Администрација САД појачава притисак на ЕУ са захтевом да не дозволи изградњу гасовода “Северни ток – 2”. У борбу је убачен и Амос Хокстајн, најангажованија фигура у тој области – специјални изасланик Стејт департмента САД по питању светске енергетике – који је раније представљао кључног лобисту пројекта испоруке америчког течног природног гаса у Европу. На одговарајући начин мењала се и аргументација. Ако опоненти руског пројекта у Бриселу и низу европских престоница воле да спекулишу о наводној повезаности тог пројекта са претњом диверсификације гасних токова, то је Амос Хокстејн конкретнији. По његовим речима, реализација пројекта “Северни ток – 2” ће ни мање ни више, него довести до “колапса” привреде Украјине. Још конкретније – лишиће украјинску привреду две милијарде долара годишњих примања од транзита руског гаса. “Нестабилна економија те земље ће изгубити доходак величине 2 милијарде долара” – забринут је амерички чиновник и подвлачи да ће се то десити “у тренутку кад светска заједница покушава да помогне Украјини”. [https://www.euractiv.com/section/energy/interview/us-energy-envoy-north-stream-2-could-resurrect-cold-war-divisions/] Он је претпоставио да Украјина неће бити у стању да се носи са тим значајним губитком прихода и њена привреда ће пропасти. Израчунати су и могући транзитни губици Словачке и Пољске – 0,8 и 0,4 милијарде долара годишње. [www.rbc.ru/economics/06/08/2016/57a5d76b9a794742d4a90ec9]

Ако је питање подршке Амоса Хокстајна Братислави и Варшави (које су раније затражиле од Брисела да позове Европску комисију да блокира реализацију пројекта ”Северни ток – 2”) било прилично провидно – овде ситуација није нимало једноставна. Руска страна је раније изјавила да је спремна да размотри параметре нове инфраструктуре гасних токова у Европи, који би омогућили Словачкој и Пољској да се “прикључе” новом систему. А пољске власти су чак изразиле спремност да добију гас из гасовода “Северни ток – 2”. Одговарајућа информација је стигла и из управе немачке компаније Wintershall.

А већ тај део аргументације специјалног изасланика Стејт департмента САД, која се тиче Украјине, заслужује посебну пажњу. Као прво, да ли њему као несумњивом стручњаку у енергетској области, нису познати главни разлози који су побудили Русију да постави питање изградње гасовода “Северни ток – 2” и преорјентације транзитних гасних токова. Да ли он може да не зна да се разлози налазе у злобном неиспуњавању својих обавеза као земље-транзитера од стране Украјине, које је два пута довело Европу на ивицу енергетске кризе – током 2006-2006 и 2008-2009. године.

Као друго – потпуно могући колапс украјинске економије није изазван будућим проблемом са транзитним испорукама, него садашњом дубоком политичком и социјално-економском кризом, која је директно повезана са одбијањем Кијева да заиста прекине ратно стање са Донбасом, обнови привреду и побољша односе са Русијом. Чак и ММФ – традиционално лојално расположен према кијевским властима – у последње време је принуђен да запрети Кијеву одбијањем нових кредитирања све док не буде решено питање измирења дугова Русији. И “Северни ток – 2” са тим нема никакве везе.

Но, зато није тешко приметити у паничној реторици Амоса Хокстејна апсолутно конкретне економске разлоге, који су директно повезани са интересима САД. И они леже у области динамике светског тржишта енергената.

Као прво, као што је познато, у корист “Северног тока – 2” говоре конкретни економски аргументи. Испорука гаса у Европу тим гасоводом јефтинија је за 20% него преко територије Украјине. Тарифе по будућем гасоводу ће износити 2,1 долар за хиљаду кубних метара гаса на 100 км, а преко Украјине – 2,5 долара. [www.rbc.ru/business/09/08/2016/57a995709a794708676fdaf3]

А као друго – САД још не могу да појачају своје сопствено присуство на европском тржишту гаса. Танкерске испоруке течног природног гаса у Европу засад су се ограничиле пилот пројектом. Поред тога, према информацијама којима располажемо, пројекти у индустрији гаса из шкриљаца у САД су практично замрзнути све док се не појасни питање будућег председника земље, пошто међу “шкриљчарима” (и не само међу њима) нема разумевања тога како ће се заправо победа овог или оног кандидата одразити на кључне параметре енергетске политике земље.

Америчкој страни не помаже чак ни пораст цена гаса у Европи који је забележен у последње време. Према оценама Светске банке, просечна цена за извозни гас на границама Европе – где су највећи добављачи Русија, Норвешка и Алжир – у јулу се увећала за  9,2% у поређењу са јуном и за 11,6% у поређењу са мајем текуће године. [www.rbc.ru/economics/09/08/2016/57a9f1299a7947ff4bca2c90] Међутим, америчке “шкриљчаре ће чак и раст цене гаса у Европи тешко побудити на повећање испорука у тај регион. То је повезано са општом структуром светске потражње за енергентима – у том смислу и за нафтом (са којом је традиционално повезана и цена гаса). Према прогнози ОПЕКА коју је та организација обнародовала овог месеца, светска потражња за нафтом може да достигне нови рекорд већ током 2017. године, достигавши ниво од 95,41 милиона барела за 24 часа. Током 2016. године прираст средње дневне потражње за нафтом према рачуницама стручњака картела, износиће 1,22 милиона барела. То је за 30 хиљада барела изнад оцене из јулске верзије прогнозе. У поређењу са 2016. годином, светска потражња за нафтом ће по очекивању ОПЕКА у 2017. години порасти за још 1,15 милиона барела за 24 часа. И што је посебно важно – главни допринос расту потражње унеће земље Азије. Само у Кини дневна потражња нафте према оценама ОПЕКА ће порасти за 270 хиљада барела, у Индији – за 160 хиљада барела, на Блиском Истоку – за 180 хиљада барела. Истовремено за 150 хиљада барела ће порасти и дневна потражња за нафтом у САД, за 110 хиљада барела – у Африци и за 70 хиљада барела – у Латинској Америци. [www.rbc.ru/economics/10/08/2016/57ab23329a79473f8cf74fa4?from=main] А већ у Европи, потражња ће се, иако незнатно, смањити.

У насталој ситуацији није тешко израчунати куда ће се заправо усмерити амерички танкери са течним природним гасом – пре свега на Далеки Исток и у Латинску Америку. Поред тога, значајан део добијених капацитета отићи ће на задовољавање растуће унутрашње потражње. Европа може сопственим потребама удовољити на рачун већ постојећих проверених добављача – уједно се избавивши од неодговорних транзитера у виду Кијева. И тешко да ће гневне интриге Амоса Хокстајна бити у стању да промене економске реалности. Карактеристично је што, како истиче америчко издање Forbes, и он сам схвата да је “одлука на тржишту, а не на политичарима”: “Европа у сваком случају засад још није сасвим спремна за почетак увоза течног природног гаса у својству алтернативе руском гасу. Неопходне инфраструктуре засад нема у таквим земљама као што је Шпанија и Португалија, где су већ изграђени терминали за течни природни гас. [www.forbes.com/forbes/welcome/#646088cd5022] “Првих 12 или 13 партија које су САД продале, упућене су у Бразил, Аргентину, Чиле, Дубаи, Кувајт, Португалију и Индију. Зашто се тако мало течног природног гаса шаље у Европу? Ми треба да себи поставимо то питање. И није уопште ствар само у цени” – признаје сам Хокстајн, имајући у виду неспремност и немање жеље самих Европљана да промене сопствену структуру куповине гаса. Но, то већ није кривица Русије.

23 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ