Још нигде у свету није забележено да се подигла тако велика бура у тако малој земљи каква је Република Српска, и то све због најдемократскијег облика изјашњавања грађана о за њих веома важном питању. И док просечан грађанин не схвата праву суштину оспоравања референдума о Дану државности Републике Српске, свако ко прати геополитичка дешавања спознаће шта се ваља иза брега. Замислите да они који су на српски народ бацали бомбе са уранијумом деведестих година прошлог века упорно лажући светску јавност да је реч о хуманитарној интервенцији с циљем увођења демократије, данас пљују односно бљују огањ из својих крвљу натопљених уста бунећи се против те исте демократије коју су нам донели на крилима НАТО авиона.

Звер је рањена и погођена чињеницом да јој је једна мала Република Српска гурнула прст у око провођењем референдума о националном празнику. Ништа ту не би било зачуђујуће да та иста звер није добила и огромне ударце на ратним фронтовима широм света, а које је сама иницирала и у којима није однела величанствену победу о којој је маштала. Звер је поражена у Грузији, Украјини, Нагорно Карабаху, а све указује да ће фијаско доживети и у Сирији. Љута и разјарена, звер не жели да допусти да буде истерана и са простора централног Балкана па кроз своје сараднике и послушнике из Европске Уније дејствује упорно тврдећи како Српска крши међународни мировни споразум, тиме што се брани од насртаја оних који захтевају да све што Срби сматрају својом светињом не смеју прослављати, обележавати па ни спомињати у протекторату званом Босна и Херцеговина у којој ни двадесет и две године од завршетка рата није престао међународни интервенционизам. 

Осуде и претње санкцијама стижу из западних центара моћи који не могу да прихвате чињеницу да пола БиХ не жели да им неко са стране намеће одлуке и одлучује о томе када су рођени, када ће да прослављају свој Дан републике и крсну славу. Кулминација која је сада видљива открива нам и стварне намере оних који су пикирали овај простор као свој не желећи ни да чују нити виде било какав руски утицај у српском делу Босне и Херцеговине који се залаже за што теснију везу са Русијом сматрајући да свој мали чамац треба везати за велики руски брод који ће одолети и највећим олујама које му прете. Удружени попут јата најцрњих гавранова, муслимани али и странци из дана у дан, из часа у час гракћу и не престају да спинују у јавности о наводној ратној опасности која држави прети због опет чувених „неваљалих“ Срба, уместо да на сва звона брује о страховито опасним повратницима са сиријског али и других ратишта који представљају стварну опасност за БиХ у безбедносном смислу, а не о српском напаћеном народу који само брани оно што му као и сваком народу припада, а то је право на рођендан, постојање и живот достојан човека.

Права истина је та да Запад не жели да дозволи Русији присуство у овом делу Европе, јер би то аутоматски значило још један пораз на листи која је прилично велика. Циљ оволике буке око националног празника и референдумског изјашњавања је био да се заустави сваки покушај Српске да самостално доноси одлуке које се тичу њене будућности односно опстанка. Жеља им је била да ставе катанац на референдум како Срби убудуће не би могли да се изјашњавају о много крупнијим и важнијим питањима од овог посвећеног Дану државности. А једно од тих питања је и улазак БиХ у НАТО алијансу коју заговара бошњачко-хрватска федерација. Знајући да је Српска заједно са својим грађанима изричито против таквих интеграција, доносиоци демократије односно демонкратије досетили су се да сви у глас загаламе не би ли својим претњама преплашили Милорада Додика и остале функционере Републике Српске који не желе да им деца једног дана гину зарад туђих интереса али ни да буду на страни која исконски мрзи Русију и све што има везе са Православљем.

Известилац Европског парламента за Босну и Херцеговину Кристијан Дан Преда изјавио је да се референдум који је одржан у Републици Српској, „коси са кандидатуром БиХ за чланство у Европској унији“. Он је, у изјави за дневни лист „Данас“ рекао да без обзира на одлуку коју о референдуму буде донео високи представник у БиХ постоји одговорност у политичком смислу коју треба проценити. Преда је додао да је једина земља која је јавно подржала референдум Русија и да ЕУ забрињава „знак да Русија тежи да прошири своју конфронтацију са Европом“. Истовремено, огласила се и портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич тврдећи како референдум у Српској нема законску основу јер је Уставни суд БиХ одлучио да суспендује одлуку о референдуму док се не одлучи о његовој уставности. „Овај референдум не може да промени крајњу и обавезујућу одлуку Уставног суда БиХ“, изјавила је Коцијанчич у Бриселу. Каже да Европска комисија охрабрује институције у БиХ да реше питање о Дану Републике Српске у оквиру постојећих законских процедура, у оквиру постојећег Устава земље и у конструктивном дијалогу. „Важно је да се сви уздрже од активности које могу допринети ескалацији ситуације и да се БиХ фокусира на реформе неопходне за решавање економских и социјалних питања са којима се суочавају како би земља могла да напредује на путу евроинтеграција“, поручила је Маја Коцијанчич. [1] 

Да ли то ЕУ сматра да је једино БиХ та која се пита, а не и ентитети од којих је и састављена? Да ли не знају или се праве да не знају да Српска има усвојен закон о референдуму и грађанској иницијативи иза којег стоји Народна скупштина Републике Српске и да је одржани референдум у складу са законодавством Републике Српске? Зашто упорно тврде да овај референдум нема никакав значај, док му са друге стране посвећују огромну пажњу ангажујући сва расположива средства за његово оспоравање? Питам се само како их није срамота да бране српском народу излазак на референдум, док са друге стране не смеју да писну ни једну једину реч мађарском премијеру који често спроводи референдуме о важним питањима за његову земљу, али ни другим чланицама ЕУ које сасвим слободно спроводе најдемократскији облик изјашњавања грађана. Страх који је и те како видљив у овој свеопштој галами јасно нам открива да се Запад плаши могућег отцепљења Републике Српске од БиХ чиме би заувек била спуштена рампа за НАТО. Због тога тако силно желе да ставе катанац на српски референдум позивајући се на поштовање Устава БиХ, а када су откинули Космет од Србије и кршили Устав истоимене земље, нису се позивали на поштовање највишег правног акта међународно признате земље и чланице УН-а. 

Коме се то жури да БиХ убаци у европско коло како би играла по правилима ЕУ која је истоименој земљи дала кандидатски статус без обзира на поражавајућу чињеницу да БиХ и дан данас има високог представника међународне заједнице, који како ствари стоје, нема намеру да оде тамо одакле је и дошао и то само зато што БиХ не може самостално да функционише. Замислите тај апсурд да се статус кандидата за улазак у европску заједницу даје земљи која има три председника, огромну администрацију, али и земљу у којој се одлуке Уставног Суда не проводе годинама уназад и у којој три стране не могу да се договоре око важних питања. Али ништа од тога сада није важно колико убрзани улазак БиХ у ЕУ, а потом и у НАТО, како Русија не би дошла на Балкан у свом пуном сјају.

Пред БиХ је неизвесна будућност. Уколико Изетбеговић настави да подноси апелације које ће бити на штету српског народа и Републике Српске, логично је да ће Срби дићи свој глас против наметања туђе воље и да ће о свом статусу одлучивати на неком од наредних референдума, којих ће сигурно бити захваљујући Бакиру који упорно својим потезима доприноси јачању српског ината и слоге која ће резултирати осамостаљењем Републике Српске. И то је демократија. Тражили сте, гледајте!

[1] www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2466248/kocijancic-referendum-u-rs-nema-zakonsku-osnovu.html

слика http://news-front.info/2016/09/26/referendum-v-respublike-serbskoj-konec-piramidy-zapadnoj-politiki-v-big/

Прочитај без интернета:
17 гласовa