Коначни резултати „косовских избора“, одржаних 11.06.2017. још увек нису познати, а председница тзв. „Централне изборне комисије (ЦИК) Косова“, Ваљдете Дака, обелоданила је 20. јуна  да се врши поновно пребројавање гласова на 280 бирачких места, због утврђених неправилности у Записницима. Она је нагласила како очекује да ће све процедуре бити окончане за неколико дана, након пребројавања тих „условних гласова“, којих има око 25.000 и гласова дијаспоре пристиглих путем поште којих има око 5.000. (1)

Иако је наступ Даке на узаврелој косовској политичкој сцени изазвао шпекулације да се покушава сакрити чињеница како је највише гласова на изборима заправо добило Куртијево „Самоопредељење“, тешко је веровати да ће тих 30.000 гласова битније променити успостављени однос политичких чинилаца, и то како у проценту освојених гласова, тако и у броју освојених мандата, који се на сајту тзв. „ЦИК Косова“ воде као прелиминарни. Ако каквих промена у броју мандата и буде, оне ће бити на нивоу једног мандата горе или доле, што неће ништа битно променити у капацитету већинских партија да формирају владу. Отуда ће математички део ове анализе бити потпуно валидан за извођење адекватних политичких закључака и претпоставки, као да су избори коначни. Па да пробамо расветлити тамни „косовски“ изборни вилајет. 

БИРАЧКО ТЕЛО И ИЗЛАЗНОСТ

Бирачко тело и излазност полазни су параметри сваког изборног процеса. У случају парадржаве „Косово“ они су таман такви каква је и та „држава“. Лажни. Према подацима косовског ЦИК-а број уписаних бирача износи 1.872.941, што је за око 200.000 више него што по последњем попису “Косово” има становника! Иако је ово податак за Риплија, поменута председница ЦИК-а, Ваљдете Дака, тврди да нема нерегуларности, иако је евидентно да су спискови неажурни, јер су “међу бирачима сви они који су регистровани у матичним књигама. У спискове је укључена и дијаспора и сви грађани који су регистровани, они имају право да гласају“(2)

Иако се теоретски тешко може шта приговорити филозофији “ако је неко уписан у књиге може и да гласа”, јасно је да у пракси то отвара велики простор за манипулације свих врста, онима који контролишу изборни процес. Колики је тај простор у последњем сазиву “косовске скупштине” појаснио Митахер Хаскука, посланик “Самоопредељења”, који је нагласио како “једноставна рачуница показује да је на изборним листама 615.000 људи више од укупног броја гласача”.(3) Чак и да је Хаскука мало претерао, може се као прилично сигурно узети како је немогуће да “Косово” има више од 1,3 – 1,4 милиона стварних бирача, узевши у обзир високи наталитет и бројност популације испод 18. година. Дакле, у оптицају је између 400 и 500 хиљада гласова за манипулацију. Не тврдим да је манипулација било, само кажем да их је могло бити. У сваком случају, шта год да је узрок томе, када неке власти не ажурирају бирачке спискове 18. година тешко је говорити о регуларности избора.

С тим у вези упитан је и податак о излазности, који је ЦИК утврдио на 749.701 бирача, односно 40,02 %, бирачког тела. То јесте ниска излазност, али ако узмемо у обзир да је реално бирачко тело 1,4 милиона, онда је то 53,55 %, што је сасвим солидно. Ово јасно показује, колико је непоуздан сваки наредни податак, па и онај о резултатима, али свакако ћемо пратити оне који су службени и који ће бити верификовани политичким утицајем.

ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ

Према резултатима на сајту “ЦИК Косова” (4) највише гласова освојила је тзв, “ратна коалиција”, ПАН, коју сачињава 12 албанских партија, а предводе је три партије на чијем су челу ратне вође злочиначке ОВК – Демократска партија Косова (Хашим Тачи), Алијанса за будућност Косова (Рамуш Харадинај) и Иницијатива за Косово (Фатмир Љимај). Они су освојили 33,92 % гласова изашлих бирача (237.159 глас), што преточено у мандате износи 39.

Друго место заузело је “Самоопредељење” Аљбина Куртија које је освојило 189.857 гласова, или 27,16 % изашлих бирача, односно 32 мандата у будућој Скупштини, а на трећем месту је коалиција више партија коју предводе Демократски савез Косова, бившег премијера Исе Мустафе, Алијанса Ново Косово и Алтернатива, која је освојила 25,79 % изашлих бирача (180.336 гласова), што јој је омогућило 30 мандата.

Четврта партија по снази је Вучић-Вулинова “Српска листа” која је освојила 5,88 % бирачког тела које се одазвало на изборе (41.123 гласа), и то уз помоћ организованих гласача аутобусима пристиглим из Србије. Ради се о људима који се воде као расељена лица и подпадају под оно Дакино “ко је уписан у књиге може и да гласа”.  Наравно, “у формално-правном смислу нема ничег спорног у њиховом гласању, али чињеница је да они живе ван покрајине, да их дешавања у српским енклавама на Космету занимају више као вест него као животно интересовање, као и да су њихови гласови обично сигурни гласови за оне које фаворизује власт.(5) Но, будући да је Србима као мањини одређено 10 мандата (не могу имати ни више ни мање), то им је било довољно за 9 мандата, а један мандат ће, по свему судећи припасти, “Самосталној либералној странци” или “Новој демократској странци”. На тај начин Шиптари су остварили значајан стратешки циљ да сви српски мандати не припадну једној српској изборној листи, што ће итекако умети да искористе. 

Како би имали потпунији увид у то шта освојени мандати конкретно значе у постизборним политичким договарањима важно је истаћи да тзв “Косовски парламент” има 120 посланика, од чега 20 места припада мањинама по кључу, а од тога Срби имају 10. Да би се остварила већина за формирање владе потребан је 61 посланик, а ниједна од три водеће политичке опције то не може постићи чак ни да окупи све гласове мањина. И ту почињу калкулације. 

КО И КАКО МОЖЕ ФОРМИРАТИ НОВУ „КОСОВСКУ ВЛАДУ“?

Пре него дамо одговор на ово практично политичко питање желео бих да истакнем пар ствари од општег значаја за поимање ових избора.

Прво, јасно је да остварени резултати указују на јачање екстремистичких опција у шиптарском бирачком телу. Будући да су и тзв. „Ратна коалиција“ и „Самоопредељење“ два лица исте политике која не жели само Косово Ван Србије, већ и Србе ван Косова, крајње је забрињавајуће да су заједнички освојили чак 61,08 % изашлих бирача.

Друго, већина објективних аналитичара и позноваоца косовских прилика сматра да је Куртијево „Самоопредељење“ највећи добитник ових избора. Он је водио принципијелну политику засновану на албанском национализму, али неоптерећену хипотеком ратних злочина, на изборе је изашао сам и сада нема потребе за трулим компромисима, нити га противници могу слабити преузимањем коалиционих партнера. 

Треће, коалиција ратних ветерана није имала за циљ само освајање власти, већ је желела да својим лидерима и члановима омогући имунитет, или бар што боље позиционирање, од евентуалног гоњења за ратне злочине пред међународним трибуналом за Косово, чији се рад не може одлагати у недоглед. Улазак у владу за њих је више од политике.

Четврто, „Српска листа“ која је по налогу Вучића током изборне ноћи, у Митровици, прослављала некакву победу и сама себе лагала о свих 10 мандата, највећи је губитник ових избора и лако се може десити да буде потпуно полтички маргинализована, посебно ако владу формира Аљбин Курти. Кратковидост Вучићеве издајничке политике према јужној српској покрајини долази на наплату, но о томе више нешто касније.

Да се сада вратимо изборној математици. Омиљена формула изборних понедника: већинска партија плус мањине једнако је Влада овде не важи. Харадинају недостаје још два гласа, Куртију девет, а Мустафи једанаест. Могућност „трансфера“ посланика  као појединца, тако нормална у Србији, тешко да је могућа у Тачијевој пара-држави. За такве ствари се тамо може изгубити глава, а добро је познато да глас без главе не вреди много. Дакле, мора се тражити други пут. Тај други пут су међусобни разговори великих групација. Али, којих? Иако било које две имају неопходну већину и то без мањина, а са њима чак и двотрећинску, нема сарадње између Тачијеве и Мустафине коалиције, јер управо је Тачијева партија срушила Мустафину владу, тиме што је подржала захтев за превременим изборима. Није реална ни сарадња Курти-Мустафа, будући да је Курти био најжешћи критичар Мустафиног рада.

Отуда је Курти кренуо у тражење партнера директно контактирајући чланице Мустафине коалиције и састао се у два наврата са Беџетом Пацолијем, бизнисменом и лидером  „Алијансе за ново Косово” (АНК), као и градоначелницом Ђаковице,  Мимозе Кусари Љиљом, која је лидер “Алтернативе”. Ако се договори са представницима “Коалиције мира”, како их назива, Курти би могао да формира Владу и то без Срба у њој. Наравно, ако Тачи уопште пристане да му повери мандат. 

Истим путем, черупања Мустафине предизборне коалиције, могао би кренути и Рамуш Харадинај, премијерски кандидат “коалиције рата”, у покушају да обезбеди парламентарну већину. Тако би се могло десити да Беџет Пацоли буде онај језичак који ће омогућити превагу једне од две могуће опције, од којих је тешко одабрати ону која је за Србе лошија. Уколико он остане доследно уз Мустафу, могући су и нови избори. 

Наравно, увек је могуће и да западне амбасаде узму ствар у своје руке и, као и много пута до сада, споје неспојиво. Али, то је већ друга прича и ту је онда све могуће! 

ЗАКЉУЧАК ИЛИ „КОСОВСКИ ИЗБОРИ“ У СЕНЦИ БРИСЕЛСКИХ ЗАБЛУДА

Могућност да нова косовска влада буде направљена без икаквог утицаја српских посланика, а да министар из редова Срба може бити било ко кога одабере будући шиптарски премијер, а не неко кога предлажу парламентарни представници Срба, показује не само кратковидост него и погубност Вучићевих поимања Бриселских преговора. Једноставно, и кроз проблематику избора показује се да је Бриселски споразум испразни документ који Србима ништа не гарантује а од Албанаца ништа не захтева. 

Приморавајући косметске Србе да изађу на прошле изборе шиптарске пардржаве, што лажним обећањима, што уценама, а када је требало и бејзбол палицама својих „пуномоћника“, Вучић је на себе преузео одговорност за потпуну катаклизму деловања „Српске листе“ у прошлом сазиву.

Он их је бирао, он их је усмеравао, он их је мирио, уместо да их кажњава, када су се свађали око плена. И успео је у ономе што је хтео, да их увуче у орбиту своје косовске издаје, да од њих направи саучеснике и заклон за нечињење и погрешно чињење.

Успео је и у још нечему. Да их подели толико да је у борбу за десет српских мандата кренуло 6 листа и коалиција, а током кампање било је међусобних инцидената, па чак и потезања пиштоља једних на друге. Све су то изузетно млади људи који су се политике прихватили, јер су прихватили очигледну Вучић-Дачићецу филозофију да је распродаја српског Косова најуноснији могући бизнис за њих. Нигде Бога, нигде Светосавља, нигде Лазаревог завета. И то је последица насилног имплементирања Бриселског споразума.

Сада креће нови циклус. Шћућурени између између Харадинаја и Куртија, два лица исте пошасти, косовски Срби се већ суочавају са последицама погубности такве политике. Тим пре што је једно од, за Шиптаре тзв. „великих питања“, због којих су избори и расписани, и формирање фамозне српске ЗСО. У Куртијевом поимању Бриселског споразума таква опција тешко да је уопште остварљива. 

А шта мислите какву ће им, тек,  ЗСО понудити Харадинај? 

Одреднице:

  1. www.blic.rs/vesti/politika/cik-kosova-ponavlja-se-brojanje-na-jos-280-birackih-mesta/98k21hg
  2. www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2735897/na-kosovu-vise-biraca-nego-stanovnika.html
  3. Исто
  4. Подацима са сајта „ЦИК Косова“ приступљено 22.06.2017. у 10 часова.
  5. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/kosovo-i-metohija/balkanske-skice-sta-to-slavi-srpska-lista/
53 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ