Из Хашког трибунала је стигла занимљива новост. Ухапшен је један од судија! Ситуација очигледно необична. Све до сада, скандали повезани са судијама, у трибуналу су протицали – наравно, уз максимум који је испливавао напоље – са сплеткама једних судија против других. Тако је, на пример, судија Д. Хархоф 2013. године био ухваћен у масовној дистрибуцији својих електронских писама у којима је описивао прљаву кухињу Хашког правосуђа. Дакле, овај пут говоримо о хапшењу судије. Шта се догодило?

Подсећамо да је 15. јула текуће године у Турској дошло до покушаја државног удара. Овај покушај је пропао, међутим, турске власти су после тога започеле масовна хапшења, било је затворено више од 600 школа, са различитих државних функција је одстрањено више од стотину хиљада људи, међу њима – 3 359 судија! Многи од њих су били ухапшени. Укупно је било ухапшено више од 60 хиљада људи. Крајем јула, власти Турске су увеле ванредно стање у земљи. Штавише, Турска је суспендовала поједине одредбе Европске конвенције за људска права. То значи да власти Турске сада могу на законитим основама да не испуњавају те гаранције о заштити грађанских права која су прописана у Конвенцији.

И одједном се испоставило да се међу ухапшеним судијама нашао и Ајдин Сефа Акај, судија Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ). Раније је А. Акај био судија Међународног кривичног трибунала за Руанду. После тога он је од стране Генералне скупштине ОУН био изабран на место судије МРМКТ са опуномоћењима у трајању од 4 године, почевши од 1. јула 2012. године. Међутим, као што је познато, у Хагу није све тако као што је у нормалним судовима. Касније су пуномоћја Акаја била “продужена” од стране Генералне скупштине на још две године.

Интересантно је да судија А. Акај није био ухапшен одмах после преврата као већина других судија, него знатно касније: отприлике око 21. септембра (тачан датум није познат). Без обзира што се Акај покушао прикрити иза своје међународне функције, то на турске власти није ни најмање утицало. И јасно је због чега: јер је сама Турска истакла његову кандидатуру на ту дужност и избор Акаја није био резултат његовог великог доприноса светском правосуђу, него једноставно прећутним местом којим је Турска располагала у систему МТБЈ-МРМКТ због свог доприноса у разбијању Југославије, па тако и у њеном учешћу у бомбардовању Југославије 1999. године.

Упркос свему, МРМКТ је заузео интересантну позицију, тачније, то је урадило његово руководство. Никакве хитне, а поготово јавне реакције. Прво је секретаријат трибунала тихо почео да “разјашњава судбину” А. Акаја (само секретаријат!). Као одговор – није било никакве реакције турских власти. Само је неколико недеља касније своја уста отворио до тада веома смели председник МРМКТ Теодор Мерон. Он 5. октобра пише писмо на име Председника СБ ОУН, у коме саопштава о насталој ситуацији. Притом Мерон није тражио хитно ослобађање свог судије, него је само покорно известио о томе, да се “без обзира на многобројна залагања, господин Акај и даље налази ухапшен и не може да врши своју функцију у МРМКТ”.[1]

Према Мероновом писму, хапшење судије Акаја и његово и даље задржавање под стражом, само су “отежали и као и раније, тиме ограничавају делатно и ефикасно извршавање послова МРМКТ” и ништа више од тога!

 “Као прво – пише Т. Мерон – у резултату хапшења г. Акаја и његовог и даљег држања под стражом, он није могао присуствовати првој пленарној седници судија МРМКТ, која је сазвана у одељењу МРМКТ у Хагу 26 и 27.09. 2016. године. Учесници дискусије, разматрајући на том заседању важна питања, укључујући и питање о уношењу поправки у правила процедуре и доказивања МРМКТ, били су на тај начин лишени могућности да се упознају са позицијом г. Акаја, заснованој на богатом радном искуству у својству међународног судије”. Занимљива изјава! Не говори се о томе да се обезбеди међународни имунитет судије МРМКТ, него о томе да се “остали чланови нису могли упознати са мишљењем А. Акаја”!

“Као друго – Теодор Мерон наставља да бодри председника СБ – апелациони колегиј, створен због предмета “Тужилац против Јустина Нгирабатваре”, уопште није био у стању да приступи завршетку своје судске делатности, пошто се он бави разматрањима узетих изјава страна и још није изрекао судску пресуду по материјалу који се у овом тренутку налази на разматрању. Свесни задатка који је пред МРМКТ поставио СБ, да се ради пажљиво, ефикасно и економично, о чему се последњи пут говорило у Резолуцији СБ ОУН № 2256 (2015), а такође и потенцијалних последица ситуације у којој се нашао г. Акај, ради интереса правосуђа, у том смислу с тачке гледишта независности судија међународних судова и трибунала, ја сам посебно узнемирен тиме, да се та ситуација наставља погубно одражавати на испуњење основних судских функција МРМКТ”. Као што видимо, чак ни под “као друго” нема говора о имунитету судија међународног трибунала, него поново о “ефикасном и економичном” раду самог трибунала!

Теодор Мерон је у свом писму ипак проговорио и о имунитету. Но, то је урадио тако тихо, да уопште није лако пронаћи ту реч у писму: “Узимајући у обзир озбиљне последице којима је оптерећена ова ситуација и без штете за дефинисање имунитета у овом случају у складу са Повељом МРМКТ и Конвенцијом о привилегијама и имунитету ОУН, ја сам принуђен обратити пажњу Савета Безбедности на ово питање и замолити за расправу без одлагања како би МРМКТ могао да продужи и заврши поменуто вођење поступка на основу што скоријег ослобођења г. Акаја из затвора”. Алал вера Мероне, алал вера јуначино! Реч “имунитет” је изнета, али у изразу “без штете за имунитет”. Покушајте се досетити о чему се говори у  овом Мероновом празнословљу!

На крају Мерон помиње и реч “ослобођење”, на самом крају писма и свега једном. Међутим, свима је очигледно да он у ствари извештава СБ о насталој ситуацији и више се нада на то да ће то бити оправдање даљег затезања разматрања предмета у МРМКТ.

Преседан са хапшењем судије међународног трибунала има неколико аспеката. И чисто правно, и политички. Са правне тачке гледишта нико не може хапсити међународног судију – чак ни сопствена држава – пошто је он био изабран од међународне заједнице. Но, то је “чисто” право. А таквог, по правилу нема. Зато што “чисто” право дејствује у “прљавој” политичкој стварности. На тај начин, са политичке тачке гледишта – преседан са хапшењем међународног судије – добар је због тога што је показао да принципијелно постоји могућност таквог хапшења. Притом – хапшења на основу унутардржавног разматрања примене права. На тај начин, у принципу је могуће и хапшење и Мерона, и Агиуса, и Брамерца… А разлога за хапшење и суђење свакако има. “Незаконито позивање очигледно невиног на кривичну одговорност” и “Неправосудна пресуда” – дела су злочиначка, прописана кривичним законима свих земаља света.

[1] Писмо Председника Међународног резидуалног механизма кривичних трибунала од 5. октобра 2016. године на име Председника Савета Безбедности ОУН // Документ ОУН: S/2016/841

Прочитај без интернета:
21 глас