Скандал око прихватања новог „Закона о образовању“ у Украјини, попео се на виши ниво. Срамотан документ за земљу и њен међународно-правни ауторитет, потписао је 25. септембра председник Петар Порошенко. Раније, 5. септембра – закон је прихватила Врховна Рада.

„Прихватање тог закона омогућиће спровођење дубоке свеобухватне реформе која ће повећати квалитет образовања и конкурентну способност младог покољења на тржишту рада. Закон ће обезбедити реалне кораке за прикључење Украјине у европско образовно пространство“ – уверен је Порошенко. Он је изјавио да документ не руши права националних мањина: „Украјина је демонстрирала и убудуће ће демонстрирати такав однос према правима националних мањина које одговарају нашим међународним обавезама, које се налазе у хармонији са европским стандардима и представљају образац за друге земље“ – истакао је председник.

Међутим, први кораци украјинских власти после проласка скандалозног закона кроз све националне инстанце, сведочи о неприкривеној зебњи која је обузела званични Кијев. Председник Порошенко је лично поручио националним министарствима иностраних послова и образовања да спроведу консултације са „европским партнерима, у том смислу и са Саветом Европе“, по питању, рекло би се, већ прихваћеног закона. Према расположивим информацијама, украјинске власти су озбиљно забринуте да ће реформа националног образовања у духу „самосталности“ увући земљу у политичко-дипломатску изолацију, способну да стави крст на њене евроинтеграционе амбиције. Подсећамо да нови закон чини немогућим стицање образовања на матерњем језику за етничке мањине које живе у Украјини. Од 2020. године обука на језику националних мањина ће се обављати само у предшколским институцијама и у млађим разредима, а у средњој и у старијој школи општеобразовне дисциплине ће се предавати на украјинском језику.

Са најжешћом критиком документа наступили су суседи Украјине. Руски спољнополитички ресор је оптужио Кијев за намере да се оствари „потпуна украјинизација образовног пространства земље“. Министарство иностраних послова Русије је истакло да ће закон који ограничава предавање на било ком језику осим украјинског, довести до перспективе њиховог „потпуног истискивања из образовног система те земље до 2020. године“. У Москви сматрају да је основни циљ прихватања датог документа „максимално кршење интереса милиона рускојезичких становника Украјине“ и „насилног успостављања у вишенационалној држави моноетничког језичког режима“.

Аналогне оптужбе на адресу власти Кијева чуле су се и из других европских престоница. Влада Мађарске се са своје стране обратила у ОУН и ОЕБС са позивом да размотре питање усклађености украјинског „Закона о образовању“ са опше-европским принципима и вредностима. Према сведочењу МИП-а те земље, Петер Сијарто је одговарајуће обраћање упутио генералном секретару ОЕБС-а, Високом комесару ОУН за људска права, комесару ЕУ за питања проширења и у друге међународне организације. Према његовим речима ове организације „не смеју“ дозволити ступање закона на снагу, пошто он нарушава права Мађара који живе у Закарпатју.

Поред тога, министар иностраних послова Мађарске обећао је да ће блокирати сваку одлуку у оквирима ЕУ, која има за свој циљ даљу интеграцију Украјине у ЕУ, користећи у случају потребе и право вета. Петер Сијатро је истакао да донети закон нарушава права оних националних мањина које живе у Украјини да стекну образовање на матерњем језику. Украјина се налази „далеко од Европе“ и председник Порошенко је „учинио огроман корак уназад од европског правца“ – истакао је шеф мађарског спољнополитичког ресора. „Све до сада је Петер Порошенко говорио о европској Украјини. Но, од овог тренутка на такве перспективе може заборавити“ – обећао је Петер Сијарто.

На донети дискриминаторски закон оштро су реаговали и у Румунији. Председник те земље Клаус Јоханис је одложио своју планирану посету Украјини, пошто горе наведени документ, према његовим речима „оштро ограничава могућност доступа мањина образовању на њиховом матерњем језику“. „Сазнавши за тај закон, ја сам одложио своју посету Украјини, а такође сам стопирао пријем председника парламента, сусрет је био планиран за крај септембра“ – саопштио је румунски лидер и обећао: „Ја нећу посетити ту земљу све док не буде постигнут напредак по питању закона о образовању“.

На укидање „Закона о образовању“ позвао је власти у Кијеву и председник Молдавије Игор Додон – изражавајући по том питању солидарност са интересима Румуна и Молдаваца који живе у Украјини. Према несумњиво исправном мишљењу молдавског председника, ради се о, ни мање ни више, него претњи денационализације оба етноса.

Руководство Пољске из јасних разлога не реагује тако оштро – но, очигледно је да је то само питање времена, имајући у виду раст украјинског национализма. Пољски спољнополитички ресор је обећао да ће „пажљиво пратити“ испуњење закона и предузети све неопходне мере како би обезбедили Пољацима у Украјини могућност учења на пољском језику.

Мало статистике која красноречиво говори о актуелности и оштрини проблема. У овом тренутку према независним проценама у Украјини живи око 200 хиљада Бугара, око 150 хиљада Мађара, исто толико Румуна и Пољака. Међутим, у Кијеву, према речима Оксане Сиројед, потпредседника Врховне Раде, не сматрају их чак ни националним мањинама, него „некоренитим“ народима – исто као и Русе.

Закон који је донет у Украјини у суштини представља насилну језичку украјинизацију и може суштински утицати и на развој односа између САД и Европе. Америчка администрација је већ поздравила нови закон, прогласивши га новим сведочанством спровођења „демократских реформи“ у Украјини. Сличан став је добро објашњив са позиције тог бизнис приступа који исповеда администрација председника САД Доналда Трампа и у коме нема места за језичке или културне сентименталности. Промоција пројеката продаје Европи америчког течног природног гаса, дискусија око испоруке оружја Украјини – та питања су много важнија за Вашингтон од културно-националних права Мађара, Пољака или Румуна који живе у Украјини.

Међутим, развој ситуације у Украјини за саму Европу изгледа другачије. Посебно за оне земље где је уобичајено да се додељује посебна пажња заштити својих сународника и представника сопствене дијаспоре. А из тога следи да се може прогнозирати даље заоштравање односа између Кијева и источноевропских престоница, што може да суштински промени распоред геополитичких снага у региону и целој Европској унији – у том смислу и по питању узајамних односа са Русијом.

Шеф украјинске делегације у ПССЕ, депутат Врховне Раде испред „Блока Петра Порошенка“ Владимир Арјев већ је прогласио Мађарску непоузданим партнером“ и обећао је да ће одговорити Будимпешти „огледалским мерама“: „То што ради Мађарска – то је уцена, зато ћемо ми у овом случају деловати огледалски у односу на Мађарску, уколико они тако раде са нама“. Према његовим речима у Савету Европе има три пута више украјинских представника него Мађарских, у вези са чим Украјина може утицати на коначне одлуке о Мађарској.

А заменик шефа администрације председника Украјине Константин Јелисејев отишао је још даље, назвавши реакцију мађарске стране „хистеричним изјавама“, које су призване да „одвуку пажњу“ од садашњих проблема у односима Мађарске са ЕУ, „посебно у контексту миграционих питања“.

Јасно је да слична позиција Кијева може да још јаче продуби раскол у његовим односима са суседима.

28 гласовa