Тужилац Међународног кривичног суда (МКС) Ф. Бенсуда објавила је 9. новембра да почиње званичну истрагу ситуације у Републици Бурунди. Рекло би се, само још једна изјава, каквих је већ дато мноштво: у односу према Демократској Републици Конго, Централно-Афричкој Републици, Уганди, Либији, Нигерији, Гвинеји, Судану, Малију, Кенији, Грузији, Обали Слоноваче, Габону… Међутим, овај пут се ситуација оштро разликује од свих претходних.

МКС је први пут најавио да почиње истрагу која се спроводила у тајном режиму. Тужилац МКС Ф. Бенсуда је изјавила да је наводно 5. септембра 2017. године предала налог суду за дозволу за спровођење истраге.

Тврди се да је суд донео одлуку 25. октобра – то јест, дан уочи ступања на снагу одлуке владе Бурундија да изађе из састава учесника Повеље МКС. Међутим, јавно је о тој одлуци саопштено тек 9. новембра. Другим речима, све што је повезано са истрагом ситуације у Бурундију је прекривено тајанственим велом. Цео судско-истражни поступак пролазио је ћелијски, скривено од целог света.

У насталој ситуацији постоје два проблема:

  1. Тајни карактер претходног разматрања (preliminary examination) ситуације и предаје захтева у суд за верификацијом почетка званичног истраживања. (investigation). Спроведене тајне операције против владе – веома су сумњиве с тачке гледишта међународног права. Цела Повеља МКС је међународни споразум, чије су стране, владе држава-учесница. Међутим, тужилаштво и судије МКС се понашају тако, као да су они неке наднационалне структуре које имају пуномоћја за мешање у унутрашње ствари суверених држава, укључујући и смену режима.
  2. Тајни карактер последње одлуке (о сертификацији званичне истраге). При том ће само једна одлука одмах изазвати минимум два питања:
  • Зашто се одлука разматрала у тајности и била донета за један дан пре ступања на снагу изласка Бурундија из Повеље МКС, и
  • Зашто је то скривано од јавности током више од две недеље?

Размотримо та питања и покушајмо наћи њихов реални узрок.

Као прво, тајни карактер прелиминарно спроведене истраге ситуације у Бурундију  и предаја захтева за сертификацијом спровођења званичне истраге, противречи принципу јавног карактера судске власти. Држава је равноправни учесник у међународним односима. Ако међународни кривични суд утврђује да је он управо судски орган, то он мора да одговара основним принципима судске власти, у том смислу и принципу јавног судског поступка. Могу изјавити да се истрага може спроводити у тајности. Међутим, за разлику од унутар-државних судова, где су субјекти истраге грађани те државе, субјекти истраге у МКС су државе као учеснице споразума о стварању МКС! То је принципијелно другачија ситуација!

Штавише, није тајно дејствовало само тужилаштво, него и сам суд! Судије међународног суда, тајно од владе земље, разматрају неке доказе о ситуацији у земљи! То је потпуно одустајање од принципа демократског поступка и резултати такве истраге и таквог поступка никада неће бити признати као стварни.

Као друго, нема никаквог уверљивог објашњења о томе да је одлука која је (наводно) донета 25. октобра, чувана у тајности до 9. новембра.

Званично објашњење не може издржати никакву критику. Саопштење на званичном сајту МКС гласи, да су додатних 10 радних дана за чување одлуке суда у тајности, били додељени ради тога да тужилаштво може да „припреми заштитне мере за жртве и потенцијалне сведоке“.[1] Ово објашњење звучи глупо. Заштита жртава и сведока је неопходна и могућа до тога док тужилаштво не преда захтев у суд на сертификацију званичне истраге. Зашто је онда потребно говорити отворене глупости? Има разлога. Глупост званичног објашњења неће бити примећена у светским медијима, но сама чињеница о томе да МКС већ спроводи сва своја дејства у односу према Бурундију у таквом режиму, мора да створи утисак опасности власти Бурундија, које наводно представљају претњу за живот сведока. Штавише, та опасност је већа него у свим другим земљама! Тако је само пре недељу дана Ф. Бенсуда званично објавила захтев за сертификацију званичне истраге ситуације у Авганистану.[2] То исто се догађало и у односу на неке друге земље. Такође, дан у дан је објављиван и почетак званичне истраге. Није било никаквих „додатних“ дана за заштиту сведока. Но, у ситуацији са Бурундијем све је другачије! Апсолутно је јасно да се ради о искључиво пропагандистичком потезу од стране тужилаштва, ради стварања утиска посебне опасности од власти Бурундија!

Поређење са другим ситуацијама такође показује још један веома важан детаљ: прелиминарно разматрање ситуације у разним земљама односи по 5-6 година. Изучавање ситуације у Авганистану трајало је 6 година. Ситуацију у Колумбији изучавају седму годину и тамо још ништа нису изучили. Ситуација у Ираку се изучава једанаесту годину (од 2006. године)! А изучавање ситуације у Бурундију је одузело свега неколико месеци. Поставља се питање – зашто тако брзо? И да ли је таква истрага уопште и била спроведена? И уколико јесте, да ли је она довела до реалних резултата и постојања основа за истрагу? И на крају, да није тајновитост повезана још и са тим што би у случају јавног разматрања захтева тужилаштва, сви видели да у ствари у оптужби нема никаквих доказа?…

Као најважнији закључак из свега што се десило, треба навести завршно формирање институције која се зов „Међународни кривични суд“ у својству не међународне, него наднационалне институције. То формирање започето је веома давно. Значајан допринос том процесу дао је СБ ОУН који је суду предао у руке ситуације у две државе које нису биле учеснице Повеље МКС (то јест, обавезао је државе које нису потписнице међународног споразума да се потчињавају том споразуму!). Сада МКС покушава да оствари свој диктат у односу на државе које су званично – у складу са одредбама саме Повеље МКС – изашле из састава држава-учесница тог споразума. Штавише, МКС је донео своју одлуку демонстративно после ступања на снагу изласка Републике Бурунди из састава учесника Повеље МКС. Понашање МКС показује да он жуди за јавним кажњавањем Републике Бурунди за први успешан излазак из састава потписника Повеље МКС. При томе МКС прелати све границе: он делује не само као наднационални орган, него као обична криминална организација мафијашког типа, у коју се може ући, но, из које нема изласка. Међутим, не треба оптуживати непосредно МКС, јер тај орган само одсликава криминално-мафијашки карактер савремене глобалне власти, чија је институција и МКС…

 

 

_____________________________________________________________________________________________

[1] The Prosecutor was in addition exceptionally granted a limited delay of 10 working days in notifying the initiation of the investigation to States normally exercising jurisdiction over the alleged crimes in order to prepare and implement protective measures for victims and potential witnesses to mitigate the potential risks.

[2] Statement of ICC Prosecutor, Fatou Bensouda, regarding her decision to request judicial authorisation to commence an investigation into the Situation in the Islamic Republic of Afghanistan // www.icc-cpi.int//Pages/item.aspx?name=171103_OTP_Statement

13 гласa