Парламентарни избори у Словачкој који су одржани 5. марта, локални и инострани медији већ су успели окарактерисати као “шокантне” и чак као својеврсни “земљотрес”. О “огромном земљотресу” који је потресао Словачку, посебно је извештавала пољска ТВ компанија TVN24. А интернет издање Polonia Christiana у свом коментару је подвукло да су главни победници на словачким изборима постале “антимигрантске” снаге и “антисистемске партије”. [spravy.pravda.sk/parlamentne-volby-2016/clanok/385838-polske-media-oznacili-vysledok-volieb-na-slovensku-ako-velke-zemetrasenie/]

Сличне оцене – уз сав њихов емоционални колорит – изгледају потпуно тачне, узимајући у обзир да се ради о земљи-чланици ЕУ и НАТО пакта. А та чињеница да у априлу на биралишта треба да изађу грађани Србије – још једне важне земље по питању геополитичке ситуације – тера нас да се пажљивије односимо према тим лекцијама које треба да се извуку из словачких избора – и у Бриселу, и у Београду, и у другим европским престоницама.

Главна лекција огледа се у томе што се грађани Словачке упркос значајном притиску локалних и иностраних медија, нису уплашили да гласају управо за оне за које они сматрају да је потребно. И да у својој већини гласају управо против “система” – ако под тим системом подразумевамо извана наметнуте норме, принципе и стандарде.

У новом саставу парламента Словачке биће представљене три политичке партије које су пробриселски пропагандисти раније крстили као националистичке, популистичке и чак фашистичке. То је – Словачка национална партија (SNS) Андреја Данка, која је деведесетих година подржавала тадашњег харизматичног премијера Словачке Владимира Мечијара – који се залагао за активне узајамне односе са Русијом (8,6% гласова). То је партија која се бори за традиционалне породичне вредности – “Ми смо породица” (Sme rodina) Бориса Коплара (6,6%). И на крају, то је десно-радикална Народна партија “Наша Словачка” Маријана Котлебе – која захтева да се Словачка ослободи од диктата НАТО и ЕУ. Ако узмемо у обзир да се и десноцентрична партија “Слобода и солидарност” (SaS) економисте Рихарда Супика придржава евроскептичних погледа (залажући се између осталог и против Лисабонског споразума) – онда се Бриселу очигледно не може завидети.

У насталој ситуацији чак и владајућа социјал-демократска партија Smer премиејра Роберта Фица, изгледа за руководство ЕУ најбољи избор, без обзира на њихово посебно мишљење по питању миграционе кризе и односа са Русијом. Међутим, иако је Smer добио изборе скупивши више од 28% гласова, та партија је изгубила 34 посланичка места у парламенту од 150 посланика (на прошлим изборима партија Роберта Фица добила је 44% гласова) [volbysr.sk/en/data01.html]. Да додамо да су и уочи садашњег гласања социолошка истраживања указивала да ће Smer добити између 32 и 40% гласова. (www.teraz.sk/slovensko/do-parlamentu-by-sa-dostalo-sedem-stran/176491-clanok.html)

Није случајно да један од водећих словачких политиколога Мирослав Куси (Miroslav Kusý) у интервјуу братиславском часопису Pravda отворено расуђује о перспективама могућег компромисног споразума између Фица и Котлебе – што је још уочи избора изгледало незамисливо. [spravy.pravda.sk/parlamentne-volby-2016/clanok/385816-smer-podla-politologa-urcite-zvazi-aj-kompromis-s-kotlebom/] Водећа социолошка служба земље до последњег тренутка је одбијала да призна и саму могућност да ће Народна партија Наша Словачка (Наша Словакия) прескочити петопроцентну баријеру, дајући јој 1,5-2,5%. [www.topky.sk/cl/1000869/1528117/Predvolebny-prieskum-posiela-do-parlamentu-sedem-stran–Velky-presun-sil-na-pravici]

Несумњиви успех национално орјентисаних политичких снага у Словачкој очигледно демонстрира да су, без обзира на све глобалистичке процесе, држављани земаља-чланица ЕУ још способни да гласају у складу са сопственим национално-државним принципима и погледима. И власт је принуђена да на то рачуна – исто као што је рачунала и са другим објективним факторима који су у супротности са бриселским сценаријем “јединствене Европе”. Један од таквих фактора и за Словачку и за друге државе централне и југо-источне Европе остаје проблем избеглица и нелегалних миграната. И док вође бриселске бирократије капитулирају пред Турском као кључним регулатором миграционих токова, горе поменути словачки часопис Pravda као главну новост саопштава да је Словенија затворила доступ мигрантима у “Шенгенску зону” и самим тим “затворила балканску маршруту”, коју су активно користиле у том смислу и турске власти како би уцењивале Европску унију. [spravy.pravda.sk/svet/clanok/386137-lublana-sprisnuje-vstup-do-schengenu-konci-sa-balkanska-cesta/]

Такође, треба имати у виду и да су процеси који су изазвали политички “земљотрес” у Словачкој, карактеристични и за многе друге државе Европске уније. Без обзира на све напоре ЕУ, не смањује се друштвена подршка мађарском лидеру Виктору Орбану. Смена власти у Пољској је довела до драматичног погоршања пољско-немачких односа и чак до претње увођења евросанкција против Варшаве. Евроскептично расположење јако је и у Чешкој и Аустрији – да и не говоримо о земљама Медитерана. Све то говори о томе да испод спољне љуштуре, у ЕУ сазревају нове снаге, способне да на кардиналан начин преформатирају читаво европско пространство. И чак ни САД које се тако активно мешају у европске послове и посебно у израду спољнополитичких приоритета ЕУ – можда неће прискочити у помоћ евробирократији.

Аналитичар чешког издања Respekt, Јакуб Јанда у вези с тим је претпоставио шта се може десити у Европи већ током 2018. године, чак и у случају победе Хилари Клинтон на председничким изборима у САД (о победи Доналда Трампа у Бриселу, Берлину или Лондону не воле чак ни да помишљају): “У Јелисејској палати звони телефон. Франсоа Оланд, превазилазећи страшни умор од истовременог руковођења са три операције у Африци и на Блиском Истоку, говори: “Коначно је и она позвонила!”, али се у слушалици зачуо глас једног од њених саветника: “Председница Клинтон преноси, вама Европљанима, да сами решавате своје проблеме”… [www.respekt.cz/externi-hlasy/2018-cesku-vladne-zeman-babis-agrofert-a-penta]

25 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ