Након распада биполарног светског поретка, необуздани ванбалкански хегемони су из својих сигурних јазбина у Вашингтону и Бриселу креирали, управљали и окончали ратове за југословенско наслеђе у складу са својим похлепним интересима. Дејтонским мировним споразумом (1995), Резолуцијом СБ ОУН 1244 (1999) и Охридским мировним споразумом (2001) ратове су окончали стварањем три замрзнута конфликта – Босна и Херцеговина (БиХ), Косово и Метохија («Косово») и Македонија. Заправо, успоставили су дугорочно претконфликтно стање на Балкану, с уверењем ће га одржавати стратегијом америчког и НАТО-вског «штапа» и ЕУ «шаргарепе», наравно, само дотле док не процене да је настао погодан тренутак да поново упале фитиљ балканског «бурета барута».

Пошто су се претходних година «опекли» у Украјини и Сирији, неосновано процењују да ће поновним војним тектонизирањем Балкана показати (потврдити) своју успешну агресорску кредибилност. У том контексту треба посматрати њихову субверзивну реторику у прошлој (2016) години којом су наговештали паљење фитиља босанског «бурета барута», наводно због спречавања кршења Дејтонског споразума од стране Републике Српске, а у суштини ради задовољења интереса (илузија) лидера Бошњака за унитаризацију БиХ. Погубне последице по мир у БиХ су евидентне: шеф мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатан Мур изјавио је 22. априла у Бијељини да на нивоу БиХ више нема политичке стабилности, као и да у Савету министара и Председништву БиХ више нема консензуса нити компромиса (Танјуг, пренела «Политика», Београд, 23. 4.2017). Очекивано, дрска промоција таквих ратоборних поклича настављена је и у овој (2017) години. Кулминирала је у априлу, испољеном координисаном отвореном претњом албанских вођа Србији и Македонији ради оживоторења илузорног пројекта «Велика Албанија» и лажном забринутошћу њихових евроатланских ментора о таквом њиховом пакленом плану.

Шта су сулуде вође Албанаца поручиле? Премијер Републике Албаније Еди Рама у интервјуу за бриселски магазин «Политико» (18. априла), челницима ЕУ поручио је да ће, ако његова земља не уђе у ЕУ, доћи до уједињења Албаније и тзв. Косова, односно рекао је: «Ако перспектива за чланство западног Балкана у ЕУ настави да бледи, не искључујем могућност уједињења Албаније и Косова». У том контексту, председник лажне државе «Косово» Хашим Тачи је у изјави за радио Слободна Европа (19. априла) рекао: «Уколико ЕУ затвори врата Косову, сви Албанци региона живеће у једној јединственој држави како би се наставило даље са интеграцијом у европску породицу». Јонуз Муслиу, председник Националног савета Албанаца у Републици Србији, запретио је (20. априла) да ће јужни део централне Србије припојити «Великој Албанији», рекавши: «Ако се Албанија и Косово уједине, нека отцепе и југ Србије», тврдећи да су Прешево, Медвеђа и Бујановац саставни део «државе Косово» и закључио: «Ипак, пошто без Ниша то не би била ‘Велика Албанија’, Србија треба да буде захвална што тражимо уједињење само Албаније, Косова и Прешевске долине».

Несумњиво руковођени с уверењем да су пројекат «Велике Албаније» у Македонији обезбедили «демократским» пучем у Парламенту Македоније 27. априла, а свесни да ће Србија свим средствима бранити свој територијални интегритет, упутили су јој претње да ће у ту сврху применити силу. Такав план је обелоданио посланик Скупштине квазидржаве «Косово» Даут Харадинај (7. априла), запретиши да на Косову неће бити ниједног Србина уколико његов брат Рамуш (оптужен за ратне злочине) буде из Француске изручен Србији, а потврдио (28. априла) Рамуш Харадинај након повратка у Приштину из Француске, између осталог поручивши: „..Ми морамо да покажемо место непријатељу Србији и треба да урадимо онако како је урадио Хрват“(алудирао је на хрватске војне операције «Бљесак» и «Олуја» 1995. године, у којима је убијено више хиљада и протерано неколико стотина хиљада Срба).

Озбиљност њихових терористичких претњи потврђују многе чињенице. Према обавештајним информацијама безбедносних служби Србије, у Гњилану на Косову, 18. априла одржан је састанак вођа албанских терориста са подручја Прешева и Бујановца (председавао је Шефћет Муслију, за ким је расписана потерница због тероризма и судило му се у одсуству због убиства 80 цивила од јуна до децембра 1999. године на Космету), на коме су разматрали које мере да се предузму ради радикализације и дестабилизације ситуације на југу Србије. «Албанци се спремају за рат. На територији Косова и Метохије, Македоније и Албаније у току је тајна мобилизација и војна обука албанских екстремиста, чланова терористичке организаицја АНА («Албанска национална армија»), који увелико планирају оружане нападе и диверзије», писао је београдски дневник «Ало», 23. 04.2017.године.

У вези са сумњичавим карактером реаговања евроатланских ментора албанским вођама и терористима, упутно је поћи од изјаве једног од чланова недавно тајно мобилисаних терористичких састава Албанаца: «НАТО је пријатељ АНА и пријатељ косовских институција. АНА има подршку великог дела становништва у свим крајевима Косова» (исто, «Ало»). Критике које су амбасадори САД у Београду, Тирани и Приштини упутиле албанским ратоборним вођама су веома увиђајне. «САД као проблем виде неке не до краја пажљиве изјаве дате протеклих дана о уједињењу и мењању граница на Западном Балкану», рекао је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, а његов колега у Приштини Грег Делави, навео је да се Вашингтон «противи неопрезним изјавама о уједињењу, као и претераним реакцијама које подривају стабилност» («Политика», Београд, 22.04.2017). Комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан је поручио: «Желео бих да изразим своју разочараност, чак изнервираност, због запаљивих изјава појединих лидера у региону. Таква питања могу да се схвате као мешање у унутрашња питања суседних земаља и призивају мењање граница, нису прихватљиве и више су него контрапродуктивне» («Политика», Београд, 22. 04. 2017.). Евидентно је да изостаје одговарајућа осуда непосредних актера који прете миру и стабилности Балкану.

Садржај поменутих реакција Вашингтона и Брисела у вези са претњама албанских вођа, несумњиво ради изазивања општег рата на Балкану, компатибилан је наводима појединих београдских штампаних медија (24. априла) о строго поверљивом документу америчке обавештајне агенције ЦИА, који је средином априла достављен Амбасади САД у Београду. Реч је о документу који садржи чињенице о могућем распаду НАТО-а на Балкану због могућег избијања општег рата на том простору. Због тога, захтева се од америчких дипломата «хитна безбедносна процена» таквог сценарија. У њему се, између осталог, констатује и упозорава: «Аналитичари ЦИА процењују да би напад албанских елстремиста на Србију, Хрвати и Бошњаци сасвим сигурно искористили за агресију на Републику Српску, што би опет неминовно изазвало интервенцију Русије и слање новог модерног оружја Србима». ЦИА, такође, процењује «да би у случају ‘општег, балканског рата’ подршку Србима пружили Грци, којима такође прети пројекат ‘Велика Албанија’, али и Бугари».

Имајући на уму чињеницу о томе да САД почев од 1990. године наовамо не предвиђају већ креирају дестабилизацију и ратове на Балкану (подсетимо се да један утицајни амерички медиј објавио је 1990. године чланак/сценарио ЦИА о насилном разбијању Југославије, који је потом углавном потврђен у пракси), реално је претпоставити да ЦИА тражи процену својих оперативаца у Београду како би отклонила могућност Русије и Кине да евентуално поремете (спрече) планирани ток дестабилизације Балкана. Овим поново актуелизујемо (упозоравамо на) општепознату чињеницу о томе да се фитиљ који може поново да «запали» Балкан налази изван Балкана. Ради потврђивања констатованог, из спектра познатих чињеница о томе, поменимо само неке.

Председник Владе Србије Александар Вучић, је поводом синхронизованих претњи албанских вођа у вези са реализацијом пројекта «Велика Албанија», између осталог, рекао да су српске безбедносне агенције нашле трагове деловања најмање једне стране обавештајне службе са службама из Албаније и Приштине и да постоји још једна земља која показује изненађујуће интересовање за Балкан, и да они желе да остваре што већи утицај на албански корпус на Балкану, ради чега ће разговарати с председником те земље («Политика», Београд, 26.04.2017). Може се само претпостављати да је реч о Турској чијег председника Ердогана Вучић је позвао да посети Србију. У дешифровању те информације помогли су новинар Жељко Цвијановић, главни уредник «Новог стандарда», наводом да турска обавештајна служба МИТ активно помаже Албанцима у припремама за остварење злочиначког пројекта «велике Албаније» и да су се у ову причу и те како уплели и Американци и Британци («Информер», Београд, 27.04.2017) и аналитичар Саша Боројевић, наводом: «Потпуну логистику и подршку за Балканско пролеће даје енглеска тајна служба…» («Ало», Београд, 23.04.2017). Међутим, најпоузданију идентификацију троглавог ванбалканског пиромана представљају САД, ЕУ и НАТО који су признали незаконити избор албанског представника Талата Џаферија за председника Собрања Македоније упркос вољи македонског народа. Такву њихову улогу односно ултимативни захтев за безусловну капитулацију Македоније ради стварања «Велике Албаније» изнео је званичник америчког Стејт департмента Хојт Брајан Ји током посете Скопљу, 30. априла и 1. маја. Он је непосредно пренео лидерима водећих политичких странака и председнику Македоније Иванову да САД признају пуч у Собрању изведен 27. априла и подржао хитно формирање «реформске» владе. «САД подржавају избор председника македонског парламента Талата Џаферија и спремне су с њим да сарађују, изјавио је 1. маја у Скопљу Брајан Хојт Ји».

Није неопходно бити посебно политичко-безбедносно проницљив па закључити да актуелно вашингтонско-бриселско паљење балканског фитиља ради задовољења исламистичких циљева Албанаца на Балкану (Професор Универзитета у Београду и уредник часописа «Политикологија религије», изјавио за београдску «Политику«, 23. 04. 2017.године: «…Свако инсистирање из Србије да је реч о великој Албанији помаже радикалним косметским муслиманима да остваре свој циљ. Стога држава Србија треба да престане да помиње велику Албанију и јасно каже да се на Косову и Метохији ради о остваривању идеје ИСИЛ-а, о чему је писао «Њујорк тајмс») може изазвати општи рат на Балкану, чији исход је тешко предвидети. Јер извесан је домино ефекат, односно преливање оружаног сукоба у БиХ.

На почетку таквог балканског рата, изгледно је у укључивање две државе чланице НАТО-а у њему – Албаније, која се легитимисала као агресор на Македонију и Србију и Хрватске, која би се несумњиво ангажовала у БиХ. За очекивати је да ће оне сопствено агресорско ангажовање образлагати као одбрамбено, а имајући на уму њихову неадекватну војну моћ да агресорске циљеве реализују у кратком временском року, таква оперативна ситуација претпоставља укључивање одговарајућих потенцијала НАТО-а. Међутим, мало је вероватно да би се Бугарска и Грчка (чланице НАТО-а) мириле било каквим успешним походом Албанаца у Македонији, а то значи да би дошло до озбиљних размимоилажења између балканских чланица НАТО-а. У том контексту не треба искључити активно понашање Турске (чланице НАТО-а), која, како је наведено тајно подржава пројекат «велика Албанија». Овим постаје јасно извориште и заснованост зебње ЦИА-е о томе да би у евентуалном новом балканском рату дошло до распада НАТО-а.

Несумњиво је да би се Република Србија и Република Српска у могућем општем балканском рату суочиле са великим искушењима, али сигурно не са већим него оним у последњој деценији 20. века, када практично нису имали ниједног савезника. Наиме, потенцијалним агресорима треба да буде присутна одлучност Србије и Српске да одсудно бране свој народ и територију и да имају моћ да их одбране од напада својих суседа. Са друге стране, реално је претпоставити да ће у случају агресије на њих неког ванбалканског фактора, наићи на адекватан противодговор такође снажног ванбалканског фактора, у поменутом документу ЦИА идентификованог као Руска Федерација.

Размотрене чињенице указују на могуће избијање рата на Балкану овог пролећа, чије димензије би несумњиво досегле и просторе ван Балкана. Иако непредвидиви ванбалкански изазивачи рата показују спремност да створе услове за ратовање између балканских народа до последњег Балканца, горко сазнање о томе да би такав рат нашкодио и њиховим виталним интересима, представља најснажнији одвраћајући фактор тој сулудој идеји. Стога се надамо да ће уместо актуелних илузија код ванбалканских потпаљивача фитиља балканског «бурета барута» и њихових марионета на Балкану превладати разум.

Посебно је важно да се народи балканских земаља освесте и уозбиље, међусобно сарађују уместо да се убијају. То, између осталог, и зато што западноевропска господа изазива ратове у региону Балкана, које не сматра ратовима. С тим у вези, упутно је узети у обзир инсерт из интервјуа београдској «Политици» (9. априла) Јосипа Јуратовића, посланика немачког Бундестага: «У последње време оправдано се накупило много страхова и црних прогноза кад је у питању опстанак ЕУ. Међутим, сви ти страхови и прогнозе не надилазе вредност европског пројекта, који је у првом реду у ненасиљу и надилажењу међусобних предрасуда и зазора, у повезивању и стрпљивој градњи алтернативе рату. Највећи сведок томе јесте незапамћени седамдесетогодишњи мир на европском тлу, за који можемо захвалити једино пројекту ЕУ». Евидентно, реч је о поруци која негира оружане сукобе у процесу разбијања Југославије у последњој деценији 20. века и агресију НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Балканци, запитајмо се да ли желимо понављање сличне катаклизмичне ситуације.

10 гласовa