Не, мени није жао српског новца! Ако је влада Александра Вучића одлучила да упути Кијеву 100 хиљада евра, онда значи да је она свесна тог хуманитарног корака. Јер, Украјина је у исходу “Револуције достојанства” заузела почасно место међу Угандом и Малијем по животном стандарду и то се мора обележити специјалном наградом. Тим пре што ни у Уганди, ни у Малију, ни у Украјини, нико не размишља о животном стандарду обичних грађана, па се због тога стварају специјалне „зондеркоманде“1 за пљачку иностране помоћи.

На пример, “зондеркоманда” украјинског премијера Арсенија Јацењука украла је више од седам милијарди долара иностране транше, што је постало познато ревизионистичким органима. И само је заклетва Јацењука на верност Сједињеним Америчким Државама омогућила тужилаштву да почне са археолошким ископавањима зарад потраге за украденим новцем. Дакле, очигледно ће ови депозити остати недоступни људском оку до настанка нове историјске епохе. А украсти тричавих 100 хиљада долара, за ту екипу је једноставно дечија забава. Нема сумње, украшће.

Тај новац, засигурно, неће отићи на помоћ гладнима. Само у неколико последњих дана украјински рудари су се скупили у Кијеву да питају владу да ли “револуција достојанства” значи бесплатан рад и исхрану ваздухом? Они већ пола године не добијају новац, чак и не сањајући да је он већ пребачен у друге јаме – у планинанама Швајцарске. Влада је одлучила да не води дијалог са тим ускогрудим људима који не схватају истинске циљеве револуције, па се разишла на све стране. Председник у Француску, премијер у Вашингтон, а остали чланови су се примирили у локалним одмаралиштима. Генерално, рудари ће се мало дерњати, лупати кацигама по тротоару и разићи се по својим селима хранећи се ваздухом. Тим пре што је напољу пролеће и појављује се зелена трава за витаминску салату.

Ја схватам да нада српске владе да се са 100 хиљада евра могу решити украјински проблеми, полази од вере те владе у Вечност и Доборту. Ја такође верујем у Вечност и Доброту, али не тамо где је крочила нога америчких “демократизатора”. Ти невероватни професионалци за принудну трансплантацију политичких органа непрекидно порађају у демократизованим земљама режиме од којих стење не само сопствени народ, него и суседи.

Узмите на пример Либију, која у пуном саставу намерава да гуменим чамцима пресече Средоземно море, само да не би остала насамо са својом владом коју је засадио Вашингтон. Истина, поставља се питање зашто се данас у Европи тим поводом диже толика дрека? Да ли се можда боје прилива емиграната? Можда је било боље да нису учествовали у бомбардовању те земље и одсецању главе Гадафију?

Генерално, по мом мишљењу би већа корист била да је тих 100 хиљада евра отишло на куповину гумених чамаца за избеглице из Либије.

1 Нем. Sonderkommando – Специјални одреди за различите специјалне намене у нацистичкој Немачкој (примедба преводиоца).

18 гласовa