Понекад је веома тешко схватити процесе који се одигравају у савременом свету, јер нови догађаји представљају резултат делатности нових субјеката за које још не постоје одговарајући термини. Или су стари субјекти већ одавно стекли нови статус, нове функције и карактеристике, али их наука још није одредила у новој терминологији. Најочигледнији пример је коришћење термина “међународни односи” за све светске процесе. Истовремено, могу се издвојити најмање четири врсте таквих односа који се одигравају у свету, и само један од њих у суштини може бити назван међународним – то јест – оствареним између држава (inter-national). Друге врсте односа који се одигравају на светској арени такође се називају “међународним”, али оне по својој суштини то нису. У такве односе спадају транснационални[1], наднационални[2] и глобални[3]. Ту групу можемо назвати “изван-међународним односима”.

Стварање нових институција “изван-међународног” карактера, међутим, доста често настављају да зову “међународним”, што доводи до неправилног схватања суштине њихове делатности. Тако називање Међународног кривичног суда (МКС) “међународним” ствара утисак о томе да политику суда дефинишу државе-чланице. Међутим, суштину МКС представља то што његову политику дефинише уска група руководилаца суда коју је формирала глобалистичка власт.

Важан аспект схватања узајамног дејства сва четири нивоа односа на светском нивоу, јесте идентификација институција глобалне власти, како на светској арени, тако и унутар појединих држава. Тако су, на пример, медији и такозване “невладине организације” у ствари институције глобалне власти унутар појединих држава. Те институције добијају богато финансирање из иностранства и баве се подривачком делатношћу у држави базирања.[4] Притом, без обзира на то што оне не представљају цивилно друштво у земљама базирања, оне добијају привилегован статус у међународним организацијама (на пример у ОУН, у конвенционалним органима за заштиту људских права итд). Извештаји тих организација добијају у међународним и глобалним организацијама статус који је поредив са статусом државних извештаја, а понекад им чак дају предност. Још једну унутардржавну институцију глобалне власти представља централна банка државе. Овај систем централних банака (који се понекад, чак и формално, не потчињава својим државама), изграђиван је доста дуго. Концепција “поделе власти” представљала је “теоретску” основу за такву институцију финансијске контроле глобалне власти над државама света. Ова концепција у рукама глобалне елите нанела је озбиљну штету суверенитету држава. Без обзира на своју очигледну штетност (посебно у тој форми у којој се она промовисала у пракси), данашња концепција поделе власти наставља да се сматра као основа за изградњу било које државе.

Та иста концепција послужила је као основа за формирање још једне институције глобалне власти, која се састоји из виших судова држава света. Да се одмах оградимо: ова институција се још налази у фази формирања, међутим, у овом тренутку сведоци смо моћне промоције њеног стварања.

Тек што је у ОУН одржан занимљив сусрет  (10 марта) судија врховних судова, на којем је донет закључак да је за заштиту људских права неопходна “кооперација” судија из разних земаља света.[5]

На конференцији посвећеној Међународном кривичном суду која је средином марта одржана у Гани, шеф Врховног суда Гане је у потпуности подржао МКС и изјавио је да састав тог суда мора бити проширен. Све се то одиграва на фону доношења одлуке Афричке Уније о ревидирању односа афричких земаља са МКС и чак о могућности потпуног изласка из те институције. На тај начин је дошло до отворено супротстављених позиција више извршне власти афричких земаља и виших судских органа.

Каква је улога намењена унутардржавним институцијама глобалне власти у лицу виших судских органа? На то питање одговара предмет председника Судана Омара ал-Башира у судовима Јужне Африке. Подсећамо да је у јуну прошле године уочи посете председника Судана самиту Афричке Уније који је одржан у Јужно-Афричкој Републици, организација “локалног невладиног правобранилаштва” поднела тужбу против владе земље, тражећи од суда да обавеже власти ЈАР да ухапсе Омара ал-Башира. Виши суд провинције Хаутенг (који разматра предмет који протиче у престоници земље) издао је такав налог. Међутим, власти Јужне Африке су разумно одбиле да испуне тај захтев. Анализа одлуке суда показује да није било никаквих убедљивих правних аргумената у корист хапшења легалног шефа државе. Тврдња да је Статут МКС укинуо имунитет шефа државе представља фалсификат који су раширили медији. Притом суд ЈАР представља ситуацију на тај начин као да он може просто понављати фалсификате медија и тражити од извршних власти ЈАР да почине најгрубља кршења норми међународног права. Када би власти ЈАР испуниле захтев суда, онда би то био први случај када би био ухапшен дејствујући инострани шеф државе.

Влада је поднела жалбу у Виши Апелациони суд земље који је 15.03. 2016. године потврдио да су власти земље биле дужне да ухапсе председника Судана. Анализа одлуке суда показује да и овде право није играло главну улогу, већ политика. Суд никако није могао оповргнути главни аргумент владе о томе да Статут МКС не укида имунитет шефа државе.

Потпуно је очигледно да ни “правобранилачка” организација, ни локални судови, нису били забринути људским правима. Предајући тужбу и доносећи пресуду која обавезује власти да ухапсе актуелног шефа државе, они нису могли не схватати да то може довести до објаве рата од стране Судана и до погибије људи. Узгред, управо у то време се у Судану налазио војни контигент мировних снага. Ни “правобраниоце” ни судије уопште није узнемиравало то што људи једноставно могу бити убијени. Демонстративност неправног карактера ове одлуке тера нас да са посебном пажњом поставимо питање – ради чега је била потребна организација овакве провокације?

У ствари сам “Предмет ал-Башира” у Јужној Африци нема никакве везе са ал-Баширом. Председник Судана испао је једноставно пешак у играма глобалне власти. Главни циљ у “предмету ал-Башира” је – председник ЈАР Џ. Зума. Управо ради његове смене је било потребно озбиљно дестабилизовати ситуацију у земљи, када је виша судска власт изјавила о кршењу Устава државе од стране шефа државе.

На тај начин, на примеру ЈАР, треба посматрати и активно формирање институција глобалне власти у унутардржавној судској власти. У ЈАР тај систем је већ створен и спреман за активна дејства. “Предмет ал-Башира” треба разматрати као успешну репетицију способности глобалне власти у судским органима ЈАР ка активној дестабилизацији земље. Спроводити глобалну политику уз помоћ искључиво спољњих органа је прилично тешко. Зато ће процеси унутардржавне институализације глобалне власти објективно бити настављени. Проба ефикасности таквих органа која је извршена у ЈАР показује да ће овај процес бити активизиран.

Да би се супротставили том процесу треба пажљиво проучити процедуре формирања виших судова у државама, као и нове тенденције које су они унели у својим одлукама. Треба погледати и на начин формирања међународних судова и оних веза које постоје између међудржавних судија и виших судова држава. Посебну пажњу треба обратити на “припрему кадрова” глобалне власти у националним судовима држава посредством “обуке на курсевима” које организује, на пример, МТБЈ за судове у Србији, а такође за студенте правног факултета земаља бивше Југославије…

И на крају, треба озбиљно размотрити концепцију “поделе власти”, а такође и свих њених компоненти, у чију нас универзалност и непромењивост тако активно убеђују годинама. Треба поново – узимајући у обзир развој догађаја – оценити и идеју “независности” судске “власти” и форме контроле над судом у друштву, и реалне начине, могућности и форме утицаја спољашњих сила на више судске органе власти у државама.

[1] У такве односе спадају, на пример,  организовани [недржавни] злочини, који излазе изван оквира појединих држава.

[2] У такве односе спадају у првом реду наднационалне организације у чију компетенцију улази доношење одлука које излазе изван оквира усаглашених позиција држава-чланица. Најочитији пример таквих организација представљају Европска Унија, Међународни монетарни фонд, Светска трговинска организација.

[3] Један од најочигледнијих примера таквих односа представљају економски односи, којима управљају веома крупне транснационалне корпорације.

[4] Пример такве подривачке делатности размотрићемо ниже.

[5] UN: cooperation among judges vital to counter-terrorism efforts, human rights protection // www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=53417#.Vu53cuKLRD8

Прочитај без интернета:
19 гласовa