Говор Владимира Путина на 70-тој седници Генералне скупштине Уједињених нација, која је одржана у Њујорку, несумњиво је дао жељени тон раду овог сазива. За разлику од већине говорника, руски вођа је не само приказао свеобухватну слику онога што се догађа у свету, него је истакао и конкретне предлоге за хитно побошање ситуације.

Сви процеси који се данас одигравају су узајамно тесно повезани и једна грешка неминовно за собом повлачи нове грешке и проблеме – то је суштина руског приступа. Ситуација која је настала у свету, па тако и у Европи и око ње, једноставно је “недопустива” – да ли ико може оспорити ову констатацију коју је изрекао Владимир Путин. Проблем се огледа у томе за који крај конопца треба повући како би се пронашло решење за смиривање сукоба у Северној Африци и на Блиском Истоку, као и за Европљане тако актуелне проблеме са избеглицама и мигрантима.

Такав конопац, према мишљењу Москве, јесте брза израда свеобухватне стратегије политичке стабилизације и социјално-економског опоравка Блиског Истока. Јер, управо тамо су извори и таласи избеглица, и пораст тероризма, и социјално-економска деградација читавих региона. Једнострано мешање САД и њених савезника у догађаје у Ираку, Либији, Сирији и другим земљама, које није усаглашено у УН, покренуло је ланчану реакцију рушилачких процеса – који су током ове године довели до појаве стотина хиљада избеглица у Европи. “Агресивно спољашње мешање довело је до тога да је уместо реформи државних институција чак и сам начин живота био дрско разрушен. Умество тријумфа демократије и прогреса – насиље, сиромаштво, социјална катастрофа, а људска права, укључујући и право на живот, ништа не вреде” – истакао је Владимир Путин.

А ако је тако, онда треба почети са уклањањем геополитичких рушевина на Блиском Истоку. И треба почети са изградњом чврсте међународно-правне основе у виду одговарајуће резолуције Савета безбедности УН о координацији свих снага које се боре са Исламском државом (организација која је у Русији забрањена) и другим терористичким групацијама. Председник Владимир Путин је и позвао светску заједницу на разраду сличног документа. “И тада неће бити неопходна изградња избегличких логора” – закључио је руски председник.

Да ли ће се западне државе и њихови регионални савезници придружити руском вођи? За сада је у том лагеру очигледна конфузија, противуречност и политичка инерција која потиче још из периода “Хладног рата”. Председник САД Барак Обама је у свом говору поново “прешао на личности”, још једном се обрушивши на председника Сирије Башара Асада. Он га је назвао тиранином и самим тим се практично солидарисао у реторици са “Исламском државом”. А делегација Украјине је демонстрирала непостојање жеље и неспособност за проналажење комромиса, напустивши салу за време Путиновог говора. Тако да “нетрпељивости” у данашњем свету има довољно, као и раније.

Није изненађење што се водећи западни медији нису уздржали од саблазни да упореде наступе председника Русије и САД на текућој седници Генералне скупштине УН у Њујорку. Чак су и издања која су традиционално критички расположена према Москви, принуђена да истакну контруктивност и објективност позиције руског председника.

Лук Хардинг, један од најпознатијих критичара Русије, бивши новинар енглеског листа The Gardian коме је 2011. године чак и забрањен улазак у Русију због мешања у унутрашње ствари земље, данас признаје да је Русија у праву по питању проблема у Сирији. “Пред Обамом стоји следеће питање: да ли да прихвати Путинов предлог о узајамном деловању у Сирији? Ако одговор буде негативан, какав онда излаз остаје Белој Кући?” – истиче Хардинг.

Путин је осудио “свет у коме уместо колективног рада буде царовао егоизам” и иступио је против ароганције Запада која прелази све мере – ово већ представља цитат из листа The Guardian. А агенција за пословне новости Bloomberg посебно је истакла залагање Русије за стварањем руско-сиријско-иранско-ирачког центра за координацију борбе против “Исламске државе”. Према мишењу агенције, овај корак ће појачати улогу Москве на штету америчког утицаја у региону.

Америчка ТВ компанија CBS News је чак принуђена да призна како је Путин успео да разбије страховања многих западних политичара о експанзионизму Русије, указавши да Москву исувише често оптужују за “растуће амбиције”. Према тој оцени, руски председник се са иронијом изразио о идеалима Запада, посебно у контексту “арапског пролећа”, наводећи као пример ситуацију у Либији – како све може да се обрне и ситуација се заврши “насиљем, сиромаштвом и социјалном катастрофом”.

Немачко издање Spiegel са своје стране је подробно анализирало говоре председника Русије и САД, фигуративно суочивши две тачке гледишта и назвавши речи двоје лидера “дуелом иза говорнице”.

Као прво питање издање је истакло “језгро посланица” двојице лидера. Позив Обаме – више дипломатије, мање конфронтација. Није последњи пут – пише журнал – да је обраћање председника упућено “скептичној америчкој публици”. А говор Путина је показао да он жели да Русија поново постане супердржава попут САД, сматра издање. На то указују и Путинове речи “да је Статут УН потписан у нашој земљи” – то јест, у Русији.

Spiegel је такође анализирао како су се Путин и Обама изјаснили о политици другога: “Нарастање војне моћи Русије у Сирији затекло је Вашингтон у раскораку и Обама је био принуђен да са Путином ступи у расправу у одсуству. Деловање Русије на Криму Обама је критиковао директно, у осталим случајевима се ограничио индиректним порукама упућеним Кремљу”. Руски лидер није директно помињао САД и председника Обаму, пише Spiegel. “Но, свеједно је било јасно да он није дошао у Њујорк ради ласкања Вашингтону. Путин је показао своју оштрину и критиковао је деловање САД у много чему” – пише издање.

Кинеска агенција Синхуа је још оштрије критиковала дипломатски пораз Обаме. Према мишљењу ове агенције “важан значај њујоршког сусрета двојице шефова држава огледа се у томе што су санкције, које су увели Вашингтон и његови савезници после украјинских догађања, и спољнополитичка изолација Русије, практично били пробијени. Белој кући је потребна помоћ од стране Русије како би се прекинуо хаос у Сирији и на Блиском Истоку, који је сам Вашингтон и изазвао својим уплитањем у туђе послове. Вашингтон је присиљен да призна одређену улогу Москве у међународној борби против тероризма.” “На тај начин Русија поново у своје руке преузима иницијативу на дипломатском фронту” – истакла је кинеска агенција.

Наравно, оцене медија свакако се не подударају увек са позицијом званичних кругова одговарајућих земаља. Међутим, уколико су чак и традиционални критичари Русије принуђени да промене тон – може се закључити да је Владимир Путин добио дипломатску рунду на Генералној скупштини УН.

Прочитај без интернета:
22 гласa