда се састоји од троје судија; Веће Уставног суда састоји се од троје судија (и једног резервног судије).

На дужност председника СВК ступила је 12, јануара Екатерина Трендафилова. Пре пар дана назначен је и целокупан судијски корпус. У састав вишег већа – Уставног суда – ушли су: Кејт Рајнор (он је – потпредседник, Британија), Роналд Декерс (Холандија), Ан-Пауер Форде (Ирска), Видар Стенсланд (Норвешка), Антонио Балсамо (Италија).

Преостале судије су представници још 14 европских земаља. Међутим, неопходно је истаћи да највећи део судијских фотеља заузимају Немци. Немачку представљају четворо судија: Каи Амбос, Кристоф Барт, Мајкл Боландер и Томас Лакер. Италију, Хландију и Француску представљају по двоје судија: Емилио Гати и већ помињани Антонио Балсамо (Италија), Николас Гилу и Мишел Пикар (Француска), Мапи Вељдт-Фоглиа и горе поменути Роналд Декерс (Холандија). По једног судију имају Швајцарска (Гјунељ Метро), Чешка (Владимир Микула), Естонија (Андрес Пармас) и Белгија (Кристина ван дер Вангарт).

У саставу новог трибунала има људи који су познати у међународном праву. Тако је председник СВК Екатерина Трендефилова (Бугарска) – бивши судија Међународног кривичног суда (МКС). Белгијанка Кристина ван дер Вангарт је била судија Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) и у овом тренутку је судија МКС. Бивши судија МТБЈ је такође и Мишел Пикар (Француска). Познати адвокати који раде и у МТБЈ, и у МКС су Г.Метро и К.Амбос. Међутим, остали су – људи мало познати и биографије многих није ни мало једноставно наћи тражећи просто по именима. Официјелно нису публиковане биографије нових судија.

Још треба истаћи да је за разлику од осталих трибунала у којима је долазило бар до формалног избора судија, судије СВК су постављене без бирања. И урадила је то шефица Мисије ЕУ по питањима законитости и правног поретка на Косову мадам Александра Пападопулу.[1]

У састав „европског“ суда ушли су и Американци: по једно судијско место добили су САД (Чарлс Смит) и Канада (Кенет Робертс).

Међутим, једно место САД међу судијама не одражава реалан утицај Американаца на нови суд. САД су оставиле за собом контролу делатности тог трибунала, прогуравши свог човека на место главног тужиоца. То је Дејвид Швендиман – бивши федерални тужилац САД.

Американци контролишу „европски трибунал“ за Косово одавно, још од времена његове припреме, када су управо они руководили „Европском Специјалном мисијом за истраживање (злочина на Косову)“.[2] Они су увек вршили ту функцију. Тај исти Д. Швендиман је предводио Специјално одељење за ратне злочине у Тужилаштву… Босне и Херцеговине!

Управо главни тужилац одлучује ко ће изаћи на суђење. Пуномоћја тужиоца међународних судова и трибунала формулишу се на такав начин да се све одлуке прихватају једнолично само са његове стране и ничије више! Таква пуномоћја немају чак ни судије или сами председник трибунала!

Тако је, у складу са законом о специјалним већима, Главни тужилац „независан у вршењу својих функција“. Та предивна фраза значи потпуно свевлашће и, узгред, потпуну некажњивост.

Притом тужилац још може тражити и „сарадњу“ било које државе или међувладине, међународне или националне организације.

Интересантан је законски став о томе, да „без штете за право оптуженог“, Главни тужилац може да „не открива на био ком стадијуму претреса информације о томе шта Тужилац добија на условима тајности и искључиво са циљем добијања нових доказа“.

Но, најважније је, наравно, то што управо Тужилац доноси одлуку „о почетку, наставку или прекиду кривичног дела“.[3]

То јест, ако САД зажеле да некога оптуже – то ће бити учињено, ако не – уопште неће бити кривичног дела. Као што га на пример уопште није било у односу бомбардовања Србије од стране НАТО пакта у МТБЈ. Тадашњи главни тужилац МТБЈ Карла дел Понте у својим мемоарима је покушала да обмане читаоца, тврдећи да је она хтела да покрене кривични поступак против НАТО пакта, но  натовци, наводно, њој јадној нису давали потребне информације. Ти мемоари су предвиђени за оне који нису читали истинске документе – попут закључака тима за оцену доказа злочина НАТО. Тај документ доказује да није било никакве истраге од стране К. дел Понте, а њени мемоари су покушај сопственог прања од тих злочина, које је та дамица учинила против милиона људи по целом свету, а пре свега, наравно, против Срба.

Концепција „независног“ тужиоца међународних трибунала – то је у ствари концепција контроле над тим кога осудити, а кога покрити од сваке могућности судијске истраге. Наравно, САД неће вређати своје кучкине синове из ОВК… а судије из Естоније и Чешке могу колико им драго да саслушавају сведочења против чланова маргиналних група, или једноставно невиних. Вероватан је развој догађаја по схеми Харадинаја, када се злочинац тријумфално оправдава… У крајњем случају, та схема је била одрађена у МТБЈ у саставу чиновника који су представници тих истих земаља као и Специјалног већа за Косово.

[1] Формално именовање се врши «у складу са препорукама независне Групе за одабир, која је састављена од двоје међународних судија који имају значајно искуство у области међународног кривичног права и трећег међународног кандидата». Председник и потпредседник се именују на препоруку независне Групе за одабир. Судије се именују са списка међународних судија. Председник ће бити именован од судија са списка у случају кад то буде потребно (Види: Извештај Високог представника ЕУ за иностране послове и политику безбедности Генералном секретару о делатности Мисије ЕУ по питањима законитости и правног поретка на Косову за период од 16. октобра 2016. године до 15. јануара 2017. године // Документ ОУН: S/2017/95/Rev.1 од 6. фебруара 2017. године).

[2] EU Special Investigative Task Force (“SITF”)

[3] Види такозвани «закон Косово»: Law On Specialist Chambers And Specialist Prosecutor’s Office www.scp-ks.org/en/documents/law-specialist-chambers-and-specialist-prosecutors-office

43 гласa