На питање шта ће бити ако српска јавност почне да протествује против ступања у ЕУ, ја одговарам просто: у ту коњушницу она ће бити на силу угурана. Не верујете? Заинтересујте се како Црну Гору утеравају у НАТО.

Искрено речено, жеља или недостатак жеље Срба да стану у ред бораца за интересе новчаних врећа из Брисела и Вашингтона требало је већ да постане предмет изучавања од стране владе.

Јер, ако испитивање јавног мњења факултета за политикологију и Европског покрета у Србији показују да није све тако једноставно, онда их не треба игнорисати.

Око 33% омладине не жели да ступи у те редове. Млади људи радије размишљају о Аустрији која није себе замарала чланством у тако сумњивим дружинама као што је ЕУ. А дружина је сумњива већ и због тога што се нарастајуће непријатељство према избеглицама са Блиског Истока и Африке неизбежно преноси и на друге странце.

Тамо се нелагодно осећају не само држављани држава које нису чланица ЕУ, него и грађани држава “получланица”. А како назвати држављане Бугарске и Румуније који су са једне стране чланови ЕУ, а са друге стране не користе се преимућствима Шенгенске зоне? Држављанима получлановима или полудржављанима члановима? Од украјинских гостију који поносно сматрају да је Украјина Европа, Европска Унија се некако скрива као ђаво од Крста и обећава им продужетак визног режима до краја века. Они ионако нису постали чланови, иако су им то обећали и њих са потпуним правом можемо звати получлановима ЕУ. Зашто су се ти получланови борили с Москвом?

А српска омладина која више воли осећање личног достојанства и слободе, некако није баш расположена да стане у ред полудржављана – получланова са свим последицама за рад, плате и путовања, које из тога произилазе. А омладина је неискусна. Хоће да поносно покаже своје људско достојанство и сматра да се Србија у спољној политици мора ослањати на Русију. Између осталог, скоро 43% тако сматрају, а пријатељство са САД жели само 4%.

Штавише, не само омладина, него скоро 80% целокупног становништва сматра да се ситуација у Србији одвија у погрешном смеру. Но, вредности европске демократије притом њих не одушевљавају. Они кажу да ту демократију користе да би их обмањивали. Ништа се гласањем неће променити. И они нису далеко од истине. Гласање по моделу демократије која је утврђена у Европи служи за забаву публике и испуштање паре. Машина која управља јавним мњењем је тако конструисана да ће се увек добити резултат који је потребан властима. Због тога је следећа етапа демократије древна традиција, када народ излази на улице и даје изјаве које се не свиђају властима. А власти баш брига за те изјаве. На тај начин, постиже се грађански мир и хармонија и народ полагано, као радну стоку утерују у потребну шталу.

И због тога понављам: ако ме питате хоће ли Србија ући у ЕУ, рећи ћу, наравно да хоће. Притом ћу вам открити невелику тајну: ускоро ће у ЕУ почети класне борбе са америчким Транснационалним компанијама (ТНК) које ће јурнути у Европу у складу са потписаним Споразумом о трговини и инвестицијама. Тај Споразум је за њих једноставно безумно лагодан. Они ће постати газде Европе. Радници се ка томе односе без ентузијазма и већ сада почињу да зује.

Ето тако, када међу њима почне жестоки период борбе и њих просто почну истеривати с посла због непослушности, ТНК ће затребати штрајкбрехери. Сиријци и Тунижани не одговарају тој улози – немају техничке поткованости. А Срби – сасвим задовољавају.

Но, не верујем да ће се српским младићима и девојкама свидети таква улога. Они су одрасли у другој земљи.

30 гласовa