Уместо да направи озбиљну анализу недавног изборног фијаска на локалним изборима и извуче, пре свега, одговарајуће националне поуке, опозиција Републике Српске изашла је ових дана са иницијативом за формирање Владе у сенци. Нови лидер СДС-а, Вукота Говедарица, тим поводом је тајанствено изјавио „Имамо способне људе, биће то тим квалитетних стручњака“(1), док је његов колега из ПДП-а, Бранислав Бореновић био мало речитији, али није био ништа конкретнији: “Припремамо групу младих квалитетних људи који су се већ доказали у својој струци, који имају довољно знања, искуства и енергије, што је веома битно. Да раде свој посао часно и одговорно. Тешко је у овом тренутку говорити о именима”(2).

Како је ових дана, чини се, на нашим просторима модни тренд да губитници избора формирају алтернативне владе (претходно је то учинила ДС у Србији), та иницијатива не би сама по себи заслуживала нарочиту пажњу, да није праћена истовременом најавом потпуног прекида односа са председником Додиком и његовом СНСД, наводно због лошијег третмана општина у којима је Савез за промене победио на изборима. А то је већ озбиљна ствар, будући да најављује политичка заоштравања непосредно пошто је народ у Српској прилично јасно рекао своје и на Референдуму и на локалним изборима. И што опет лоцира Додика као мету, чиме се опозиција Српске практично придружује хајци која се против њега води из Федерације и западних центара моћи. Па, зато, хајде да мало завиримо испод хаубе идеје о „влади у сенци“ Републике Српске.

 

ЛОГИКА АЛТЕРНАТИВНИХ ВЛАДА

Познато је да на Западу, чијим основним демократским вредностима Вучић каже да тежи регион, алтернативне владе (или владе у сенци) представљају уобичајени политички институт и саставни су део политичког и друштвеног живота, обично играјући улогу коректора владиних потеза и пројеката, или појачавајући притисак на власт да крене у одређеном смеру. Њихов рад је транспарентан и оне комуницирају како са јавношћу, тако и са влашћу, на начин који је уређен правилима политичког деловања. Познат је пример Британије која рад „владе у сенци“ финансира из државног буџета би она могла да ради независно и као таква конструктивно критикује рад власти и унапређује га својим предлозима и идејама. И то је једна, рекло би се здрава логика алтернативних влада.

Но, да видимо како алтернативну владу дефинише новинар немачког „Дојче Велеа“ у свом извештају који говори о најави опозиције у Републици Српској:

„… влада у сени по дефиницији означава групу опозиционих политичара који би у адекватном тренутку могли да преузму власт у некој држави. Влада у сени је замишљена да функционално опонаша актуелну владу, како би евентуално преузимање протекло без већих проблема…“(3) – каже нам он, што ме је и инспирисало да напишем овај текст.

Дакле, он алтернативну владу (владу у сенци) „дефинише“ као нуклеус који се формира да би, очигледно у некој обојеној револуцији или другом облику преврата, „преузео“ власт. Просто је невероватно колико мало зна новинар тако реномиране медијске куће о демократским процесима. Зар никада и нигде није чуо да се у демократским државама (какве су, рецимо, Немачка, Америка и Република Српска) власт не „преузима“, него осваја на изборима? Да се воља народа не изражава моткама, већ Референдумом? 

Или, можда, тај господин, зна и превише о ономе шта очекује Српску у наредном периоду?! И већ потпирује ватру! Како год, сигурно је да најава алтернативне владе Савеза за промене не може имати здраву политичку логику, након недавног изборног фијаска. Да је таква влада формирана након парламентарних и председничких избора, где је однос бирачког тела био отприлике изједначен, она би се могла сматрати логичним политичким потезом у жељи да се појача притисак на власт. Али, тада то никоме није пало напамет. Формирање такве владе сада, након Референдума и недвосмислених резултата локалних избора, може значити само две ствари:

  • Добијање инструкције од стране Запада за припрему новог покушаја рушења легално и легитимно изабране и успостављене власти и председника Додика, односно формирање нуклеуса нове „обојене револуције“ у РС, или
  • Покушај избегавања политичке одговорности пред бирачима и менторима за изборни фијаско и покушај да се остане привилегован у политичком животу упркос јасној одговорности за изборни неуспех

Ни једно, ни друго не доноси ништа добро српском народу с оне стране Дрине. Тим пре што је евидентно да ће алтернативна влада бити формирана на политичком, а не експертском концепту, односно да ће политичка определења, а не стручна компетентност бити у првом плану. Колика је разлика тих определења у односу на вољу народа у РС показали су и Референдум и потоњи избори.

Не сме се занемарити ни чињеница да је Савез за промене на власти на нивоу БиХ и да се неки његови преставници готово отворено оглушују о чињенице кршења дејтонског споразума на штету Српске, што им је и донело казну бирача на изборима.

ИСКУСТВА АЛТЕРНАТИВНИХ ВЛАДА 

Ваља истаћи да је у региону било доста покушаја формирања алтернативних влада, али да ниједан није дуго трајао, нити је својим иницијаторима донео конкретну политичку добит.

Прва алтернативна влада у региону формирана је управо у БиХ, као одговор тадашњој владајућој коалицији националних странака. Било је то „Алтернативно веће министара БиХ“ на чијем се челу налазио Сејфудин Токић, а његови заменици били су Милорад Ивановић и Жељко Иванковић.(4) Занимљиво је да је Министарство за развој те алтернативне владе водио Милорад Додик. Касније, током 2005. године сличну ствар у БиХ урадио је проф.др Драгољуб Стојанов, али ни његов пројекат није заживео.

Нису заживеле ни сличне идеје у Србији, Хрватској и Македонији, а свакако је најјаднији последњи покушај Демократске Странке да, иако је на недавним изборима једва прешла цензус, самостално формира владу у сенци.

Са те стране гледано и најављени пројекат Савеза за промене може изгледати као бенигна опција. Но, мора се узети у обзир да ниједна од претходних алтернаривних влада није била део неког ширег пројекта, нити је имала подршку Запада, а да ова јесте прво и има друго.

Отуда власти Републике Српске, пре свега њен председник Додик, морају обратити пуну пажњу на изненадно скретање опозиције у овом смеру, које је синхронизовано са нападима из Федерације и западних центара моћи. За сваки случај.

 

 

 

 

 

 

 

 

____________________________________

 

81 глас