Руски штампани медији објавили су вест да је Хенри Кисинџер, велики маг спољне политике, предложен за члана Руске академије наука. Политика коју је форсирао Кисинџер почивала је на свим правилима новог светског поретка, заговорник је светске владе, али је Кисинџер познат и по томе што је уважавао дијалог и увек дијалогу и дипломатском надметању давао предност. Кисинџер је оснивач Билдерберга, у позним годинама бавио се проблематиком раста светске популације и предлагао решења које се не би могла окарактерисати као хумана (манипулација вакцинама и лековима, рачунајући на смртоносне епидемије великих размера), залагао се за ГМО, Монсанто. Међутим, Кисинџер се увек противио безразложном и неконтролисаном Трећем рату који би, по његовом мишљењу водио уништењу планете.

Други маг светске политике, Кисинџеров савременик, Бжежински, сасвим је другачијег психолошког профила. За разлику од Кисинџера он није софистициран политичар, нити преговарач, мрзио је колеге, уништио каријере многих талентованих политичара. Бжежински не подноси Кисинџера, замерао му је што подржава дијалог са Москвом. Након руске интервенције у Сирији и изласка Русије на топло море, Бжежински који је годинама крио русофобију, више није могао сакрити мржњу према Русима, али и свим православним народима. Бжежински је идеолог и покретач свих америчких доктрина које за циљ имају доминацију и покоравање планете. Након „Велике шаховске табле“ у неколико књиге објашњавао је зашто се ствари не одвијају према замислима да се овлада Хертландом, а изгледало је тако једноставно. Успео је да убеди Обаму у исправност тезе о масовним нуклеарним ударима, и да је претходно неопходно окружити Русију, привући НАТО и инсталирати ракете на 50 до 100 километара од руских граница. Предлагао је да се у изолацији и блокади Русије користи искуство британске морнарице током блокирања америчких колонија током њихове борбе за независност. Русију, по Бжежинском, треба избацити из свих светских институција, а не само из Савета безбедности. Чекала се победа Хилари па да отпочне Трећи светски рат. Било је у плану да се у том смислу употребе Кијев и Балтик јер је оцењено да се медијском манипулацијом унело довољно страха од руског напада.

По сугестији Бжежинског Обама је чинио све да би Турску привукао назад. Ердогану је слао поруке да ће након избора Турској изручити Гулена и да ће САД редефинисати односе са Турском. Истицао је да ће Иран бити важан ослонац будуће кампање САД на Блиском истоку и Арабијском полуострву, јер је то Ердоган желео чути. Ердогану је обећан и део Сирије као њену 82. провинцију, испоруке нафте и плина од Ирана и Заливских земаља. Стога је Ердоган на састанку са својим савјетницима и планерима изнео предлог да се размисли о идеји да Анкара своје енергетске потребе обезбеди градњом Турског тока, а да ће профит остваривати пројектованим цевоводом из Катара и Саудијске Арабије, јер он мора проћи будућом 82. турском провинцијом да би наставио према Грчкој, Албанији и Хрватској. А да би се све одвијало према плану Американци су јединицима Исламске државе омогућили повлачење из Мосула коридором према Алепу. Зауставити Русе у Алепу постао је приоритет како би се кроз фингирано освајање Мосула и Раке за САД обезбедила позиција равноправног преговарача о постконфликтној Сирији.

Затим би уследила побуна на Кавказу, што би био најбржи начин да се исламистички пламен пренесе даље преко централне Азије у Кину, јер „Кина подржава Путина у Сирији“. Бжежински није одустајао ни од идеје да се од Боко харама направи нова Исламска држава, односно да се од Африке направи нови Блиски исток, како би затим Африком (United States Africa Command, USAFRICOM, AFRICOM) „преузео борбу против растућег тероризма“ у централној Африци, где су највећа налазишта руда и дијаманата. Африком већ обучава специјалце појединих влада земаља централне Африке. За Бжежинског, након мира на Блиском истоку треба узети Африку „која се нуди на тацни“, а након тога наставити освајања у Азији – економска, политичка, а затим и војна. Саветник пет америчких председника једва је чекао долазак „зле жене“ у Белу кућу, која је психичка непознаница као и он, спремна да прихвати масовни нуклеарни ракетни удар на Русију.

Међутим, „зла жена“ није успела. Узалуд жртвовање кокошке у Шумама Бохемиана, окултизам, клањање Нечастивом. Победио је Трамп који је у неколико наврата током предизборне кампање наговестио релаксирање односа са Русијом и успостављање партнерских односа. Док је Бжежинском поглед празан, Сорош не губи време и покренуо је обојену револуцију на тлу своје земље. Патент који је донео разарања и однео многе животе крчећи пут „тенковској демократији“ сада је убризган на америчко тло. Студентски протести организовани препознатљивим методама Џина Шарпа већ су идентификовани и растумачени широм света. Да ли ће ФБИ имати прави одговор и Сорош доживети судбину председника неколико држава које је успео да свргне са власти остаје да видимо.

слика http://www.pravda.rs/2016/11/14/soros-okupio-ekipu-ne-izlaze-iz-hotela-dok-ne-smisle-kako-da-sruse-trampa/

Прочитај без интернета:
39 гласовa