Ако немате ништа против забаве на политичку тему, онда вам препоручујем да испратите како “напредна међународна јавност” брине о председнички изборима у Србији који ће се одржати 2017. године. Тако су, између осталог, већ почели напади на Војислава Шешеља кога је СРС истакла као свог кандидата на председничким изборима 2017. године. Верујте, чека нас много забавних тачака, за које би, како је говорио Јожеф Швејк, у пристојној биртији добили по шији. Но, о свему по протоколу.

Због чега су “проресивној јавности” тако страшани патриотски кандидати, па међу њима и бивши хашки затвореник са својом партијом, који су освојили 11% гласова у Скупштини? Ако мислите да њима патриоте нису страшне, онда сте у заблуди.

Јер, за разлику од непарламентарних партија, патриотске парламентарне партије ће имати широк приступ бирачима за време кампање. Није могуће организовати потпуну информативну блокаду парламентарне партије и то је страшно, а поједине српске патриоте раде спретно и напорно. О томе да ли се неки патриотски кандидат може пробити до председника, још је рано говорити, но, о томе да расте популарност патриотских снага, може се већ сада утврдити. То је тенденција. “Напредна јавност” уопште не жели да патриотске идеје буду даље распростиране у српском народу. Недостатак српског друштва огледа се у томе што је операција “Милосрдни анђео” на чудан начин утицала на његову свест и он све до сада не може да схвати да му је после те операције постало добро. То јест, ниво зомбирања Срба је много нижи него што је у Бугарској или Румунији, где се људи искрено радују што је њихов живот доведен до животињског нивоа. Тим земљама већ је тешко помоћи. Од њих су направили пушчано месо за НАТО пакт, које ће, по свој прилици, ускоро бити пуштено у употребу.

А у Србији је све другачије. Срби не само да не избегавају да чују и патриотски глас, него почињу и да размишљају. Због тога није случајно да се председник Хрватске Грабар-Китаровић обратила генералном секретару ОУН Бан Ки Муну са молбом да укине ослобађајућу пресуду у односу према Војиславу Шешељу. Као што знате, у Хрватској ратних злочинаца нема, она је кроз рат прошла у белим рукавицама. Но, њу веома узнемирава српски ратни злочинац Војислав Шешељ, притом, још више је узнемирава после уласка његове партије у Скупштину. Веома би желела да га опет баце у самицу.

Но, није само хрватски председник изгубио миран сан. Постоји читава дружина професионалних бораца за истину који су такође припремили различита оружја у борби против српског патриотизма.

Да почнемо са Међународном асоцијацијом адвоката, чије се седиште налази у Лондону. Хтео бих да вас унапред упозорим: ни једна организација чије се седиште налази у Лондону, није се прославила ничим добрим у том свету. Ако вам се чини да је ипак нешто добро стизало и из Лондона, онда се присетите колико сте јуче попили. Није искључено да сте се прилично заборавили. Таква мисао не може се ни појавити у здравој глави. Због тога од те саме скупине адвоката очекујте некакву казуистику на тему конфузије која се одиграла у МТБЈ. Та организација има велика средства и као што Ви и схватате, осетивши мирис новца, многи европски медији ће почети да завијају из стомака. Као, хоћу да ждерем, дај паре па ћу олајати кога год пожелиш. На српске патриоте ће се пролити река гласних оптужби, чији циљ уопште неће бити достизање истине, него смањење њихове популарности.

Још један одред бораца за истину представљају америчке организације за људска права попут “Међународе амнестије” и других са њима. Посебност тих институција представља постојање код њих једног ока. То је веома згодан физиолошки дефект. Жртве тих држава које треба да буду осуђене, оне гледају видећим оком, а приликом рачунања жртава пријатељских држава, видеће око прикривају руком и рачунају невидећим оком. У резултату такве изузетне технологије, цивилне жртве од америчког бомбардовања у Ираку све до дан данас нису израчунате. И неће бити израчунате.

Изгледа да се једнооки стручњаци спремају и за повратак предмету Војислава Шешеља. Ето они већ рачунају!

Постоји и маса других професионалаца, но, верујте ми, највише задовољства пружиће Вам конкретни “страдалници” од непочинстава Шешељевих, који су, по правилу, добили највише рејтинга приликом свог наступања. Сетите се како је кћер амбасадора Катара у Ираку наступила у Конгресу САД и испричала како официри Садама Хусеина секу ножем новорођенчад у породилиштима, у циљу борбе са наталитетом. Потом се испоставило да девојка никада није ни била у Ираку.

Каква непочинства ће се приписавати српским патриотским делатницима, засад је тешко предвидети. Можда ће и кћер некаквог адмбасадора причати свету о томе да су је српске патриоте узнемиравале, можда ће се појавити жртва са још чудовишнијим оптужбама. Но, верујте ми, свакако ће се појавити. Жртве представљају ефикасно средство зомбирања лакомислене публике.

Локални представници напредне јавности такође неће упустити своју шансу. У њиховим устима сваки патриотски кандидат представља непријатеља српске будућности који народу доноси огромне катастрофе.

У принципу, неће бити досадно. Главно, немојте наседати на ту удицу. Ко слуша да чује.

Прочитај без интернета:
52 гласa