Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић планира да заједно са министром одбране Братиславом Гашићем посети седиште НАТО пакта у Бриселу, ради учешћа у званичној церемонији потписивања споразума о Индивидуалном плану деловања у оквиру оквиру партнерства Србије и Североатланске Алијансе.[1] Шеф српског спољнополитичког ресора подсетио је на конференцији за штампу у Београду, да је овај документ прихватила влада Србије још 20. децембра 2014. године, а 15. јануара текуће године документ је одобрио Савет НАТО пакта. Односи између Београда и Брисела подижу се на још виши ниво и то је “највиши ниво односа” за земљу која не жели да буде члан Алијансе – истакао је Ивица Дачић.

Према расположивим подацима, министри иностраних послова и одбране Србије, неће само узети учешће у потписивању Индивидуалног плана деловања, него ће одржати и преговоре са генералним секретаром НАТО пакта Јенсом Столтенбергом, па ће чак узети учешће и у заседању руководства Североатланске Алијансе.[2]

Да појаснимо о каквом се конкретно документу ради. Индивидуални план деловања предвиђа развој војно-политичког партнерства и стратешког узајамног деловања НАТО пакта са земљом-потписницом. Државе које су приступиле наведеном плану, сматрају се главним партнерима Североатланске Алијансе и могу претендовати на приоритетно приступање у њене редове. Тренутно, потписан сличан споразум са НАТО пактом имају Црна Гора, Молдавија, Босна и Херцеговина, Казахстан, Јерменија, Азербејџан, Грузија и Украјина. И премда неке од њих (Казахстан, Јерменија, Азербејџан) званично не намеравају да ступе у НАТО пакт, тежња Србије да у овим условима стане у исти ред ради узајамних односа са НАТО пактом, са Молдавијом, Грузијом и посебно Украјином, веома је индикативна.

Лако је приметити да се потписани документи о стратешком партнерству са НАТО пактом добро уклапају у општу војно-политичку стратегију садашњег руководства Србије, које јавно промовише принципе Покрета несврстаних – покрета коме је Југославија била један од оснивача. Истина, са својим кључним специфичностима.

Ако је Југославија из Титовог времена полазила од потребе за постизањем максималне удаљености од два војно-политичка блока тога времена (Варшавски уговор и НАТО пакт), то садашња Србија покушава да активно узајамно сарађује на војном плану и са Русијом и са НАТО пактом. Рачуна се на то да се добије максималан спољнополитички бонус и да се истовремено задобије подршка различитих сегмената сопственог јавног мњења.

Нису случајно изјаве о предстојећем потписивању партнерског споразума са НАТО пактом у Србији објављене буквално неколико сати после појаве информације да се Београд спрема да настави са активним развојем војне сарадње са Русијом.[3] Посебно Београд намерава да одржи неколико заједничких војних вежби са Русијом као допуну вежбама српских и руских падобранаца из новембра прошле године, које су носиле кодирани назив СРЕМ-2014.[4]

На тим вежбама узело је учешће више од 400 војника са обе стране.[5] Моменат кулминације на руско-српским антитерористичким маневрима на полигону “Никинци”, у Сремском округу Србије, била је специјална операција по заузимању и уништењу база и контигента илегалне оружане групације и ослобођење талаца које су заробили терористи. Према саопштењу прес службе руског Министарства одбране, током заједничке операције Ваздушно-десантних јединица и Војно-транспортне авијације Оружаних Снага Русије и специјалних снага Копнене војске Оружаних Снага Србије, одрадили су задатке на спровођењу специјалне операције ради заузимања и уништења база условних незаконитих оружаних формација и ослобађању талаца. Према подацима руске стране, приликом спровођења операције био је укључен сав постојећи бојеви арсенал који је био на располагању – преносни против-тенковски ракетни комплекси 9К 111 «Фагот», борбена десантна возила БМД-2, оклопни транспортери БРД-М, минобацачи од 60 милиметара, бацачи граната РПГ-18 «Муха», као и лако наоружање. Ток операције и борбену готовост руских и српских јединица тада су лично проверили командант Ваздушно-десантних јединица војске Русије генерал-пуковник Владимир Шаманов и начелник Генералштаба Оружаних Снага Србије генерал Љубиша Диковић. Заједничка дејства током маневара такође су одрадиле и јединице радиолошке, хемијске и биолошке заштите и медицинске службе Русије и Србије.

Биле су то најкрупније заједничке војне вежбе Русије и Србије у новијој историји, како по нивоу постављених задатака, тако и по размерама мобилисаних ресурса и војне опреме. Карактеристично је међутим, да су буквално већ сутрадан по завршетку руско-српских војних вежби, почеле заједничке вежбе Србије и држава Североатланске Алијансе на челу са САД, као још једна манифестација војно-политичког маневрисања Београда између два водећа војно-политичка блока на евроазијском пространству – НАТО пакта и ОДКБ. Србија је посматрач при Парламентарној Скупштини ОДКБ од априла 2013. године. Међутим, то јој није сметало да пошаље први пут у новијој историји земље репрезентативну делегацију националног Министарства одбране на челу са министром Гашићем, на септембарски самит НАТО у Велсу.

И ево сад је руководство Србије очигледно решило да да још један импулс “рсуком” вектору у својој војно-одбрамбеној политици у допуну натовској. Одговарајуће консултације о месту, времену и програму предстојећих вежби, према подацима медија, већ иду на ниво министарства одбране две стране.[6]

Не чуди да је све то изазвало нервозну реакцију од стране САД и руководства ЕУ. Тон антисрпској кампањи традиционално су задали Американци. Џон Кери, Државни секретар САД, наступајући на расправи у Комитету за иностране послове америчког Сената, исцртао је истинску линију фронта савремених геополитичких конфронтација Запада и Русије – која по његовим речима у том смислу пролази кроз Србију: “Ако говоримо о Србији, Косову, Македонији, Црној Гори и другима – Грузији, Молдавији, Придњестровљу – онда се они налазе на ватреној линији”.

Што се тиче ЕУ, онда је позиција Брисела овај пут изражена у Извештају специјалног известиоца ЕУ за Србију Дејвида Меккалистера. Документ би требало да буде пред посланицима Европског парламента 9. марта. На основу доступних информација, у њему је изражена забринутост у вези тога што су руско-српске војне вежбе прошле јесени одржане у јеку сукоба између Москве и Брисела. То дозвољава да претпоставимо да ће предстојеће заједничке вежбе са Русијом поново бити “ублажене” аналогним активностима са учешћем држава Североатланске алијансе.

Колико дуго ће Србија моћи да спроводи садашњу политику истовремене активне сарадње и са НАТО пактом и са Русијом у условима озбиљне дестабилизације околности не само око Украјине, него и на читавом евроазијском пространству – велико је питање. Међутим, не треба сумњати да ће Београд на крају морати направити некакав избор.

САД су кроз уста Државног Секретара Џона Керија већ доделила Србима незавидну позицију “на ватреној линији”. Тим пре што данашња Србија није некадашња Југославија са Покретом несврстаних. А и искуство ове последње уопште не подстиче на оптимистичку безбрижност: јединствена Југославија распала се одмах после распада Варшавског пакта.

 

[1] Vecernje novosti, 03.03.2015

[2] www.regnum.ru/news/polit/1901042.html

[3] www.senica.ru/serbia/news/serbiya-i-nato-podpisyvayut-individualnyy-plan-partnyorstva

[4] Danas, 28.02.2015.

[5] www.regnum.ru/news/polit/1900401.html

[6] mosvedi.ru/news/politic/zarubezhom/19534.html

9 гласовa