Ево се свевидећи, свезнајући и саморођени још једаред огласио по питању Косова и Метохије, најавивши да би се коначно решење питања јужне СРПСКЕ покрајине могло очекивати колико у марту наредне године.

Није, по старом добром кукавичком обичају рекао ни реч шта ће бити окосница фамозног предлога, али је, опет, по старом, добром кукавичком обичају најавио да ће решење бити болно по обе стране и да ће га сасвим извесно сви нападати и критиковати!

Унутрашњи дијалог се, судећи по свему, увелико води и Александар Вучић је на корак од косензуса “широких народних маса” да усхићено поздраве његов монолог, како то већ пословично чине Кајл Скот, актуелни вашингтонски кормилар српског Титаника, колико и Камерон Мантер, некадашњи крмарош земље “слободних и једнаких” у Србији, својим изјавама охрабрења највећем визионару од постанка Србије на овамо да учини оно што се учинити мора- пролећно обзнањивање да је Икеа дефинитивно најскупља срспка реч и далеко светија земља од Косова и Метохије, па шта ће нам оба?!

Пословично већ, деценијама, оно што Америка здушно подржава за Србију може бити и јесте само погубно, али би ред био, да кад већ предаје Косово и Метохију објасни како ће то бити једнако болно за обе стране, и онако, интимно, људски да призна како ће живети с тим?!

Нико од нас није наиван- Вучићева агенда је од 2012. иста: ставити тачку на то проклето питање Косова и Метохије, како би Србија као држава богаљ, лице с посебним потребама и несретница од које се над гробом сина захтева да пева, наставила свој суновратни пут ка нечему што мазохистички воли да зове евроатлански интеграцијама, односно, путем од немила до недрага, са стајанкама у очају и безнађу!

Извините на питању, господине председниче, наговестите још лечка- како ће по Албанце то бити болно када им признате државу, не смејући кукавички то да учините званично, већ флоскулама како Србија никада неће признати Косово, али се, очигледно, неће ни противити да Косово прво призна Србију као суверену државу, што ћете, претпостављам, оштро осудити током церемоније постављања камена темељца за амбасаду “косова” (намерно малим словом) у Београду?!

Шта ће то њих заболети, изузев органа повађених од мучених отетит, осакаћених и побијених Срба када, ето, у марту изађете и кажете: “Ја сам учинио све да сачувамо Косово и Метохију барем кроз ту спрдњу, пардон, иснституцију звану Заједница српских општина, за коју ми је лично Харадинај гарантовао да ће имати надлежности скупштине станара!”

У ту распалу заједницу тобож развијених и просперитетних европскх народа неће бити примљени никад, осим у случају да зафали багателне радне снаге/робова и још топовског меса, али сте без обзира на оно што знате да сви знамо беспоговорно спремни да довека Србију учините удовицом, јер без Косова и Метохије није ништа друго, и опростите- то није никакав мит, баш као што није ни оно да сте се у данима младалачког заноса залагали за Србију 15 одсто већу а не мању…

Разумем ја да су вас подрепаши убедили како сте Бог лично, да ходате по води, да претварате воду у вино и пашњаке у непостојећа радна места, али размислите још једанпут ако у Вама има још иоле љубави према Србији- без Косова и Метохије смо ништа, не идемо никуд, не постојимо, нестаћемо, немамо ни зоре ни сумрака, немамо ништа па све да Вам западни политички илузионисти обећају, па и дају све- јер то све је ништа! Схватате ли- НИШТА! Мехур од сапунице у којем ћете се вртети као на каруселу без прекидача за заустављање!

Но, шта очекивати од некога ко дозволи себи да с позиције председника (никад државника) каже: “Боље од Харадинаја нисам могао”, а не објасни да горе није могло, или ко упадљиво ћути на очекивану ослобађајућу пресуду Насеру Орићу?!

Колико год да је очекивана није разлог за мук у влади и Председништву Србије, јер ваше није да ћутите, осим ако, пак, јесте…

Ако су Скат и Мантер “саветовали” тако, обећавши бомбону за добро владање?!

Тужна је држава у којој амерички амбасадори јутро почињу са “сугестијама” власти, али још тужнија она у којој то себи дозвољавају и некадашње дипломате!

До марта ћете вероватно добит подршку и чистачице из америчке амбасаде, а изгледа да се и то броји у политичке успехе!

Све осим оних гробова и домова које сте спремни да решите на једини могући начин, не питајући за цену!

А и зашто бисте кад је фрај, цену има роба, а Србија више ни то чак није већ бесплатни узорак!
Ко дневни уложак, ил кесица шампона…за ћелаве, углавном!

74 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ