По повратку из варшавске катедрале, на гуштер-балу, завапила је хрватска „NАТО цурица“, прпошна плавушица, као гуја у процепу, изразито наглашавајући да пузајуће увлачење остатка некадашње државе Југославије у злочиначко удружење NАТО војни савез, мора постати најпречи задатак.

Ургирајући притом, да се хитно осмисли нови модалитет за неминовно придобијање Србије, без обзира на испољени став и мишљење српског народа, са којим се водећи „тројац“ (казанџија, фактор и коферче) упорно не слаже, као ни плаћени пратећи вокали „second Serbia“!

Друго се ни не очекује од одане NАТО сараднице, јер говори у име свог народа, који има „повијестно сјећање“ на два хрватска похода у здруженој „Оst-кампањи“, коју су осмислили бахати германски предводници, у два светска рата, вођена у XX веку!

Поклоници „чврсте руке“ казаће – права беседа, на правом месту -, још им само недостаје благослов светог оца Франциска, и ето поновне представе за лаковерне, али искуствено неразумне.

У покушају преумљивања православних Срба након окупације БиХ, значај Пољака био је изразит, као ниједног другог словенског народа, у Двојној монархији.

Тада су Пољаци, уз Мађаре и аустријске Немце, били најчешћи председници судова или државни тужиоци, слепо следећи бечка и пештанска упутства, али и душобрижничке савете челника РКЦ, што и доказаше у бројним суђењима невиним Србима у БиХ, током Великог рата.

Немали број Пољака-РКЦ  свештеника, службовао је у БиХ јер су лако учили српски језик, а били доказани мрзитељи Православља, нарочито они, пореклом из западних делова данашње Украјине.

Зато се и „ NАТО  плавушица“ у Варшави осећа као код своје куће, све јој је блиско и познато, док  радосно одобрава предлог о снагама за брзи одговор!

Јавности још није познато, да ли је неки њен „пранонић“ (прадеда) напрасно скончао у сусрету са страшним козацима, као „дични царски хрватски син“ у Галицији, на хрватском католичком „предзиђу“ (међа) током Великог рата, или је можда неки „нонић“ (деда) скончао у степама малоруским, као талијански војник, у походу здружене Европе на Совјетски савез, током Другог светског рата?

HOS (хрватске оружане снаге) нескривено тежи, да потврди своју безрезервну оданост драгим претцима, познатим као „вражија легија“, у две кампање током прошлог века, при нападу на те прљаве, православне Русе, који тако упорно и пожртвовано бране своју земљу.

Дични претци су се баш доказали, у вршењу злочина, над женама, децом, старцима, те су оправдано заслужили свој „радни надимак“!

Забележено искуство, руских и совјетских војника из два светска рата, да заробљене Хрвате питају како се моле Свевишњем, даје јасан одговор на питање, о тој испољеној мржњи!

Хиљаде потомака, дичних хрватских синова из две кампање, спремно чека, да се поново слика у Пољској и балтичким земљама, док испуњавају своју домољубну и нарочито, католичку дужност!

Још ако Немац командује тим батаљоном за брзу интервенцију, радости њиховој неће бити краја, јер ко чека тај и дочека, макар и у трећој генерацији!

Ти крвожедни Руси, не смеју ни нос да помоле ван своје земље, а камо ли и да погледају преко границе, тамо где им живе милиони Руса, сада у земљама које нескривено бране „демократске слободе“, али још увек ни не знају, од кога, и за кога!

Додуше, то не треба ни да се питају, чика Кери и тетка Викторија, казаће им то, на неком од својих пропутовања по ЕU ранчу, између две председничке кампање!

Ако реаговање „хрватске цурице“, није ништа неочекивано на радном договору за припреме будуће „Оst-кампање“, учешће српског министра одбране (у техничком мандату?) међу 26 придружених партнера драгога NАТО, док се нова „гвоздена завеса“ од Балтика до Црнога мора убрзано спушта, свакако изазива бројна спорна питања!

Двојна монархија је у Великом рату, силом и злонамерно, терала Србе на источно војиште, где су масовно дезертирали, потом прелазили у редове српских добровољаца, борећи се да створе своју слободну Отаџбину!

Нацистичка Немачка, поучена тим искуством из Великог рата, није ни планирала учешће Срба у европској кампањи на Совјетски савез, чак ни добровољце од Срба није организовала, као помоћне техничке снаге, на европским окупираним територијама.

Зато, шта је уопште радио српски министар на таквом радном договору, где се свакако не расправља о екологији и заштити животне средине, од претећег прегрејавања планете?

Да ли је можда ишао, да саслуша будуће обавезе у ватирању норвешких пећина, јер амерички тенкови имају кварљиву електронику, а Срби су познати дунђери, још из турског земана!

Или ће можда сазнати, да ће се будући хрватски јуришници обучавати у „бази ЈУГ“ која има статус интернационалног тренажног NАТО центра, и ремонтовани хамери из Ирака ту служе за обуку, после уприличене  циркусијаде тете Мери, која их наводно удељује бесплатно!

И први виши официр војске Србије (али не српски!) усавршаван на хрватском војном училишту „ПЕТАР КРЕШИМИР IV“, добио је статуу ратног злочинца Фрање Туђмана за показани успех, да украси канцеларију (само чију?), а послушник из МО Србије, објашњава удворички, да је то уобичајена пракса  код школовања у иностранству!

Хоће ли можда тај награђени „туђманац“ да буде тумач, док хрватски јуришници вежбају, а домаћи војници изигравају „local staff “(помоћно особље) који припрема полигон?

Уосталом, никакво чудо, демократски су реформисали војску, најпре у праћкаре лепог Бориса, а потом у балерине казанџије Томе, јер морају успешно усвојити НАТО стандарде!

Зато, цинично звуче све причице о војној неутралности, док се седи за радним столом где се договарају о новој претећој опасности за светски мир, зар не?!    

Арапи имају пословицу – пси лају, караван пролази -, али „NАТО караван“ не сме преблизу руске границе, без обзира на наручени оркестрирани врисак „забринутих бораца за демократију“, јер „топола“ („топољ“) не спава, а дежурна посада нарочито!

Историја учи, све су слике, из сваког похода на руско пространство, увек биле црно-беле, а за сваког агресора искључиво црне, ваља зато послушати и ону староримску изреку, о журби! 

Прочитај без интернета:
49 гласовa