Када Републиканци размишљају о кандидату, онда они пре свега воде рачуна о изборима у новембру. А та врста анализе изгледа овако:

Хилари Клинтон добија у државама у којима Републиканци сигурно побеђују, остварила је тесну победу у Масачусетсу (ту је само 0,8% превагнуло на њену страну, заправо је Бостон, што се од естаблишмента и очекује, гласао за њу, а све остало за Сандерса, иако је 2008. године тукла Обаму са 15% разлике) и само једну важну победу у Вирџинији.

У свим државама које су битне за новембарске изборе за Демократе, у којима они морају да победе и традиционално побеђују, Хилари је убедљиво изгубила. И тај тренд ће се врло вероватно наставити и у наредним изборима, зато што тек долазе на ред државе у којима Демократе побеђују.

То значи да у срединама у којима Демократе побеђују Републиканце, гласачи демократске партије извесно неће Хилари Клинтон за свог кандидата.

Ако сада њима ипак буде наметнута Хилари, у новембру ће законито доћи до апстиненције гласача Демократа, а то је шанса за Републиканце. Додатни доказ за то је и захтев чак 97.000 чланова Демократске странке у Масачусетсу да се кривично гони Бил Клинтон, зато што је незаконито водио кампању и у дану за гласање, што је забрањено. Ако сто хиљада људи тако нешто драстично захтева у само два дана, онда значи да међу Сандерсовим бирачима у Масачусетсу има више стотина хиљада гласача којима су Клинтонови преко главе и сигурно неће подржати Хилари ако буде председнички кандидат.

Једина ситација у којој је Хилари кандидат, а да нема битне апстиненције, настаје уколико Трамп буде кандидат Републиканаца. И зато Трамп неће бити кандидат.

Уколико Сандерс буде кандидат, он још убедљивије побеђује Трампа, па је и то додатни разлог да Трамп не сме бити кадидат Републиканаца. После два председничка мандата Демократа, за Републиканце је победа у новембру „бити ил’ не бити“.

Супротно Републиканцима, који ће извесно елиминисати Трампа, али имају проблем да се договоре: Рубио или Круз, врх Демократа ће се извесно наћи у дилеми да ли да подрже Сандерса, који онда сигурно побеђује у новембру или да подрже Хилари која готово сигурно губи у новембру против кандидата који није Трамп – изабрати да је боље неки Рубио или Круз него Сандерс. За тај естаблишмент је много мања промена од Обаме ка Рубиу ( Крузу), него од Обаме до Сандерса.

То даље значи да ће се цепање Демократа и стварање простора за трећу велику опцију тек убрзати након избора, уколико Сандерс не буде кандидат, а Хилари изгуби иборе.

Томе треба додати да је и овај круг избора показао да се Трампови резултати у броју делегата готово искључиво заснивају на расипању гласова. Када расипања не буде, он је готов. Са изузетком једне државе, у свим осталим бирачи већином не гласају за Трампа. Просто, збир гласова који су освојили Круз и Рубио је већи од онога који је добио Трамп.

А ако баш буде потребно, ја мислим да Трамп на то и игра, платиће му 600 милиона до милијарде, да одустане. Здравствени проблеми. А онда Круз или Рубио изађу пред бираче и кажу: “Наравно да је Трамп био у праву да опет треба да изградимо величанствену Америку, јер су Демократе све упропастиле. Наравно да су тачне његове оцене стања о свим важним темама. Али то морамо урадити на други начин, у складу са Уставом као прави Републиканци…“ – и сви бирачи Трампа су уз новог кандидата. Или неки сличан сценарио. То сад зависи и од изборне процедуре. Наиме, да би неко на конвенцији у јулу био кандидат за председничког кандидата, мора да има победе у 8 држава. Ако то могу да остваре и Круз и Рубио, онда ће врх странке да елиминише Трампа на самој конвенцији у другом кругу гласања.

Управо имајући све ово у виду је Сандерс рекао да кампања иде до јула и иза тога. И да ништа не може сам чак ни када би био изабран за председника. Он прави покрет који се неће распустити завршетком избора. Политичка револуција за њега није изборни слоган него логичан став човека који добро зна да се „по редовном току ствари“, био он изабран или не за председника, ништа у Америци не може променити.

26 гласовa