Одлуку да ракетним нападом нападне аеродром у Сирији са којег су, према америчкој процјени, полетили авиони који су користили хемијско оружје против побуњеничких снага у Идлибу, предсједник Трамп је донио током посјете кинеског предсједника Си Ђипинга. Амерички предсједник је јавности презентовао реакцију Си Ђипинга када му је саопштио вијест да су на снаге Башара ел Асада испаљени пројектили. Према Трампу, кинески предсједник је подржао америчку акцију. Овај догађај указује да америчко-кинеске односе треба сагледати и објаснити.

Трамп је обећао спас за средњи слој и развој САД. Он планира економску сарадњу са Кином. Ако не жели економски колапс САД, Трамп мора од Кине тражити већу трговачку тарифу за кинеску робу у САД. Понудиће политичку подршку по питању Тибета, Тајвана, вјештачких острва у Јужном кинеском мору. На основу садашње геополитичке ситуације може се зкључити да није спорно да ће Кина и Русија задржати близак однос. САД показују велико нестрпљење према Русији јер се „усидрила“ у Сирији, развија добре односе са Турском, који су истина несигурни, али ће се Русија усидрити и у Ирану. У којој мјери ће узајамне односе развити САД и Кина на Блиском истоку је неизвјесно, јер Израел жели напад на Иран и Либан, што би довело до продужетка рата на овом простору. На тај начин би Израел трупе САД довео у директну конфронтацију са Русима у Сирији и Ирану.

Трамп ће имати отпор са неочекиване стране, од америчких корпорација које имају огромне погоне у Кини с обзиром на Трампову директиву да фабрике из Кине врате у САД. Корпорације ће се снажно успротивити Трампу јер се енормно богате и избјегавају плаћање пореза. Не интересује их што је посљедица измјештања производње у Кину два милиона изгубљених радних мјеста у САД. Америчка средња класа губи радна мјеста, њихова занимања нестају, опстају само стручњаци за високе технологије, али због нових технологија потреба за високообразованом радном снагом је све мања.

Занимљиви су и односи Кине и Турске, односи Турске и Израела, те односи између Кине и Израела. Да ли се турско-руско партнерство доводи у питање, да ли је за Русе изненађење царина која се креће између 90 и 150 % на пољопривредне производе које Турска увози из Русије (жито)? Истовремено јача сарадња медијских експерата Кине и Турске, а сарадњу имају и на универзитетском нивоу у вези медија. Турска својим мега пројектима има важну геополитичку улогу у повезивању Истока са Западом. Наиме, Турска је изградила мост на Босфору, на главном пловном путу између Европе и Азије, а други мост у мјесту Чанакале (Дарданели). Турска планира изградњу канала Истамбул, који ће бити алтернатива Босфору, као и трећу луку у Истамбулу за промет контејнера робе великих капацитета. Турско министарство спољних послова је промотер и заштитник наведених активности. У овом министарству су увјерени да је Кина врло пожељан трговачки партнер, други по значају за Турску, и често истичу да је Турска домаћин за скоро 800 кинеских компанија. Кину, опет, убјеђују да је Турска у центру комуникацијских праваца од Атлантика до Пацифика и да Турска може бити мост између Кине и Запада. Кина је дала сигнал да има велики интерес за улагања у Турској.

Кина подстиче сарадњу Турске са Израелом. То углавном чине кинески аналитичари, махом универзитетски професори, наводећи да је та сарадња императив за крак Пута свиле на Блиском истоку. Из истог разлога Кина је поздравила посјету израелског премијера Натањахуа краљу Салману. Портпарол кинеског министра спољних послова истакао је да Израел и Саудијска Арабија заједно могу дати допринос миру на Блиском истоку. Кина својим улагањима у централној Азији, на Балкану и на Блиском истоку, жели у интересу Пута свиле да стабилизује те регионе.То указује на економску доктрину коју ће Кина практиковати у овом и у наредном вијеку.

Сходно наведеној доктрини Кина је у Израел уложила 8 милијарди долара, углавном у инфраструктуру (метро у Тел Авиву, луке у Тел Авиву, Хаифи и Ашдоду). Кина је власник алжирске луке Порт де Шершел (Port de Cherchell), а у Египту лука Порт Саид и Александриа порт, у Турској луке Кумпорт, а у Италији лука у Ђенови и Напуљу. Кина са Турском планира изградити дио жељезнице Хејаз, а са Израелом Џезраел Вали реилвеј(Jezreel Valley railway) што представља ревитализацију пруге изграђене прије 65 година. Ова пруга је већ у функцији, а омогућиће да се контејнери с робом транспортују из Турске у Хаифу, те возом за Јордан и према Персијском заливу. Тако се Израел поставља у центар протока глобалне трговине глобалне Кине. Уједно, улагањима у „голф“ коридор Кина Заливске земље упућује на сарадњу са Израелом. Наравно да Британци то не желе, па су већ преузели вакум у односима између Ријада и Вашингтона.

Анкару и Пекинг, пак, приближава и „ујгурско питање“ које су ове двије земље ријешене да превазиђу у циљу економске сарадње. С тим у вези су кинески и турски тхинк танкови одржали самит још 2016. године и потписали меморандум Think 20. Кина жели коридор кроз централну Азију, Каспијско море, јужни Кавказ, што је Кини потребно за коридор Кина-Турска. О томе су се већ усагласили Ердоган и Си Ђинпинг на скупу Г-20. Усагласили су се и око гасовода Танап, трансандолијски пројекат којим би се омогућило да азарбејџански гас буде транспортован кроз Грузију и Турску ка ЕУ. Да ли затезањем односа са Москвом Турска ових дана шаље сигнал да одустаје од Турског тока и изградње атомске централе?

Или су апетити Турске постали већи па Турска жели контролу свих гасовода у контексту својих односа са ЕУ, како би Ердоган поред мигрантског у својим рукама држао још један вентил? Крајем 2016. године у хотелу Регнум у Анталији Си Ђинпинг и Ердоган потписали су 7 уговора и сви се тичу Пута свиле и транспортно-жељезничких уговора који се односе на сектор пољопривреде и сточарства. Међутим, односи Кине са Турском и Израелом могли би се искомпликовати у Сирији, гдје свака од наведених земаља има супротстављене ставове. Између Турске и Грчке постоје политички и територијални спорови, Турска планира да изгради базу у Ираку, свргавање Асада, стварање исламског друштва у Сирији, чему се Кина противи. Турска се није одрекла ни претензија према Кипру због великих налазишта гаса под морем, али су интересовање показали и Британци.

Не треба занемарити амбицију Турске, која се жели наметнути као важан регионалан фактор војним путем преко туркофонских земаља, при чему се неће либити да употријеби и Ујгуре. Турске амбиције су заиста велике. Ова земља планира да направи пандам НАТО у виду ТАКМ организације. Ову скраћеницу чине почетна слова земаља које су споразумом из 2013. године договориле војну и безбједносну сарадњу (Турска, Азербејџан, Казахстан, Монголија) а намјерава да у организацију укључи и Узбекистан, Авганистан, чак и Грузију. Неизвјесно је да ли ће Ердоган одолити искушењима и наставити да гради добре односе с Кином и Русијом. Паљење ватри на Балкану је с намјером да се Кина удаљи од Русије јер би јој, у противном, комуникације према Турској и Блиском истоку биле онемогућене у дужем периоду.

31 глас