Прошле недеље је Барак Обама у својој приградској резиденцији у Кемп-Дејвиду одржао заседање  са представницима руководства земаља-чланица Савета за сарадњу арапских држава   Персијског залива. Истина, до самита САД – земље Персијског залива није дошло: од шест председника тих  земаља четворица су отказала своје учешће и у Кемп-Дејвид су послала  своје замене.  Тако су арапски монарси показали Белој кући  неслагање  са америчком  блискоисточном политиком. Међу главним разлозима за  јачање напрегнутости у односима Вашингтона  и савезника из Персијског залива је позиција Обамине администрације на преговорима с Ираном. Арапи се плаше да би потписивање споразума о иранском нуклеарном програму  омогућило Техерану да активније ступи у борбу за утицај на Арабијском полуострву.

После тог сусрета је постало много јасније да ће за Вашингтон бити све теже   раздвајање преговора о иранском нуклеарном програму и дискусије о утицају Ирана у региону. Појавио се и проблем нових гаранција за безбедност арапских савезника у Персијском заливу од стране САД, али се  истовремено ради о одбијању Вашингтона да настави  своје конфронтирање са Техераном. За сада Сједињене Државе не успевају да реше тај дупли задатак. Непријатељски однос арапских монарха у суштини не оставља простор за стратешко маневрисање Обаме. Као и Израел, и Саудијска Арабија инсистира на избору: или  ми, или Иран.

После састанка Обама је изјавио: „Потврђујем наше најчвршће обавезе о обезбеђењу безбедности наших партнера – земаља Залива“. У заједничкој изјави коју су донеле учеснице састанка обећана је убрзана процедура за испоруке оружја, повећање броја заједничких војних вежби, коришћење армије САД за заштиту територијалне целовитости земаља – чланица Савета арапских земаља Персијског залива. Посебна пажња је посвећена формирању система противракетне одбране са функцијом раног упозорења напада. Арапски представници у Кејп-Дејвиду су као  главну опасност видели Иран, али се Обама о Техерану изјашњава  увијено и замагљено. Краљ Саудијске Арабије је врло незадовољан, он је већ признао да у Кемп-Дејвиду нису успели да са домаћином Беле куће постигну конкретне договоре који би њих задовољили.

Статус Техерана у коме неће постојати нуклеарни програм, за који се Обама својски труди, неће зауставити јачање иранског  утицаја. Иран  већ сада има довољно јаку војну снагу, а када изађе из санкција  и међународне изолације он ће по свом економском и војном потенцијалу превазићи  све арапске монархије Персијског залива заједно. САД су подржале војну операцију Саудијске Арабије против хусита у Јемену, али им то  није  обезбедило успех у борби са Техераном за доминацију у региону. Ријад није успео да реши јеменску кризу у своју корист. Блиски Исток је добио још један дуготрајан оружани конфликт, у који су у овој или оној мери увучене многе земље региона. Као и у Сирији, исход тог рата ће у многоме  зависити од Ирана.


Moyen-Orient

Ајатола Хаменеи,  врховни вођа Ирана, је у време док је одржаван састанак у Кемп-Дејвиду, изјавио: „Саудијска Арабија је у Јемену направила велику грешку и несумњиво је да ће за своје злочине платити“. Та изјава је изговорена на његовом састанку са председником Ирака Фуадом Масумом који је у то време био у дводневној посети Ирану. Оцењујући иранско-ирачке односе, председник иранске републике је изјавио да су они „изузетно дубоки и братски“. Поздрављајући даљи развој односа Техерана и Багдада он је подвукао да се „садашњи билатерални односи налазе на високом нивоу који нема преседана“. Да констатујемо да се ради о сарадњи две највеће земље Персијског залива, о чијој је безбедности дискутовано у Кемп-Дејвиду, без  њиховог присуства. Али Техеран има савезника и у самом Савету арапских земаља. То је Оман, са којим Иранци имају војни споразум. Иран подржава стабилне односе са Кувајтом, а Уједињени Арапски Емирати и даље остају један од главих  трговинских партнера Ирана.

Правац у коме се развија јеменска криза указује на стратешку грешку Саудијске Арабије која је прихватила јачање иранског утицаја. У Либану, Палестини и Сирији, групе које контролише Иран су надјачале организације које се труде да протуре интересе Саудијске Арабије. А хусити, које подржава Иран, у Јемену задржавају своје позиције без обзира на ваздушне нападе арапске коалиције.

Пошто је почео рат у Јемену, краљ Салман је претпоставио да ће Техеран, заинтересован да се преговори о нуклеарном програму успешно заврше, одбацити своју подршку хуситима. Међутим, ових дана је група иранских законодаваца изнела нацрт закона који позива на моментални  прекид  преговора  Ирана са Сједињеним Државама о иранском нуклеарном програму. До оштре реакције иранског парламента  је дошло одмах после изјава америчког потпредседника  Џоа Бајдена и државног секретара Џона Керија да  САД не искључују  војна дејства против Ирана. Бела кућа и даље Техеран назива спонзором тероризма и окривљује Техеран  за подршку сиријском режиму, кршење људских права и т.д. Обама изјављује да ће САД наставити  политику санкција Ирану чак и уколико споразум о иранском нуклеарном програму буде постигнут, јер је „понашање Техерана ван памети“. Али нелогичније и опасније за Блиски Исток представља само понашање америчког лидера, и то не само у вези са Ираном, већ и због Израела.

У завршном документу америчко-арапског састанка у Кемп-Дејвиду се говори о убрзаној процедури за испоруке оружја земљама Персијског залива. У Тел-Авиву су одмах приметили да Обама грубо крши  тихо правило да приоритет у војним испорукама Америке припада Израелу како би му се омогућио приоритет у односу на његове арапске суседе. Зато се одлука САД објашњава комерцијалним интересима корпорација које су у америчкој војној индустрији. Баш као и у одлуци да се у земљама Персијског залива постави систем противракетне одбране од балистичких ракета, заједно са системом раног упозоравања о нападу. Реализација тог пројекта може америчким компанијама да омогући корист од више милијарди долара. Да није можда то разлог што Вашингтон  храбри  страховања арапских монархија у вези војне претње од стране Ирана.

Арапски Кемп-Дејвид је још једном показао да постизање споразума о иранском нуклеарном програму  неће довести и до зближавања САД и Ирана. Мохамад Зариф, министар иностраних послова Исламске Републике Иран, je у интервјуу немачком недељнику Der Spiegel  потврдио да ће,  без обзира на то како ће се развијати догађаји, Иран и САД имати потпуно различите погледе на мир. Прогрес у преговорима са нуклеарном проблематиком  би могао да постане база за стабилизацију Блиског Истока, али Обамина администрација   својим поступцима који воде   договору  о нуклеарном програму са Техераном ризикује да то претвори у  извор нових регионалних конфликата.

5 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ