У површној људској свести комунизам се сматра за друштвено уређење у коме сваки човек има право да троши, али нема обавезу и да ради. О могућности да Швајцарска пређе на неки сличан модел друштвеног уређења у тој алпској републици се неколико задњих месеци активно дискутовало. Идеја за сличан томе „профани комунизам“ који се данас врти не само по Швајцарској, већ и у низу других земаља, означава се термином „безусловни основни приход“ (БОП).

БОП представља приход који држава гарантује свим члановима заједнице како би обезбедила могућност за минимум потрошње, неопходне за живот, и на тај начин ослободила зависност човека од рада као извора прихода. Увођењем тог модела се од седамдесетих година 20.века експерементисало у више земаља (углавном на општинском нивоу). У Европи су такви експерименти вршени, и врше се, у Холандији, Данској, Немачкој, Финској, на иницијативу централних власти, општина, друштвених организација, синдиката, добровољних фондова, приватних предузимача. На тему БОП-а се све чешће дискутује и у Међународној организацији рада.

Поларизација друштва пред референдум

Дискусије о могућности да се у Швајцарској уведе БОП завршене су референдумом који је одржан 5.јуна. Становницима Конфедерације је предложено да подрже или одбаце понуђену варијанту БОП-а. Сваки одрасли становник Швајцарске (ту су укључене и неке категорије странаца) од државе месечно добија социјалну помоћ у износу 2500 швајцарских франака (по текућем курсу то је око 2250 евра или 170.000 руских рубаља). За децу износ помоћи је 625 франака, тј. 565 евра; 42,5 хиљада руских рубаља. Увођењем тог јединственог додатка требало би да се укину све врсте социјалне помоћи и повластица које су до тог тренутка важиле у Конфедерацији. Референдуму су претходила анкетирања друштва. Ако се одбаци категорија оних који сумњају, тј. који се нису определили, однос за и против БОП-а је последњих месеци био око 25% према 75%. По питању јединствене социјалне помоћи у Швајцарској је дошло до очигледне поларизације друштва. Свака страна се бавила активном агитацијом, ослањајући се на досадашњи систем аргумената. Како би се боље схватиле финесе борбе о проблему БОП-а треба да се каже шта 2500 франака значи за Швајцарца. Просечна зарада у Конфедерацији износи 6000 франака, пре него што се одузму различите дажбине. Максималан износ свих врста помоћи и повластица које становник Швајцарске може теоријски да прима при садашњем, важећем систему социјалног обезбеђења је нешто мањи од  2500 франака (отприлике за 5%).

Аргументи „за“

Основни аргументи швајцарских поборника БОП-а, оних који су иницирали референдум,   своди се на следеће:

  1. У условима научно-техничког прогреса долази до непрекидног повећања производности рада. Његова последица је истискивање живог рада од стране друштвеног. Једноставније речено: роботи су ти који истискују људе. Расту и апсолутни и релативни ниво незапослености. Уколико се посматра свет – за сада Швајцарска изгледа релативно добро. Прошле године ниво незапослености је у њој био 3,1 – 3,2%. За ову годину се прогнозира 3,5%. Упоређења ради: у земљама Јужне Европе – према званичној статистици – тај показатељ је између 15 и 20%.  А незапосленост младих на југу Европе је већ прешла 50%. Швајцарски експерти прогнозирају да није далеко време када ће ниво незапослености у Швајцарској конфедерацији прескочити 10%.

Закључак: БОП представља ону „сламку“ која треба да се потури Швајцарцима пре него што почне масовна замена људи роботима. Систем гарантоване помоћи, по мишљењу оних који га подржавају, уклања психолошко оптерећење у друштву (страх од губљења посла) и унапред онемогућује социјалне експлозије.

2. БОП ће омогућити човеку да оствари свој стваралачки потенцијал. Уз гарантовани минимални доходак човек ће моћи да се бави оним послом који му је интересантан и који одговара његовим талентима. Поборници БОП-а су се уочи референдума позивали на социолошка истраживања по којима  број људи који ће добровољно изабрати нерад, уколико овај систем буде уведен, неће бити већи од само неколико процената.

3. Садашњи систем социјалне заштите у Швајцарској је врло сложен и замршен. Он се ослања на огроман број нормативних аката и укључује десетине (по неким подацима – стотине) различитих врста давања и повластица. То, са своје стране, ствара надувени бирократски апарат на нивоу Конфедерације и кантона. Све већи део новца из буџета који се издваја за социјална давања, гута тај бирократски апарат.

Аргументи „против“

А сада аргументи противника БОП-а, који су на референдуму победили.

  1. Увођење БОП-а ће да ослаби швајцарску економију и у друштву ће да створи нездраву атмосферу. Људи ће престати да раде самопрегорно и ефикасно. У почетку, стварно, проценат оних који желе да воде празан живот, који ће свесно да напусте посао, може и да не буде велики, али то ће бити само у почетку. Они који буду водили баш празан живот могу да утичу на оне друге, који још увек раде. Чак и уколико запослени не буду пошли за примером оних који су одбацили запосљење, они ће исказивати незадовољство због тога што једни раде, а други ленчаре.
  2. За БОП су пре свега заинтересовани они становници који се баве послом са малом зарадом. Такве послове Швајцарци неће да раде и за њих се морају примати имигранти – из других земаља. Очигледни су социјални, културни и политички ризици до којих ће доћи због такве замене радне снаге.
  3. Варијанта система БОП-а која је изнета на референдум није имала довољну економску основу. Прво, због буџетских ограничења држава није у стању да обавља своје обавезе увези са универзалном помоћи.
  4. Како би држава могла да извршава своје обавезе које доноси БОП, које износе месечно 2500 франака по одраслом човеку, тј. 30.000 франака годишње, према прорачунима, треба имати 208 милијарди франака годишње. То три пута превазилази садашње збирне трошкове буџета за социјалне програме. Да би се дошло до толиког износа морале би да се повећају дажбине (за отприлике 140 милијарди франака) не само на добит компанија, већ и на личне приходе становништва. Питање цене коју швајцарско друштво мора да плати због „комунистичког“ експеримента остаје на периферији друштвене пажње. Допунске дажбине за бизнис ће, осим осталог, смањити конкурентну моћ швајцарске економије.
  5. Неки швајцарски критичари БОП посматрају као пројекат јединствене социјалне помоћи који не представља исказивање народне воље, већ као испланирану акцију за расклимавање швајцарског друштва и свесно подривање њене економије. Рушилачки (по економију Конфедерације) ефекат они упоређују са оним који се појавио као резултат укидања у Швајцарској (почетком ове деценије) института банкарске тајне (до кога је дошло под притиском Вашингтона). Има и сумњи да је и сама иницијатива за спровођење референдума дошла не из Швајцарске, већ са оне стране океана, из САД-а.
Шта нас чека?

Резултати референдума су објављени касно увече 5.јуна. Ни један кантон није подржао идеју за БОП, односно – у свим кантонима је број гласова „против“ био већи од броја гласова „за“. Највише позитивних одзива идеја „безусловног основног прихода“ је нашла у кантонима Базел-Штат (36%), Јура (35,8%), Женева (34,7%) и Невшател (31,2%).

Иницијативу о увођењу БОП-а подржало је 23,2% грађана конфедерације, против ње је гласало 76,9% становника. Први коментари на резултате референдума, који су се појавили у швајцарским медијима, показују следеће. За БОП су гласали углавном сиромашнији слојеви становништва. Против БОП-а су били људи не само са високим, већ и са просечним дохотком. Своју позицију су многи Швајцарци објашњавали крајње једноставно: „Ми не гласамо против БОП-а, већ против повећања пореза који ће бити неизбежан уколико се уведе БОП.

Међутим, саму идеју БОП-а швајцарски референдум није сахранио. Партија „зелених“ (једина политичка партија у Швајцарској која се залагала за увођење БОП-а) је изјавила да ће наставити борбу за јединствену социјалну помоћ. Вероватно ће само променити своју тактику. До увођења „комунизма“ ће покушати да дођу у појединим кантонима (швајцарско законодавство то дозвољава). Највећа пажња ће бити усмерена на кантоне где су поборници БОП-а имали најбоље резултате  (Базел-Штат, Јура, Женева и Невшател).

Швајцарци који се боре за увођење БОП-а не тугују. Задовољни су што је референдум одржан и што су за идеју о увођењу БОП-а сазнали милиони људи и у Европи, и изван ње. Такорећи – та идеја је почела да влада масама. Уочи референдума су била вршена испитивања јавног мњења о БОП-у и у неким европским земљама. Испоставило се да је тамо проценат поборника „профаног комунизма“ много већи него у Швајцарској. Он је почео да лута Европом. На пример, у Великој Британији је више поборника, него противника БОП-а. Изражавајући се речима Карла Маркса „дух комунизма“ је почео да лута Европом. Истина, код Маркса се радило о комунизму на бази подруштвљавања средстава за производњу. Данашњи европски реформатори предлажу варијанту „деоног“ комунизма који би очувао приватни  облик  својине на средства за производњу.

11 гласовa