Свет ступа у фазу хаоса. Још недавно се говорило да Сједињене Државе хоће да у свету направе „хаос којим се да управљати“. Догађаји на Блиском и Средњем Истоку су развејали илузију да иницијатор хаоса може њиме да управља. Међутим, исти такав хаос којим се не може управљати у најскорије време може да се појави у међународним финансијама. Његов иницијатор ће опет бити САД, а детонатор процеса треба да буде дуговање Украјине Русији, „тешко“ 3 милијарде долара.

Заоштравање проблема у вези са тим дугом није случајни сплет околности. Вашингтон свесно користи тај дуг како би се Русији нанела осетна штета. Индиректан ефекат у тој антируској политици може да постане коначно уништење светског финансијског система који је успостављен на Бретон-Вудској међународној конференцији 1944.године.

Пошто је у Бретон-Вудсу створен девизно-финансијски систем, САД су му саме нанеле први ударац ’70-х година прошлог века, кад су се одрекле  размене долара за злато. Извршена је демонетизација злата, свет је прешао на папирни новац, ликвидирани су чврсти курсеви валута. Почео је диваљ раст финансијских тржишта и финансијских шпекулација, што је битно смањивало стабилност светске економије и међународних финансија. То је већ био финансијски хаос, али се њиме још увек могло управљати. Међу инструментима којима се управљало међународним финансијама остао је Међународни монетарни фонд, основан у децембру 1945.године.

Данас се на наше очи ММФ уништава, а то због нестабилности светских финансија прети да постане светски финансијски хаос. Улога ММФ-а у одржавању релативног финансијског реда у свету је била не само у томе, што је он давао кредите и зајмове овој или оној земљи, већ и у томе што је он представљао највишу инстанцу која је формирала правила игре на светским финансијским тржиштима. Пошто су САД, обзиром да су биле главни акционар ММФ-а (приближно 17% свих гласова Фонда) увукле ММФ у своје игре око Украјине, та међународна финансијска организација мора да крши сопствене прописе  које је дорађивала и брусила много деценија. Својим последњим одлукама Фонд прави преседан у игри без правила, чије је  последице практично немогуће унапред одредити.

Последње решење ове врсте је донето 8.децембра. Оно је усмерено ка 20.децембру, ка коначном датуму гашења  украјинског дуга Русији од 3 милијарде. Вашингтон  наставља  да  подстиче  украјинске власти да дуг не враћају. Обзиром да одбијање Кијева да врати новац скоро аутоматски води потпуном банкротирању Украјине, ММФ, у складу са својим прописима који су на снази мал’те не од самог тренутка формирања Фонда, губи право за даље кредитирање Украјине. Како би јој се наставило дозначавање средстава од зајма ММФ-а (споразум о зајму од 17,5 милијарди долара је потписан у априлу 2015.године) Вашингтон је наредио Фонду да прописе преради тако, да чак и уколико буде проглашено банкротирање у односу на обавезе Кијева према Москви, ММФ може да кредитира Украјину. Мене та идеја Вашингтона подсећа на наређење да  панталоне морају да се облаче преко главе.  Фонд, који више није самосталан, изгледа да ће извршити и то неизвршиво наређење.

Директор ММФ-а из Руске Федерације, Алексеј Можин, саопштио је да ће 8.децембра  Савет директора потврдити реформу која ће омогућити да се кредитирају и дужници  који су банкротирали  због државног дуга. Сви одлично схватају да је такву револуционарну одлуку Фонд донео како би се подржао кијевски режим у агонији, и изнервирала Русија. „Одлука  о  промени прописа изгледа донета у журби и непромишљена. Доноси се искључиво како би се нанела штета Русији, и легализовале могућности Кијева да не плаћа своја дуговања“ – изјавио је новинарима Антон Силуанов, руски министар финансија.

Одлука је била припремљена и донета великом брзином (требало ју је донети до 20.децембра). Таквих одлука које су биле врло радикалне, ММФ је у својој историји донео само неколико. Тако је 1989.г. Фонд стекао право да кредитира земље и уколико примаоц кредита има неугашена дуговања  према страним комерцијалним банкама. А 1998.године је дозвољено да ММФ кредитира и земље иако оне имају неугашене обавезе по државним обвезницама, чији су власници  недржавни инвеститори. Међутим, гашење дугова према државним кредиторима је увек било света обавеза клијената ММФ-а. Суверени кредитори  су спаситељи у последњој инстанци који долазе  да помогну државама онда, када им окрену леђа и приватни кредитори, и инвеститори.

Према прописима ММФ-а обавезе држава према сувереном кредитору (односно – према другој држави)  су „свете“ исто онолико, колико и према самом Фонду. То је, ако се може тако изразити, у међународним финансијама камен-међаш. А данас ми гледамо  како се тај међаш најбрже што се може чупа испод зграде међународних финансија на обичном заседању  савета директора. На тај аспект одлуке савета директора Фонда је посебно скренуо пажњу министар финансија РФ-а: „Прописи о финансирању програма Фонда постоје деценијама и све време су остајали непромењени. Увек је суверени кредитор имао приоритет у односу на комерцијалног. Прописи су подвлачили специјалну улогу  званичног кредитора што је посебно важно у кризним периодима када комерцијални кредитори окрећу леђа од земље и онемогућују јој приступ енергентима“.

О принудном пословању Фонда и безобзирности његовог главног акционара (САД) сведочи и то, да је одлука од 8.децембра штанцована аутоматски, а реформисање Фонда (преиспитивање квота чланица и дуплирање капитала) Вашингтон већ пет година  блокира. Према речима А.Силуанова према одлуци савета директора Фонда, донетој 8.децембра, „јадно изгледа одрицање САД да омогући решавање питања ратификације споразума о попуњавању капитала ММФ-а, које би баш помогло  да се реше и проблеми дуговања Украјине.“

10.децембра је на 34 странице објављен извештај са детаљима реформи које је савет директора одобрио 8.децембра. Према њему измене се односе, конкретно, на дуговања сувереним кредиторима која нису регулисана у оквиру Париског клуба. Међутим, да би се сачувала могућност приступања кредитима ММФ-а држава – дужник мора да испуни цео низ услова, између осталог и да предузме „добронамерне напоре“ на реструктуризацији дуговања.

Врло је интересантан члан који се односи на „савесне напоре“. До сада Кијев, као „држава – дужник“ није предузела баш никакве напоре. Изјава премијера Украјине Јацењука се не рачуна. Да подсетимо да то нису били покушаји да се предузму „савесни напори“ већ ултиматуми Русији као сувереном кредитору: или прихватите ту реструктуризацију коју смо већ обавили са приватним кредиторима, или вам нећемо платити баш ништа. Карактеристично је и то, да те изјаве нису ишле преко званичне преписке, већ у облику усмених изјава на телевизији. Посебно су ми се допале изјаве Јацењука  о томе да он од Москве није добио никакав званичан предлог у вези са украјинским дуговањем.

То је нешто сасвим ново у међународним односима уопште и у међународним девизно-кредитним односима посебно. Скоро од самог момента формирања ММФ-а постојао је (и још увек постоји) пропис  према коме: а. иницијатива за промену првобитних услова кредита лежи на дужнику, а не на кредитору; б. иницијатива (молба) се даје у писаном облику и шаље се кредитору званичним каналима.

Уколико господин Јацењук не зна за те прописе, службеници ММФ-а би могли да му објасне. Међутим, у вези с тим није ништа учињено.

Али да се вратимо одлуци од 8.децембра. Хтео Кијев или не, он, ако ништа друго како би се преко Фонда наставило његово финансирање, мора да покаже да покушава да се договори са кредитором, тј. са Москвом. Да покаже доказе својих, тако рећи, „савесних напора“. Из чега би требало да се састоје ти „савесни напори“? Ако ни из чега другог, оно – бар из следећа три корака: а. припреме и слања на адресу кредитора званичне молбе за почетак преговора на преиспитивању услова кредита; б. из добијања званичног одговора од кредитора; в. у случају сагласности кредитора – преговарања о преиспитивању услова.

Да подсетим да су преговори Кијева са приватним кредиторима о реструктуризацији дугова  почели практично одмах после потписивања последњег споразума о зајму ММФ-а, односно у марту 2015.године и трајали су до августа 2015. А тачка на „i“ у тим преговорима је стављена тек у октобру месецу. Односно – реструктуирање дугова је трајало пола године.

Да подсетим и да  гашење дуга према Русији (20.децембра)  пада у недељу. За  демонстрацију „солидних намера“ Кијев нема више ни  пет радних дана. То је таман да реализује прве две тачке корака, од три, колико сам ја навео. Али за трећи, најважнији корак, нема више времена.

Врло је интересантно шта ће у понедељак, 21.децембра, рећи ММФ. У чему ће наћи доказе   „солидних напора“ Кијева? Или ће чекати да му их дошапне његов главни акционар. Али главни акционар баш не поседује посебно развијену памет, те ту своју слабост  компензује бахатошћу.

21.децембар обећава да ће бити  најсрамотнији дан у историји ММФ-а, после кога ће можда доћи до смрти те међународне финансијске организације. Али јао, пред своју смрт ММФ  има  довољно снаге и да дигне у ваздух  светски финансијски систем, користећи украјински дуг Русији као детонатор. Наравно, игру води Вашингтон, а Фонд је само играчка у његовим рукама. Зашто је то Вашингтону потребно? У ствари, прецизности ради, то није потребно чак ни Вашингтону, већ Газдама новца (тј. највећим акционарима FED-a), за које раде и сви из Беле куће, и амерички трезор, и остале државне институције САД-а. Праве Газде новца су принуђене да штите све слабију позицију долара  захваљујући провереном средству – стварању хаоса  изван граница Америке. Добар је сваки хаос: политички, војни, економски, финансијски.

* * *

После одлуке савета директора ММФ-а од 8.децембра 2015. која је донета ради подршке  кијевском режиму који се нашао пред потпуним банкротирањем, а искључиво да би се Русији нанела штета, има финансијских експерата који су врло одмерено говорили да даљи боравак Русије у ММФ-у губи сваки смисао. Ја могу само да подржим  њихову позицију мада излазак Русије из ММФ-а  иако представља неопходан, ипак је недовољан услов за јачање руске државности. Русији тек предстоји да формира поуздану заштиту од светског финансијског хаоса који ће после 21.децембра брзо да се претвори у хаос којим се не може управљати. 

31 глас