Моје питање из последњег ауторског чланка „Шта је следеће у случају Харадинај’“(1) актуелизовано је новим сазнањем брже него што сам очекивао. То сазнање, нажалост, показује да Харадинајева хидра своје крваве пипке није усмерила само на прање новца кроз подизање стамбених објеката у Србији или на коришћење њене територије за шверц оружја и наркотика, већ и за обликовање јавног мњења и утицање на политичке токове и одлуке везане за однос Србије и Косова. 

Образложење ћу почети питањем. Познајете ли лица, чије су се руке тако пријатељски сплеле на фотографији испод?

Харадинаја сигурно препознајете. Његова “француска авантура” учинила га је звездом Вучићевих таблоида. И овај чикица десно, који је Харадинајеву крваву, али богату, руку стегао са обе своје (ваљда да му њена „дарежљивост“ не побегне) сигурно Вам није непознат, ако Вас политика и мало занима. Душан Јањић. Политички аналитичар. Директор НВО занимљивог назива “Форум за етничке односе”. И, чак, предесдник некакве политичке странке “Активна Србија”, за коју вероватно нисте чули, али нек се нађе.(2) Иначе, званичну политичку каријеру почео је 2012. године када је био изабран за председника “Нове Социјалдемократије”, странке која је упокојила “Социјалдемократију” Вука Обрадовића.(3) 

Релативно је чест гост на медијима блиским власти, не само ове Вучићеве, већ и многих претходних. Посебно кад се прича о Космету и процесима који прате његово одсецање од Србије, или односима Албанаца и Срба, регионалној стабилности и сл.

У његовим иступима увек има слободе да удари мало једну, мало другу страну, али закључци и иновативни предлози некако увек претегну на страну Шиптара, а оштрица критике на српску. Рецимо, познат је онај његов предлог  да се истовремено уклоне споменици терористима у Прешеву и погинулим српским полицајцима у Дивосину(4), који је Дачић реализовао на терену. А таквих “идеја” било је подоста.

Такође, познато је како му је Тачијева Приштина већ годинама друга кућа, да се по њој шепури потпуно слободно, као и да је први децидирано најавио да ће укидање српских институција на северу Косова бити услов ЕУ на путу српских евро-интеграција, што се и догодило. Ово, уз чињеницу, да се већ годинама, некад потуљено, на свој начин, а некад и потпуно отворено залагао за улазак Србије у НАТО, и истицао “неперспективност” односа са Москвом(5), донело му је ореол човека који има “моћне” везе у Бриселу.

Али, нема он никакве моћне везе у Бриселу. Чак ни јаке. Он је за њих НВО пројекат каквих имају на стотине. Ова фотографија, заправо, показује одакле му и информације и залагања која пласира као своја. И позиције у Бриселу. И дебео новчаник, наравно.

Сам Јањић тврди да је фотографија настала 2012. године у једном приштинском ресторану, а њен настанак овако објашњава:

“Нисам пријатељ, већ познаник са Харадинајем и са њим сам се сретао у више наврата. Његов деда је сахрањен на гробљу у Београду, а мој на гробљу код Дечана, и 2012-13. смо у једном ресторану разговарали о томе. Тада је и настала наша заједничка слика, која сада изазива бурне реакције.”(6) 

Извори Вечерњих Новости које су слику прве објавиле тврде да је фотографија настала 2016. године, али то је за нашу причу потпуно неважно. Није битно да ли је крваву руку једног шиптарског злочинца први стегао кукавни Борис Тадић (Тачију) или бедни Душан Јањић (“познанику” Харединају). Ни да ли су и један и други то учинили зарад новца или из убеђења. Битно је да су ти људи и данас присутни на политичкој сцени, да износе “своје” идеје, анализе, предлоге и сл. које утичу на обликовање српског јавног мњења баш у правцу који одговара шиптарским интересима. Могу и да нам кажу да су то интереси нашег “европског пута” – свеједно је, јер ти се интереси заправо поклапају. Милион пута нам је из Брисела речено да нема уласка у ЕУ без признања Косова. Имплицитно и експлицитно! Па, сами бирајте шта Вам више прија ушима. 

На крају, сам поглед на ову фотографију јасно показује да Харадинај и Јањић нису само обични “познаници”, који се виђају једном у две године, како Јањић покушава да представи. Говор тела и начин на који обе Јањићеве руке држе Харадинајеву указују да су они или блиски пријатељи и сарадници, или да Јањић нешто важно од Харединаја ишчекује, односно моли. Погодите шта?!

У сваком случају, и ова слика показује да су Харединај, и уопште шиптарски лоби, много дуже и директније присутни, на српској политичкој сцени, него што се обично мисли и да је време да Вучић-Дачићеву попустљивост у Бриселском процесу размотримо и са те стране. 

Уосталом, позната је и она Дачићева кафа са Тачијем у приштинском хотелу Swiss diamond„, на маргинама конференције о развоју Западног Балкана, 2015. године.(7) И то у четири ока! 

Зато, горњу фотографију треба прихватити као нашу реалност и позив на отрежњење. Лако би ми са Харадинајима да немамо своје Јањиће. Не каже се узалуд како једна слика говори више од хиљаду речи. Пробуди се Србијо!

____________________________________

 Одреднице:

  1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/male-postizborne-price-sta-je-sledece-u-slucaju-haradinaj/
  2. rs.n1info.com/a227030/Vesti/Vesti/Dusan-Janjic-kandidat-za-predsednika-Srbije.html
  3. www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=306&cl=37
  4. www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srbija-u-nato-ili-zashto-verujem-dushanu-jan-i-u/
  5. www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/prorokovi-protiv-nato-lobista-u-avolem-advokatu/
  6. www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:644566-Janjic-srdacno-sa-teroristom-u-pristinskom-restoranu
  7. www.6yka.com/novost/77826/dacic-i-taci-na-kafi-u-pristini
83 гласa