До скора је 4. јул у свету био познат као дан државности САД, али од овог 4. јула 2017. године биће познат као датум од када су Кина и Русија потпуно усагласиле своје међународне односе и економске политике и одлучиле да убудуће наступају заједно.

Када тако сагледамо чињенице, онда је на делу нова суперсила, која у потпуности може да парира САД, а у неким сегментима, као рецимо војном, је већ сада директно моћнија од САД.

Са тако усаглашеним политикама, чији степен је далеко већи него између држава ЕУ (ЕУ има заједничку биркратију која јој је чист баласт, али суштински нема заједничке ставове о важним питањима, а нарочито нема оперативне одговоре за горуће пробелме ЕУ), Кина и Русија ће наступити на самиту Г 20 у Немачкој.

Уместо БРИКС-а, који је изгледао као алтернатива самовољи Америке, много брже, функционалније и делотворније настао је савез Кине и Русије, после кога више ништа није и неће бити исто у свету. Наравно, и сам БРИКС ће наставити да расте и прераста у ефикаснију групацију држава, али време оптерећено високим ризицима и великим степеном агресивности Америке захтевао је бржи и одлучнији одоговор. Тражили сте – добили сте.

Стратешка грешка Америке је био државни удар у Украјини 2014. године и све што је касније из тога следило. Када кажем грешка, онда мислим посматрано из угла оног дела САД који хоће да неомеђено влада светом.

На први поглед, ударом у Кијеву је дестабилизована Русија и отворен је нови јаз између ЕУ и Русије, што је све било на руку САД, али је потцењена проницљивост Кине у датој ситуацији. Очигледно се мислило да ће се Кина повести за неким дневним користима у сарадњи са западом, на штету Русије. Међутим, Кина је од почетка украјинске кризе стратешки мудро побољшавала односе са Русијом, као приоритет своје спољне политике. Исправно разумевајући да ако падне Русија, онда је Кина следећа за отстрел.

Муке кроз које је Русија прошла у претходне три године, зла крв између ЕУ и Русије која је из Вашингтона посејана и истине ради оберучке прихваћена и у Немачкој и у Француској (о Британији не треба трошити речи), су мале надокнаде за успостављање ове и овакве сарадње Русије и Кине.

Најгора ствар која је владаоцима из САД могло да се догоди је управо ово што им се догодило у односима Кине и Русије, а што је добило своју свеобухватну и свечану форму 4. јула 2017.године.

До избора за председника Русије у марту 2018. године још ће се правити и у Вашингтону и у Берлину да је „све под контролом“, а онда ће почети да се пара та неприродна веза САД и Немачке, па онда насилно наметнута доминација Немачке у односу на друге водеће државе ЕУ. Зато што им је савезом са Русијом Кина у значајној мери преузела важна тржишта у Русији. Као што је изградња брзих пруга, на пример. Или великог авиона и хеликоптера за цивилни саобраћај. Код железнице су брзи возови Немачке и Француске осуђени на губитак тржишне утакмице са кинеским брзим возом, код авиона ће то потиснути временом и Боинг и Ербас са тржишта Кине, као далеко највећег тржишта нових великих авиона, а код хеликоптера су са запада могли са Русима да развију тај концепт. Ово наводим само примера ради.

Најмоћнији медији на западу ће вечито наставити да игноришу стварност, па и тако монументалу стварност као што је пола земаљске кугле коју чине Русија и Кина. Али зашто наш РТС игнорише стварност и зашто ми на свом ударном дневнику такође немамо извештај о посети председник Кине Путину, то је застрашујуће. И ми извештавамо о сусрету само из угла саопштења које су Си и Путин дали у погледу предлога решења тензија око Корејског полуострва. Чак се ни не поставља питање, „а којим поводом су уопште председници били у прилици да дају заједничко саопштење“. Него, ето, дали, па сад не можемо ни ми потпуно да прећутимо да је изгледа нека висока личност из Кине била код неке високе личности из Русије. Ужас.

Код нас је 4. јул био дан устанка у Другом светском рату. Али сада поново добијамо разлога да славимо тај датум. У знак сећања на сламање америчког интервенционизма у свету које је обнародовано 2017. у Москви.

51 глас