Обновљени у Бриселу преговори под патронатом ЕУ између делегација Београда и Приштине, одвијају се у принципијелно другачијим међународним околностима од оних пре четири године – када су стране успеле да потпишу пакет споразума. Принципијелно су другачији обриси системске кризе у самој ЕУ (почетком 2013. године могло се говорити само о финансијско-економској кризи), несумњива преорјентација нове администрације у САД са европског на азијско-тихоокенаски вектор и у промени расположења у европском јавном мњењу у корист више национално орјентисаних политичара, партија и покрета.

У том плану изгледа да главни покретачки мотив који је условио спремност албанских лидера са Косова да се поново врате за преговарачки сто (и са своје стране правилним доживљајем руководства Србије), уопште није био инцидент са српским возом,  него знатно опаснији по њих фактор који сведочи о потпуно конкретним тенденцијама на европском политичком пољу. То је заправо – хапшење бившег герилског командира „Ослободилачке војске Косова“ и бившег премијера Рамуша Харадинаја од стране француске полиције. Према подацима европских медија, то се десило на основу потернице коју је издао Београд још 2004. године.

У вези с тим треба напоменути да се хапшење бивших главара ОВК по потерници коју су издале власти у Београду, догађало и раније – па тако и у земљама-чланицама ЕУ – и носило је кратковремени карактер. Међутим, у садашњем случају ситуација изгледа принципијелно другачија. Задржавање Рамуша Харадинаја десило се већ после тога кад је он оправдан – и то два пута, током 2008 и 2012. године, од стране Међународног трибунала за бившу Југославију у Хагу. Другим речима – француски судски органи су сматрали српску потерницу приоритетнијом од касније пресуде Хашког трибунала. [www.rbc.ru/rbcfreenews/586d7af29a794775e8f861c6]

Према расположивим информацијама, управо та околност је произвела тако ошамућујући ефекат у Приштини, па су тамо почели говорити о могућем бојкоту преговара са Београдом под патронатом ЕУ. Јер се практично појавила прва пукотина у традиционалној политици Запада према Косову, заснована на подршци локалним албанским сепаратистима и стављање кривице за сукобе на Србе и власт у Београду. Рамуш Харадинај и његови истомишљеници из „Алијансе за будућност Косова“, као и друге опозиционе снаге, снажно су оптужиле косовског председника Хашима Тачија и премијера Ису Мустафу да су они, ни мање ни више, него „марионете Србије“. Као одговор, Тачи је истакао „да се преговори воде чак и у време рата“ и напоменуо да дијалог са Београдом подржавају и САД и ЕУ. [www.politika.rs/scc/clanak/372725/Srpsko-albansko-hladenje-u-Briselu]

Разуме се, нема још реалних основа говорити о томе да је Запад у виду САД и ЕУ спреман да одустане од својих ранијих једностраних и спекулативних приступа према косовском и другим балканским проблемима. Међутим, нема никакве сумње да су за присталице авроатлантизма наступила сложена времена. Како показују први кораци новог председника САД Доналда Трампа, он намерава да се у својој спољној политици руководи рационалним разлозима, који пре свега треба да воде рачуна о националним и економским интересима земље. А излазак из споразума о Транстихоокеанском партнерству који је он иницирао и намера да радикално промени праксу пуштања у земљу избеглица из кризних региона света, доказује да је нови шеф Беле Куће веома одлучно расположен и поред тога, није оптерећен „сенкама прошлости“. „Сједињене државе ће на неко време престати да буду провајдер безбедности“ – изјавио је још у децембру 2016. године министар иностраних послова Македоније Никола Попоски у интервјуу аустријском часопису Der Standard. Ако  нова администрација САД „постане тако изолиционистичка како је о томе говорио Трамп за време своје предизборне кампање, то ће у сваком случају већ сама ЕУ морати да подржи садашњи поредак на Балкану“ – указује с тим у вези америчка агенција за пословне новости Bloomberg. [www.bloomberg.com/view/articles/2017-01-19/russia-re-enacts-the-great-game-in-the-balkans]

Но, да ли је за то спремна и сама ЕУ? Овде постоје велике сумње. У овом тренутку ЕУ је очигледно онемела у очекивању почетка процеса изласка Велике Британије из њеног састава, који је предвиђен за месец март, као и због избора у Холандији и тој истој Француској, који су предвиђени за пролеће. И очекивати од Брисела било какву доследну и кохерентну политику, према Балкану поготово, не треба очекивати.

Добро осећају промене које се дешавају и водећи европски медији. „Косово се понаша неодговорно, распаљујући опасан пламен по Европу“ – овако сликовиту фразу из интервјуа српског премијера Александра Вучића искоришћена је у облику наслова свог материјала у италијанском часопису La Repubblica. И премда је то ипак само цитат српског политичара – сама чињеница појаве сличног наслова у утицајном европском часопису носи увелико карактер без преседана. [www.repubblica.it/esteri/2017/01/19/news/aleksandar_vucic_kosovo_irresponsabile_si_e_acceso_un_fuoco_pericoloso_per_l_europa_-156377585/]

А други италијански часопис – La Stampa – узгред напомиње о нерегулисаним проблемима на Балкану и указује да је у експлозивном региону, као и раније, „веома мало потребно да би се „Пандорина кутија“ отворила“. [www.lastampa.it/2017/01/16/esteri/il-treno-della-discordia-riaccende-la-crisi-provocazioni-e-minacce-tra-serbia-e-kosovo-nP2flueDa5O3HWL9Bl3nGM/pagina.html]

Изгледа да ће у најскорије време те проблеме морати решавати нови светски лидери – што даје одређене основе за уздржани оптимизам.

29 гласовa