Одлука Апеляционог већа МТБЈ

Већ смо разматрали одлуку МТБЈ по предмету молбе за превременим ослобађањем ради лечења генерала Ратка Младића, коју је донело судско веће.[1]

Адвокати генерала (Бранко Лукић и Драган Иветић) поднели су жалбу Апелационом већу за ревидирање ове одлуке. И ето, објављена је одлука Апелационог већа у саставу познате дружине која се састоји од председника МТБЈ К. Агијуса (Малта), бившег председника МТБЈ и садашњег председника МРМКТ Т. Мерона (САД), судија Фауста Покара (Италија), Дакина Лија (Кина) и Бертона (Бахамска острва).

Судије Апелационог већа су једногласно одбациле апелацију. Параграф 26 одлуке објашњава овај закључак тиме што подносиоци захтева наводно нису успели доказати да је Претресно веће начинило грешку примене права и чињеница.[2] Истовремено, сам текст одлуке не даје основа за такав закључак. Адвокати генерала Младића предочили су довољно доказа како незаконитости, тако и нерационалности такве одлуке. Међутим, судије из Апелационог већа су покушали једноставно да се склоне од аргумената одбране.

Тако је један од најважнијих аргумената одбране био аргумент о томе да у својој одлуци Претресно веће није обезбедило принцип заснованости судске одлуке. Заиста, доневши закључак о томе да генерал Младић „може да се не врати у Хаг“, судије Претресног већа нису узеле у обзир гаранције које је дала Руска Федерација да ће генерал бити враћен у Хаг по првом захтеву трибунала. Судије не само да су игнорисале гаранције Русије, него су то урадиле демонстративно. И то није први пут. Раније су исто тако демонстративно судије МТБЈ игнорисали гаранције које је дала Русија у предмету Слободана Милошевића, у фебруару 2006. године…

Треба истаћи да је позиција МТБЈ у односу на гаранције Русије – потпуно смишљена. И ту позицију нису заузеле само судије, него трибунал у целини, као институција глобалне власти. Тако у свом коментару одбране, тужилаштво је апелацији поводом гаранција Русије изјавило следеће. Као, овде нема никаквог кршења принципа заснованости судске одлуке. Као, гаранције Русије су биле „веома јасно поменуте“ (!) и Претресно веће није обавезно да разматра текст тих гаранција. Веома безобразна изјава. Јер управо текст гаранција,[3] а не апстрактна чињеница њиховог помињања, има критички важан значај за закључак суда о томе да ли ће се Ратко Младић вратити у Хаг или неће.

Нема ничег чудног у томе што судије Апелационог већа нису чак ни помислиле да образложе своју сопствену, наводно законску одлуку, о наводној законитости одлуке коју је донело Претресно веће. Они су једноставно поновили оно што су њима написали тужиоци! Ево изјаве судија Апелационог већа: „Упркос тврдњама Младића, из текста одлуке Претресног већа, види се да су судије тог већа размотрили гаранције Руске Федерације. Та чињеница да Претресно веће није цитирало текст гаранције руске владе, није довољан да би се доказало то да су судије неосновано донеле свој закључак о томе да се Младић неће вратити у трибунал ако буде ослобођен. На тај начин Младић није доказао да је Претресно веће направило грешку примене права или чињеница“. [Параграф 11 решења Апелационог већа].

А ево још једне „допуне“ овој аргументацији: „Враћајући се тој тежини коју имају државне гаранције, Апелационо веће сматра да у светлу таквог приступа да су одлуке које су донете од стране Претресног већа, донете на основу понашања које је раније продемонстрирао Р. Младић, па су због тога судије имале потпуну слободу да гаранцију државе сматрају као нешто што не искључује ризик бежања“. [Параграф 51 решења Апелационог већа]. «Претресно веће није обавезно придавати значај гаранцијама држава само зато што су оне дате од стране влада које имају пуномоћ да ухапсе Младића и обезбеде услове његовог привременог ослобођења“. [Параграф 51 решења Апелационог већа]. А ово већ нема потребе коментарисати. Тако жалосно лупетање из уста међународних судија, одавно нисмо чули.

И тако, судије Апелационог већа – требало би да су то најбоље судије на свету – нуде нам овакво образложење. Врхунско достигнуће правне мисли, зар не?

Из овог „образложења“ види се да МТБЈ заиста не представља судски орган. Ако нам у овој институцији најбоље судије (претпоставка да би тако требало бити) нуде да прогутамо овакав аргумент – то је признање потпуног одсуства права у овом „суду“.

Не сама чињеница помињања гаранција Русије, него обраћање пажње на текст гаранције (и отуд – неопходност цитирања тих гаранција!!!) даје апсолутно другачију слику од оне коју нам покушавају насликати судије МТБЈ. Судије Хашког трибунала хоће да прикажу да је формулација о томе да ће се генерал Р. Младић „вратити“ у трибунал закономерна. Међутим, свима је очигледно да ова формулација није таква у стварности. Генерала Младића не пуштају на слободу, како то покушавају да представе судије, него се он ставља под привремену јурисдикцију друге власти – у овом случају јурисдикцију Руске Федерације. Русија је примила на себе обавезе не само по питању лечења генерала Младића, него и обезбеђења његовог повратка у трибунал. Одбијање да се цитира текст одлуке гаранција Русије од стране судија Претресног већа, био је потпуно осмишљен и представља својеврстан доказ њиховог предумишљаја да изврше подвалу приликом образлагања своје одлуке. То што је ова подвала добила подршку и од стране Апелационог већа – доказ је предумишљаја за прикривање злочина, колективно извршеног.

Зар судије Апелационог већа МТБЈ заиста не схватају зашто Претресно веће није цитирало текст гаранција Русије? Наравно да схватају. Но, то схватање није у њихову корист.

[1] Хашки трибунал није дозволио генералу Младићу да се лечи у Русији // www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/haski-tribunal-nije-dozvolio-generalu-mladicu-da-se-leci-u-rusiji/

[2] PROSECUTOR v. RATKO MLADIС. PUBLIC REDACTED VERSION OF “DECISION ON INTERLOCUTORY APPEAL AGAINST DECISION ON URGENT DEFENCE MOTION FOR PROVISIONAL RELEASE” ISSUED ON 27 JUNE 2017.

[3] PROSECUTOR v. RATKO MLADIС. Prosecution Response to Defence Interlocutory Appeal of Trial Chamber’s Decision Denying Provisional Release, 26 May 2017 (confidential) (“Response”). On 30 May 2017, the Prosecution filed a public redacted version of the Response (Notice of Filing of Public Redacted Version Prosecution Response to Defence Interlocutory Appeal of Trial Chamber’s Decision Denying Provisional Release, 30 May 2017).

27 гласовa