Распадајућа ЕU, баш никако не жели ни да погледа на виталне проблеме српског народа у Хрватској, иако је она њена пуноправна чланица.

Убиства Срба која су се дешавала у хрватским градовима током грађанског рата деведесетих година, далеко од линије оружаних сукоба, остала су некажњена, а не могу се правдати „трауматским синдромом“ јер су ратни злочин а он не застарева, и то по међународном праву.

Пљачка приватне имовине, шиканирање од представника власти, иако гарантована међународним споразумима, обесправљивањa гарантованих права садашње српске националне мањине, постала су животна свакодневица угњетаваних Срба у Хрватској.

Палети ових „нормалних“ прогона, сада се придружује и најновији, који се још није јавно примењивао.

Уредник сајта „Dnevno.hr“, јавно је објавио проглас удружења под називом Inicijativa akademskih građana „Spasimo Rijeku“, у ком се упозорава на „tiho posrbljavanje riječkog Sveučilišta“ те sustavno pretvaranje riječkog Sveučilišta u „akademsku SAO Krajinu“.

Сам проглас врви од теорија завере и упозорења да Срби из Хрватске полако „узимају тај град на Јадрану у своје (прљаве?) руке“.

Врхунац теорије завере је изнета тврдња – „U nekim verzijama Memoranduma SANU 2 apostrofira se Rijeka kao grad na koji se treba koncentrirati u zaposjedanju pozicija, osobito u izobrazbi, znanosti i kulturi, jer je procijenjeno da su u Rijeci najpovoljniji uslovi za ostvarivanje prikrivene etničke dominacije. Zato je ožujak (mart) veoma važan mjesec za budućnost Grada Rijeke. Pozivamo na otrežnjenje i otpor planskom zaposjedanju institucija u Gradu Rijeci kojim bi se trebala promijeniti kulturna i politička fizionomija Grada“ –
Повод за овакву наци-фашистичку праксу из тридесетих година прошлог века, јесте кандидатура једне редовне професорке за место ректора Универзитета у Ријеци.

Поменута професорка је случајно Српкиња, и то је по ставу ових високообразованих грађана једне државе чланице ЕУ, препрека која је conditio sine qua non, за руководно место такве државне институције.

Заштитнице разних женских права и сличне у самој Хрватској, aли и шире у региону, вероватно су напрасно „онемеле“ (ако чика Đerđ каже!) да би се овим поводом и огласиле, и то за Српкињу.

Додуше, тo je само наставак познате праксе из априла 1941.године, када је министар тек проглашене NDH, Mile Budak одмах именовао усташке „povjerenike“, да руководе у средњим школама и на загребачком универзитету.

Свим професорима Србима и Жидовима, забрањено је одмах да учествују у настави, јер су расно неподобни да васпитавају хрватску усташку младеж!

Изузетак је био професор медицинског факултета Вук Врховац (случајно Србин!), светски признати стручњак за шећерну болест, пошто је драги поглавник боловао, а болест не пита.

Проф Врховац (опет невољно!), лечиће после победе над фашизмом, од исте болести и драгог Тита, јер болест не пита.

У добром броју данашњих чланица ЕU, још живи сећање на време доминације немачког нацизма, када су као окупиране или радо придружене чланице „уједињене Европе“, морале да примењују правило забране рада за Жидове, као и забране студирања за жидовску децу, да им овакав отворено наци-фашистички наступ у Хрватској, не би био разумљив.

Проблем са европским државама је нови медицински феномен – „групно наследно политичко слепило“ које је тешко лечиво, јер су тренутно најбољи очни лекари у европској држави Русији, али путну дозволу за одлазак на лечење дају у лондонском Ситију, те је „лакше камили кроз иглене уши него ослепелима на московску клинику“.

Сличан проблем је тренутно и у Србији, која се упорно декларише да је матична држава српског народа у региону, али од како је прошле године „NEDELJNIK“ објавио текстове о Меморандуму САНУ, а потом загребачки „GLOBUS“ наставио „анализе“ и изношење лажи о позадини настанка, уз већ познату тираду о „злим намјерама великосрпских академика“, никако да се огласи садашњи ANUS (Академија наука и уметности Србије) у шта се „демократски“ изметнула некадашња угледна САНУ (Српска академија наука и уметности).

Можда ће овај отворени неоусташки позив на прогон редовног професора у једној ЕU држави, само зато што је Српкиња, најзад потаћи угледне академике да презру онај академиски месечни додатак од тричавих 100000 динара, који им је великодушно уделио још председник Тадић, да се не копрцају док се у Србији разара образовни систем од разних еунијатских саветника, како би се добила толико жељена послушничка свест, још када би била и протестантска, пут у светлу будућност би само тако„засветлео“ (ваљда сам од себе?).

Можда ће најзад акадеици и проговорити о непостојећем „Меморандуму САНУ 2“ који одједном васкрсава када и ревизија тужбе из БиХ, а она верзија 1, била је основ за све оптужбе хаашког МТБЈ.

Судбина преосталих Срба у Хрватској, овим је најновијим потезом актуелне хрватске владајуће HDZ јасно одређена, њима образовање и не треба, само још и да се иселе у пусте пределе некадашње РСК, па да успешно производе органски „хрватски сир“ за туристе.

На жалост великохрватских високоакадемаца, европских туриста је све мање, те је потражња за сиром све ређа, а немилосрдна европска конкуренција из Италије, Шпаније и Француске, све агресивнија.

Срби ће се ипак образовати, макар као некада у Аустро-Угарској сами отварали своју Велику српску гимназију у Сремским Карловцима где постоји и ђачки дом, као расадник будућих академаца, који је некада радо примао српчад са целокупног српског етничког простора.

Школовани на универзитетима у Европи, дали су ти Срби немали прилог развоју науке и напретку људског рода широм света, али су многи одмах по проглашењу NDH, завршили брутално прекинуту каријеру на „hrvatskom zračnom oporavilištu “ званом Јаdovno, у организацији предака покретача данашње „Inicijativе akademskih građana“, који су им још тада бројали крвна зрнца.

29 гласовa