Ми смо већ анализирали ситуацију која је настала у вези са хапшењем судије „Међународног Резидуалног механизма кривичних трибунала“ (вештачког огранка МТБЈ) Ајдина Сефа Акаја. Подсећамо да је овај судија био ухапшен 21. септембра 2016. године од стране турских власти, у вези са покушајем државног удара у Турској од 15. јула исте године. Одељење за правна питања ОУН у име Генералног секретара ОУН је потврдило дипломатски имунитет судије Акаја и затражило је његово хитно ослобађање и прекид свих истражних дејстава у односу на њега. Међутим, турске власти не сматрају аргументе канцеларије ОУН довољно убедљивим за ослобађање лица које је учествовало у државном преврату.

У вези с тим, занимљиво је проанализирати како напредује предмет са случајем судије Акаја? Јер се догађаји одвијају на веома занимљив начин.

На последњем заседању СБ ОУН питање је поново поставио председник Међународног резидуалног механизма кривичних трибунала (Уједињене нације Механизам за међународне кривичне судове) Теодор Мерон. Он је од чланова Савета тражио да се предузму мере за ослобођење судије.

Међутим, резултат његовог захтева испао је веома неочекиван. Тако је на Меронове речи одреаговало свега седам чланова Савета безбедности. Осам чланова уопште није реаговало на тај апел (Кина, Русија, Нови Зеланд, Француска, Јапан, Венецуела, Ангола и Исланд). Представници ових делагација једноставно су игнорисали иступање Мерона. Истовремено, те делегације које су одговориле Мерону, изгледа да су му нанеле више боли, него оне које су то питање пропратиле ћутањем. Тако се, на пример, изјаснио представник Уругваја (који је, узгред, такође представник такозване Незваничне радне групе Савета безбедности за међународне кривичне трибунале) по питању ситуације са судијом Акејем, но, смисао његовог наступа се своди на то да то није проблем СБ ОУН: „Ми позивамо све заинтересоване стране да нађу решење које одговара интересима правосуђа и које свим учесницима обезбеђује одговарајуће гаранције“. На тај начин се кључни члан СБ ОУН који би могао обезбедити ако не решење, а оно бар учешће Савета у решавању судбине А. Акаја, директним текстом обратио Мерону рекавши да то питање он мора да решава сам.

Интересантно је да се за неке чланове СБ ОУН такав одговор показао неочекиваним. Тако је, на пример, иступио представник Сенегала. Да посебно истакнемо да је представник те земље наступио после представника Уругваја. „Делегација Сенегала пажљиво прати развој догађаја и високо оцењује рад који спроводи канцеларија за правна питања и Незванична радна група за међународне трибунале, како би се нашло одговарајуће решење. Ми такође високо ценимо важну сарадњу Турске по овом питању“. Овај наступ показује расејаност делегата из Сенегала, који није могао да ревидира свој раније планирани наступ и доведе га у склад са реалностима које тек што су обзнањене. Јер, само што је руководство Незваничне групе Савета изјавило да се ни група ни Савет неће мешати у решавање тог проблема, да земље треба саме да нађу решење, а представник Сенегала „високо цени напоре“ Групе по питању решења кризе!

Узгред, интересантно је приметити да представник Сенегала или не влада ситуацијом или покушава да обмане чланове Савета, тврдећи да сарадња Турске у ослобађању судије Акаја може да се високо оцени и да та сарадња уопште постоји. Према документу МРМКТ, Турска не само да није адекватно одговорила, него „чак није ни покушала да како-тако образложи хапшење судије Акаја“. Турска влада је просто игнорисала захтев трибунала да представи своју позицију.[1] Тај документ је био публикован два дана пре седнице СБ ОУН и делегат Сенегала очигледно није  у курсу догађаја и због тога говори бајке о високо цењеној сарадњи Турске са трибуналом.

Још карактеристичније се изразио представник Египта, који је саопштио да прати развој догађаја око ухапшеног судије МРМКТ „са интересовањем“ (!) Он је такође изјавио да се нада да „садашњи контакти између секретаријата председника и власти Турске дају могућност да се дође до решења“ проблема. И поново – отвореним текстом посланице Мерону – да не меша Савет безбедности у то дело!

Чак и представници оних земаља које се сматрају главним спонзорима МРМКТ и МТБЈ, нису изразили посебан ентузијазам за предмет Акаја. Тако је британски представник само саопштио да се он „нада да одговарајуће решење може бити пронађено у скорије време“. А представник САД (земље чији је држављанин сам Теодор Мерон) је наступио тако, да је Мерон могао да се лати прашка за смирење: „Сједињене државе као и раније изражавају забринутост у вези са радним оптерећењем МРМКТ који је био ослабљен у вези с тим што се судија Акај, који је, како се очекивало, требало да ради на једном од предмета, још увек налази у затвору у Турској…“ То јест, представник САД није директно говорио о судбини Акаја, него о томе да трибунал мора да ради, но, не ради због тамо некаквих техничких тешкоћа. Међутим, оно што је потом рекао амерички делегат, могло је убити Мерона: „Ми подсећамо да је Механизам био замишљен на такав начин, да би радио са дистанце…“. Можемо замислити шта је преживљавао Мерон, слушајући такав одговор од својих власти! Јер се њему практично предлагало да не избавља Акаја из затвора, него му се предлаже да чита у својој соби материјале из предмета – дистанционо!

Међутим, амерички представник је успео не само да огорчи, него и да развесели. Тако је он изјавио: „Ми такође истичемо случај када држава доноси одлуку о иступању из споразума, који су они прелиминарно потписали. Ми изражавамо жаљење у вези са доношењем такве одлуке, јер то подрива напоре за одвраћање од тешких међународних злочина“.[2] Покушај да се пецне Русија био је учињен исувише праволинијски, да би се могло помислити да се покушао пецнути неко други. У ствари, у последњих месец и по дана, три државе су изашле из чланства Међународног кривичног суда (МКС) – Јужна Африка, Замбија и Бурунди. Но, представник САД није њих именовао, него државу која је повукла свој прелиминарни потпис – те три земље под ову дефиницију не потпадају! Само Русија је опозвала свој потпис испод Статута МКС. Међутим, критика се показала комичном, јер то исто су урадиле саме САД, само још пре 10 година!

Како да председник МРМКТ реши питање и са ухапшеним судијом Акајем и са предметом оптуженог, чији предмет мирује због хапшења Акаја (предмет Августина Нгирабатваре)?

Одговор је једноставан. У насталој ситуацији, када су чланови СБ ОУН одбили да помогну Мерону да се  изврши притисак на Турску, председник МТБЈ има две варијанте свог деловања:

  1. Да постави другог судију уместо Акаја и настави процес у предмету А. Нгирабатваре.
  2. Да судији Акају омогући да ради у затвору.

Узгред, друга варијанта ће веома помоћи судији Акају да објективније оцени судски предмет који му је додељен, јер се дело тиче захтева за привременим ослобођењем А. Нгирабатваре из затвора. Примена друге варијанте могла би постати важан судски експеримент, када судија не решава питање на апстрактан начин, него уз максимално приближавање животу. Јер правила процедуре МРМКТ и МТБЈ остављају за судијама да реше питање о ослобођењу из затвора уз помоћ њихове правне свести и они нису повезани са жестоким оквирима конкретних правила. Било би интересантно погледати како ће судија који се сам налази у затвору, решити предмет са захтевом за ослобођење А.Нгирабатваре. Притом би то био чисти експеримент! Желимо надахнућа за решавање тог проблема судији Мерону, а судији Акају – у случају спровођења експеримента – појачану правну свест.

[1] THE PROSECUTOR v. AUGUSTIN NGIRABATWARE FURTHER SUBMISSION ON MOTION FOR ORDER TO GOVERNMENT OF TURKEY OR FOR TEMPORARY PROVISIONAL RELEASE // Документ МРМКТ: MICT-12-29-R  18-12-2016  (1409 – 1405)

[2] Види стенограм заседања Савета Безбедности ОУН // Документ ОУН С. 22.

24 гласa