Зашто је Александра Попадопуло допутовала у Београд? Као што је познато, та дама предводи чудну организацију EULEX, смишљену од стране ЕУ ради поштовања закона на Косову. Ако се замислите око описа задатака EULEX, онда испада да се закон на Косову не поштује, а ради принуде шиптара за његово поштовање постоји та иста организација под руководством Александре Попадопуло.

Али због чега се онда са Томиславом Николићем започиње разговор о приступању Косова у УНЕСКО? Она није из те приче. Ако се А. Попадопуло и бави питањима УНЕСКО, онда је то само са тачке гледишта ко је шта здипио или запалио од српског наслеђа на Косову.

Али ступање Косова у УНЕСКО уопште није ствар о којој она треба да брине. Нека у Београд допутује начелник из УНЕСКО и убеђује српске руководиоце да је Приштина сазрела за чланство у тој организацији. Штавише, ако су они уверени да ће шиптари чувати све српске споменике културе и историје који се данас налазе под њиховом контролом, као зеницу ока, онда нека објасне по каквим је међународним законима дошло до предаје српског историјског наслеђа шиптарима. Зашто се та контрола остварује без сагласности природних домаћина тих споменика – Срба. Ако се то десило због једностраног проглашења независности шиптарске по некима републике, онда то проглашење није општепризнато. И чак је познато како су англосаксонци завртали руке својим пришипетљама да би они признали због нечега ту, по некима републику.

Но, чак и ако су, без обзира на те ситнице, у УНЕСКО уверени да се Приштина са пијететом односи према наслеђу туђе културе, нека дођу са цифрама у рукама и кажу колико је споменика уништено, а колико још није. И да ли је бар један православни крст обновљен од стране Албанаца. И ако они нацртају потресну слику шиптарске бриге о српском наслеђу, онда ћете видети како ће се Београд раслабити и дозволити Косову да добије мандат за ступање у УНЕСКО.

Само што у Београд не иду стручњаци са цифрама у рукама, него уместо њих иде нека тета која почиње да уцењује српског председника страшном одмаздом прогресивног човечанства, ако он не схвати каква му је улога предвиђена.

Ту тету нису тек тако послали. Она има велико искуство у коришћењу присилних метода. Јер она мора да прати како стоје ствари са поштовањем закона на Косову одозго на доле. Каква је корупција на самом врху у Приштини, како се осећа организовани криминал, какав је обим наркотокова у Европу и друге регионе света и тако даље. Уопштено, њен посао је да буде „дежурна“ у том разбојничком крају, и да не дозвољава његовим предводницима да оду исувише далекео, како својим понашањем не би компромитовали његове ауторе који су зачели републику у крвавој епрувети. Значи, у ЕУ су одлучили да ће њени манири одговарати и за дијалог са Београдом.

Мада је питање да ли је Приштини потребно да покуша да уђе у међународну заједницу? Јер није ваљда њено вештачко зачеће предузето ради тога да би шиптари собом улепшали разнобојне народе Европе? Свима је јасно да је НАТО припремио за себе овог Франкештајна за случај тешкоћа са дробљењем Балканског полуострва. Боље је да тај Франкештајн стоји у ормару до потребног момента и не плаши својом појавом човечанство. А кад НАТО процени да је дошао тај моменат, тада ће Франкештајн заблистати у свом светлу. Без глупости са ступањем у УНЕСКО. Тешко је рећи да ли ће он бити бољи од Исламске државе. Но, највероватније ће створити много проблема.

Тако да је Томислав Николић правилно рекао: немојте долазити тето да шетате по Србији. Само узалуд мутите воду. Срби неће дати своју историју.

Прочитај без интернета:
32 гласa