Прошле недеље одржана је седница СБ ОУН посвећена ситуацији у Дарфуру (Судан), која се налази у поступку пред Међународним кривичним судом (МКС). Подсећамо да је ова ситуација предата у надлежност МКС од стране СБ ОУН, још током 2005. године. Укупно је издато шест налога за хапшење према високим руководиоцима Судана, укључујући и председника земље Омара ал-Башира. Међутим, до сада се нико од оптужених није појавио пред судом. Штавише, оптужени се практично и не скривају. Тако је, од 2009. године (од тренутка кад је објављен налог за хапшење према председнику ал-Баширу) шеф суданске државе учинио 131 међународну посету. А од тог броја, само 14 посета су биле посете државама које нису учеснице Статута МКС. А у 117 случајева – то су биле посете државама које су потписнице тог споразума!

Иступање главног тужиоца МКС Ф. Бенсуде у СБ ОУН, било је, као и увек, препуно оптужби. Она је оптужила председника Судана ал-Башира, његове министре, државе-чланице које неће са њом да сарађују и на крају, сам СБ ОУН. Бенсуда је изјавила да уколико СБ не казни оне земље на које се жали МКС, неће бити напретка по питању Судана.

Међутим, Бенсуда је добила веома активан отпор од стране низа чланова Савета безбедности. Тако су делегације Египта и Анголе изјавиле да ће се руководити општом позицијом коју је одредила Афричка унија. А та позиција је веома критична. Било је истакнуто да уместо сопствене истраге, тужилац МКС једноставно цитира медије или извештаје „Амнести интернешнл“ и других невладиних организација. Притом, многа саопштења тих дописника не добијају потврду. Представник Руске Федерације у СБ ОУН је такође приметио да су стручњаци санкционог комитета СБ по питању Судана потврдили кршење међународног хуманитарног права од стране метежника у Судану, укључујући и врбовање деце-војника. Упркос свему, у извештају тужиоца МКС акценат се ставља само на тврдњу о наводном нападу на цивилна лица од стране владиних снага. „Једнострани карактер оцена МКС усмерених искључиво против законитих власти Судана, тешко да ће прибавити ауторитет том судском органу“ – истакао је представник Русије.

На све упорније и упорније захтеве од стране тужилаштва МКС да од ОУН добије финансирање процеса у Судану, представник Русије је подсетио Ф. Бенсуде да је предајући ситуацију у Судану пред МКС, СБ ОУН то урадио управо по молби главног тужиоца МКС. „Верујемо да је тужилац претпостављао да ће иза испуњења његове молбе уследити одређени финансијски трошкови и то за суд није могло бити изненађење“ – истакао је представник Русије. „Тако да су неосновани покушаји пребацивања тога терета на ОУН“ – закључио је руски делегат.

Истовремено, редовно разматрање суданског предмета у МКС представља добар повод за размишљање о улози МКС у савременом свету у целини, што је важно за схватање процеса који се одигравају у савременим међународним односима. Анализирајући судански досије у МКС, треба извести закључак о томе да је то једна од кључних епизода за схватање глобалне управе на савременој етапи. Судански предмет у МКС – очигледна је потврда пројаве глобалног права, које покушава да се замаскира као међународно право, при том га рушећи.

Као прво, сама „предаја“ ситуације у Судану у МКС, представљала је кршење међународног права. СБ ОУН није имао пуномоћја за такву „предају“.

За то постоје два разлога.

Први разлог је суштински. „Предаја“ ситуације у међународни суд крши главни принцип међународног права: добровољност учешћа држава у међународним споразумима. Међутим, први пут у историји последњих седам деценија, међународна организација је насилно натерала државе да се потчине одредбама међународног споразума, чији потписник није била и није желела бити та држава. Незаконитост тога акта појачана је лицемерјем, када низ држава које су приморале Судан да се потчини одредбама Статута МКС, саме нису потписнице тог споразума.

Други разлог – СБ ОУН је нарушио још један принцип међународног права, када, уместо тога да се делује на основама Повеље ОУН, он делује на основама Статута МКС. Овде не само да нема права, него нема ни логике: СБ ОУН треба да делује искључиво у оквирима Повеље ОУН, а никако у оквирима правила друге организације! На тај начин „предаја“ ситуације у Судану представља против-правни акт. Истовремено, претензије СБ ОУН на законитост својих дејстава говори о томе да смо ми сведоци формирања новог феномена – глобалног права.

Као друго, та дејства која се одигравају у оквирима ситуације у Судану, говоре о даљој практичној реализацији глобалног права.

Тако да одвајање Јужног Судана од Републике Судан (у ствари тачније – одсецање нафтоносне територије од Републике Судан) највероватније треба разматрати као резултат склопљеног договора између МКС и председника Судана ал-Башира. А на тај начин се омогућава сценарио: налог за хапшење као гаранција испуњења захтева глобалне власти. Притом налог за хапшење може послужити и као реална претња и као декорација за унутрашњу примену у овим или оним државама.

Даље. Ситуација у Судану користи се далеко изван самог Судана, тачније речено – за све земље света. МКС износи захтев према држави (како оној која је потписник, тако и оној која није потписник Статута МКС) са налогом за хапшење председника Судана. У случају одбијања, већ се те државе налазе под претњом санкција. У низу случајева овај аспект ситуације у Судану се користи за дестабилизацију положаја у другим земљама. У јуну 2015. године МКС је покушао да дестабилизује унутрашњу политичку ситуацију у Јужно-Афричкој Републици, затраживши хапшење председника Судана који се налазио у посети ЈАР. Свака варијанта деловања владе (хапшење или одбијање хапшења), по правилу доводи до кризе владе. Локална пета колона наступа у очигледном договору са Међународним кривичним судом. И овде је поново јасно видљиво омогућавање још једног сценарија остваривања глобалног права.

На тај начин, још једно разматрање тока реализације суданског досијеа у МКС, још једном је показало потпуно банкротство и тог досијеа и самог Суда.

15 гласовa