Државе централног и југо-источног дела старог континента учиниле су нови корак по питању обезбеђења енергетске независности Европе. Мађарска, Србија, Македонија и Грчка су одлучиле да превазиђу узајамне разлике и наступиле су у “јединственом фронту” у сврху прикључења гасоводу “Турски ток” и његовом довођењу до дистрибутивних капацитета у Аустрији. Ради се о стварању гасовода Тесла дужине 1300-1400 км, који може бити пуштен у погон 2019. године. Прелиминарна вредност пројекта достиже вредност од пет милијарди евра.

Засад учесници новог регионалног пројекта узајамно дејствују на нивоу радне групе – чије је прво заседање одржано крајем јуна. Међутим, већ у септембру се припрема сусрет министара иностраних послова Мађарске, Србије, Македоније и Грчке. Према информацијама којима располажемо, исход овог састанка већ може бити заједнички потписани меморандум о изградњи гасовода од Турске до Аустрије. Према изворима из мађарске гасне компаније FGSZ, доношење коначне инвестиционе одлуке планира се за први квартал 2016. године, а почетак градње – за први квартал 2017. године. Поред мађарске компаније FGSZ, за изградњу делова на територији својих земаља биће задужене компаније DESFA (Грчка), GA-MA Skopјe (Македонија) и Србијагас (Србија).

У случају да планови четири државе буду реализовани, Европска унија се у енергетској сфери може суочити са принципијелно новом ситуацијом за себе – када параметри и услови доставе гаса у Европу не дефинишу еуробирократе у Бриселу, нити француски или немачки политичари, него националне владе источноевропских земаља. Штавише, функционисање гасовода „Тесла“ биће директно “везано” за функционисање “Турског тока” – што чини државе региона активним учесницима узајамног деловања по линији Брисел – Москва и Брисел – Анкара.

Очигледно зарад максималног “одобровољавања” Европске комисије, аутори пројекта већ су предали захтев у европску мрежу системских оператера преноса гаса (ENTSOG) ради добијања статуса “пројекта од општег интереса”. Поред тога, они у јавним наступима на све начине подвлаче да гасовод Тесла може да ради не само на руски гас из “Турског тока”, него и на ресурсној бази гасовода TANAP, а поред тога, може бити пуштен у рад и у обрнутом режиму – читај, ради опслуживања Украјине.

Међутим, обе ове тезе служе за типично пропагандистичку подршку, пошто ресурсна база гасовода TANAP у овом тренутку практично не постоји. Што се тиче обрнуте допреме гаса у Украјину, то изгледа несолидно пре свега са финансијске тачке гледишта, а поред тога, захтева плаћање од стране Кијева – који нема пара. “Никаква економска објашњења” за реверсне испоруке гаса према Украјини не постоје – потврдио је ових дана председник Управног Одбора “Газпрома” Алексеј Милер, коментаришући податке да ће цене по уговору за реверсне испоруке гаса у Украјину бити за 20-30 долара веће него од “Газпрома”. “Пошто је гас који се реверсно испоручује из Европе углавном наш, руски, онда ће `Нафтогаз` куповати тај исти руски гас али по скупљој цени”, истакао је Милер.

 На тај начин ће гасовод „Тесла“ објективно постати саставни део новог система обезбеђења европске енегретске безбедности, путем ширења и оптимализације испорука руског гаса.

Што се тиче самог пројекта изградње гасовода “Турски ток”, има основа за претпоставке да ће његова реализација узимати маха. Као прво, Турска је коначно послала руској страни пројекат споразума о изградњи гасовода. То је изјавио шеф турског министарства енергетике Танер Јиљдиз. Он је одбио да прецизира детаље из споразума, али је наговестио да су се неслагања између Москве и Анкаре око продаје руског гаса, у последњих 5-6 месеци смањиле за 8%.

Још један кључни позитивни фактор треба да буде одлука председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да упути Парламенту захтев да почне са припремама за превремене изборе за законодавне органе земље. Та одлука је донета пошто није формирана коалициона влада у року предвиђеном националним законодавством (23. август). Друштвено-политичке околности које су сада настале у Турској, као и растућа терористичка претња и активизирајућа дејства Анкаре у региону, дају основа да се претпостави да ће “Партија правде и развоја” бити у стању да поново победи и притом побољша свој претходни резултат.

У сваком случају, предстојећи ванредни парламентарни избори дају Турској реалну шансу да изађе из унутрашње политичке нестабилности – што ће са своје стране омогућити будућем кабинету министара да се озбиљније позабави социјално-економским пословима, посебно у области енергетике. А то ће побољшати перспективе реализације не само пројекта “Турски ток”, него и регионалних иницијатива повезаних са њим – укључујући и изградњу гасовода Тесла.

Прочитај без интернета:
15 гласовa