Почетком фебруара, у тексту под насловом „Идејна кретања унутар вехабијског покрета у Босни и Херцеговини“, покушали смо указати на основне правце даљег развоја овог милитантног покрета, веома опасног за вишенационалну и вишеконфесионалну заједницу каква је БиХ. У том контексту нагласили смо да рат за калифат, државу уређену по принципима шеријата, вехабијски покрет више неће водити у Сирији и Ираку већ ће чекати погодан моменат да за ту идеју ратује на територији БиХ, и да ће до тада вехабијски лидери настојати да идеолошком индоктринацијом стекну што више сљедбеника[1]. Опасност за БиХ препознали смо и у чињеници да су вехабије успјеле створити организацију паралелну Исламској заједници, и да вехабијски идеолози, који су високе теолошке школе завршили на престижним универзитетима у Саудијској Арабији и Катару, у  низу џемата и месџида које су основали окупљају све више сљедбеника. Ти џемати и месџиди убрзо су у јавности названи параџематима и парамесџидима, јер се ради о илегалним, паралелним (Исламској заједници) објектима и заједницама, основаним без сагласности Исламске заједнице, што Закон о вјерским слободама стриктно захтијева. Закључак о идејним кретањима унутар вехабијског покрета у БиХ гласио је да се она одвијају у сљедећем оквиру: окретање ка национализму, одбацивање интернационализма и одласка на сиријско ратиште, мисионарски рад, организацијско јачање[2]. У јавним иступима на ову тему, као посебан безбједносни проблем, издвајали смо одлазак добровољаца, босанских младића на сиријско ратиште, гдје ратују за рачун фантомске Исламске државе или Ал Каидиног одреда у Сирији, познатог под називом Ал Нусра Фронт. Процјене званичних органа, Тужилаштва БиХ и Министарства безбједности, указивале су да се ради о неколико стотина сиријских ратника, а кретале су се од 370 до 120[3], што је увијек било мање од њихове бројности мјерене очима аналитичара и обавјештајних служби земаља у окружењу БиХ, који су, према подацима објављеним на званичним веб страницама, указивали на двоструко већи број, као што је то тврдила хрватска обавјештајна служба[4]. Наша опаска се састојала у поређењу са добровољцима у шпанском грађанском рату. Наиме, некада су комунисти из Европе као и са подручја бивше Краљевине Југославије због идеје о комунизму ишли у Шпанију, да ратују у грађанском рату. Након завршетка тог рата, они су се вратили у своје земље и постали команданти у Другом свјетском рату и касније вође и хероји. Данас тако раде вехабије. Одлазе у Сирију и постају људи са ратним искуством, а враћају у БиХ, где планирају да у наредном периоду постану команданти вехабијског покрета. Кад су спремни да оду у Сирију да се боре за идеју Исламске државе, онда су наравно спремни и да за исту идеју ратују код куће, односно у БиХ.[5] Основна порука била је да поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић, заслужује сваки вид подршке у настојању да се параџемати затворе, и да након истека рока који је Исламска заједница дала вехабијским лидерима, држава треба да реагује. Како изгледа стање ствари са вехабијама у БиХ након непуних пет мјесеци?

Повратак сиријских ратника

Са сиријског ратишта вратило се 50 држављана БиХ. Према ријечима министра безбједности у Савјету министара БиХ, Драгана Мектића, повратници са сиријског и ирачког ратишта су пријетња за безбједност БиХ[6], а објашњавајући шта држава чини да би пријетње осујетила, 08. априла ове године појаснио је: “Тренутно је подигнуто 18 оптужница, а у наредним данима очекујемо још 20. Неки од њих нам се јављају да би постигли споразум о признању кривице, о чему одлучујемо послије анализе да ли БиХ од тога има користи или не“[7]. Са свим повратницима са ратишта склопљен је споразум о признању кривице. Он подразумијева једногодишњу затворску казну, која се може платити, тако да је казна за ратовање на страни терористичких организација, што Исламска држава и Ал Нусра Фронт званично јесу, у БиХ новчана глоба. Да парадокс буде већи, џихад ратници ослобађају се и трошкова судског поступка. Суд БиХ је већ неколико пута одлучио да некадашње борце Исламске државе, или оне који су планирали да се придруже тој терористичкој организацији, ослободи плаћања трошкова кривичног поступка.[8] Оно што је загонетно јесте одговор на питање шта то они нуде у замјену за овако благу казну. Министарство унутрашњих послова Републике Српске од агенција које обављају информативне разговоре са лицима с којима се постиже споразум о признању кривице, што су првенствено СИПА и Обавјештајна агенција БиХ, не добија копије изјава, нити информације које та лица пружају. Било би логично да након обављених разговора са 50 лица која су у Сирији ратовала, министар безбједности изађе у јавност са информацијом о њиховим мотивима за одлазак, каналима којима су одлазили, лицима која су их регрутовала, начину финансирања, степену друштвене опасности и слично. У чему се састоји споразум, шта нуди „друга страна“? Или се ради о пукој амнестији?

Борба са вехабијским параџематима

Након сједнице Сабора Исламске заједнице у БиХ, која је одржана 23. априла, јавности су предочени резултати вишемјесечних разговора и преговарања са лидерима параџемата. Учинак је више него скроман, јер је укупно обављено 38 разговора са представницима параџемата, од којих је 14 прихватило да потпише протокол о прикључењу Исламској заједници, док су представници 22 параџемата то одбили, а два параџемата су се потпуно одвојила од Исламске заједнице. С обзиром на то да је ријеч о ширењу текфир идеологије, која је, како су то већ нагласили у Исламској заједници, за посљедицу имала одлазак младића из БиХ на сиријско ратиште, гдје су за идеологију Исламске државе многи положили животе, опасност од илегалних заједница које дјелују изван Исламске заједнице и мимо Закона о вјерским слободама, не треба потцијенити. На потезу су органи БиХ, што је од државе и очекивао поглавар Исламске заједнице Хусеин Кавазовић. Министар безбједности Драган Мектић, то је громко најављивао, наводећи „да параџемате, који су изван система Исламске заједнице у БиХ, треба рашчистити, а не разговарати са њима“. Међутим, када је на сцену требало да ступе државни органи, све активности свеле су се на инспекцијски надзор од комуналне полиције. Тако Изет Хаџић, лидер џемата у селу Ошве, из којег је на сиријско ратуиште отишло 12  добровољаца,  од којих је пет погинуло[9], мора да плати казну од 500 КМ због одбијања да у складу с наредбом Исламске заједнице у БиХ о гашењу свих параџемата затвори илегални верски објекат у овом селу.[10] Хаџић је рјешење комуналне полиције о казни, окарактерисао као дискриминаторско и најавио да ће вјерски обред убудуће обављати на улици, односно на паркингу.[11] Реакција министра безбједности Мектића била је крајње забрињавајућа. На конференцији за новинаре надугачко и нашироко објашњавао је да „неће они клањати на паркингу јер је то јавно мјесто и по Закону простор који служи за паркирање возила“[12]. Реис Хусеин Кавазовић није добио подршку државних органа у борби са илегалним активностима вехабијских лидера. Вехабијска организација и Исламска заједница функционисаће као паралелни свјетови.

Муслиманско братство и БиХ

Недуго затим, неколико неочекиваних, и за Хусеина Кавазовића неуобичајених изјава, изазвало је жучну полемику у босанскохерцеговачкој јавности. На скупу у Швајцарској одржао је скандалозан говор препун увреда, гдје је припаднике српског народа назвао „власима“. Кавазовић је говорећи о наредним локалним изборима позвао Бошњаке да се региструју и гласају у Сребреници и да не допусте да „влах влада у Сребреници“. [13] Затим је оштро критиковао Милорада Додика и Младена Иванића због одласка у Београд, на састанак са премијером Србије Вучићем[14]. Кавазовић се школовао у Сарајеву, гдје је завршио Гази Хусрев-бегову медресу, и стекао звање имама, хатиба и муалима. Од 1985. до 1990. године студирао је шеријатско право на Унуверзитету Ал-Азхар у Каиру. Кавазовића су његови противници доводили у везу са организацијом Муслиманско братство, чија је колијевка управо Египат. Између осталог, замјерали су му што је оштро осудио расписивање међународне потјернице[15] за Јусуфом Карадавијем[16], идеологом Муслиманског братства, којег египатско правосуђе терети за тешка кривична дјела, као што су убиства.[17]

Након слома тзв. Арапског прољећа, Карадави је избјегао најприје у Катар, а затим у Турску, гдје му је заштиту пружио турски предсједник Ердоган. Карадавију се спочитавају посљедице Арапског прољећа, које представља процес који се у идеолошком смислу одвијао под директном контролом Свјетске уније исламских учењака, којом предсједава Карадави. Карадави је непосредно руководио протестима у Египту. Подршку коју је у првој фази  овај процес имао од САД и америчких савезника може се објаснити као дио антитероистичке кампање којом се покушао умањити идеолошки утицај Ал Каиде, те предуприједити њен даљи развој. Међутим, политички захтјеви који су стизали из врха Свјетске уније исламских учењака,  а који су ишли у правцу оснивања заједнице Исламских држава (по узору на Уједињене нације), рушења владајућих режима у Саудијској Арабији, Катару, Уједињених Арапских Емирата – иначе савезницима САД, уништења државе Израел (Карадави је издао фетву по којој је дозвољено извођење терористичких акција против Израела, фетву о забрани одласка муслимана у Источни Јерусалим и џамију Ал-Акса док је под окупацијом Израела), успостављене везе са Ираном у циљу постизања свеисламског јединства – разлози су зашто је Арапско прољеће изгубило подршку САД.  Политички захтјеви Уније свјетских исламских учењака показали су да се у односу на Ал Каиду, рад ове организације разликује само у методологији, а да су вјерско-политички и идеолошки циљеви у основи исти.

Под притиском Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, а које су Муслиманско братство прогласиле терористичком организацијом, Катар је отказао гостопримство седморици Египћана, високих руководилаца ове  организације. На позив предсједника Ердогана, исти долазе у Турску. У више изјава Јусуф Карадави је (након указаног гостопримства у Катару) апострофирао Турску,  као новог лидера у исламском свијету. Веома индикативна је његова изјава везана за оснивање калифата (хилафета), а гдје се наводи да: “ Хилафет не мора бити исте структуре као у првим вијековима, може бити федерална унија или конфедерација, може почети као ЕУ и затим се полако развијати.” Овом изјавом Карадави јасно указује да концепт доминантног утицаја Турске у границама бивше Отоманске империје представља замјену за неуспјело Арапско прољеће, односно да се ради о новом политичком пројекту у којем је остварен политички савез Турске, Уније исламских учењака и организације Муслиманско братство. Све су то разлози због којих Ердоган безрезервно подржава Муслиманско братство и противи се политици коју у Египту спроводи генерал Ел Сиси.

Као одговор на дјеловање Уније свјетских исламских учењака, а на иницијативу Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Катара, услиједило је оснивање Вијећа муслиманских мудраца. У саопштењу са оснивачке скупштине наведено је да је разлог оснивања Вијећа у чињеници да је Унија исламских учењака,  а која је окупљала највећи број исламских ауторитета који слиједе средњи исламски пут, (термин којим се означава селефизам који промовишу Муслиманско братство и Унија исламских учењака)  “сијала смутњу међу исламским земљама, мјешала се у унутрашње ствари исламских држава, подстицала народ на борбу против система у исламским државама и подржавала терористичку организацију Муслиманско братство”. За предсједника Вијећа Исламских мудраца изабран је шејх  др Абдулах Б. Бија (Мауританија, стално живи у Француској), а који је до тада обављао функцију једног од замјеника предсједника Уније исламских учењака и био један од потпредсједника Европског вијећа за фетве и истраживања. За почасног предсједника вијећа изабран је ректор Универзитета  Ал-Азхар у Каиру др Ахмед Мохамед Тајиб.

Карадави је 2010. године боравио у Сарајеву, када је посјетио Мустафу Церића, тадашњег поглавара Исламске заједнице. Поновни долазак у Сарајево услиједио је 2014. године, када је Карадавија угостио Бакир Изетбеговић. Изетбеговић је почетком 2014. године примио делегацију Муслиманског братства предвођену Карадавијем, и том приликом је у згради Предсједништва БиХ подигао четири прста у знак подршке, што је иначе знак распознавања припадника Муслиманског братства.

Овај чин проглашен је великим дипломатским инцидентом, а Министарство иностраних послова Египта због Изетбеговићевог геста уручило је протест отправнику послова Амбасаде БиХ у Каиру, Мухамеду Ченгићу. Изетбеговићев чин у Египту је протумачен као подршка терористичкој организацији у отпору према државним властима. То је за посљедицу уједно имало да је БиХ на мапи Муслиманског братства означена као држава у којој ова терористичка организација има подршку.[18]

Временом су се виђења на Муслиманско братство између Турске и земаља Залива, предвођених Саудијском Арабијом, приближила, што је дошло до изражаја током састанка Ердоган – краљ Салман средином априла ове године у Истамбулу. У иначе пријатељској атмосфери разлике у политичким погледима биле су присутне док се разговарало о Египту. Ердоган је замјерио Салману због подршке коју Саудијска Арабија пружа генералу Ел Сисију, на што је Салман Ердогана убјеђивао да нема разлога за бригу. По Салману, разлог за његово кокетирање са Сисијем крије се у намјери да уклони садашње челнике Муслиманског братства и на њихове позиције доведе своје људе, при чему настоји да сачува инфраструктуру, јер за Муслиманско братство има план да у деструкцији Европске уније замијене Исламску државу, односно да помогну Турској у напорима које улаже у том правцу.[19] Оперативци Турске и Саудијци треба да оснаже економске, политичке и вјерске позиције вехабијама које долазе из редова Исламског братства, а позиције ће првенствено градити економским улагањима. Ердоган се похвално изразио о плану и обећао подршку. Ревитализовано Муслиманско братство, по Салмановој замисли, директно ће водити људи из клана Судаири, што се Ердогану допало.[20]

Главни циљ Салмановог додворавања Турској је што жели заједно с Египтом и Турском изградити окосницу новог сунитског савеза који би проводио све најважније регионалне политике.[21] Лако је закључити да ће главна траса за продор Турске и Саудијске Арабије у ЕУ, бити Балкан, и да ће се у идеолошком смислу ослањати на Муслиманско братство. Предвиђено је да Балкан буде главна логистичка база. У ту сврху су већ појачане донације вехабијским заједницама у Босни и Херцеговини и на Косову.[22] Јусуф Карадави има 90 година и потреба за смјеном генерације у Муслиманском братству је све израженија. Саудијски краљ Салман је уложио много енергије и новца у нову структуру, која би могла преузети Муслиманско братство. Нова кадровска инфраструктура је на Универзитету Ал – Азхар, и они су ослонац клана Судаири.

Поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић, 20. априла ове године отишао је  у Египат, гдје је током четверодневног боравка посјетио др Ахмеда Тајиба, врховног вјерског ауторитета   Египта, а састао се и са врховним муфтијом др. Шевкијем Аламом, министром вакуфа Мухамедом Мухтаром Џума, те са предсједником Универзитета Ал-Азхар, др Ибрахимом Худхудом.[23] По повратку из Египта Кавазовић је почео давати изјаве које више приличе функционеру СДА, него вјерском ауторитету.

У званичном политичком дискурсу у БиХ преовлађују ставови о путу у ЕУ, и уопште, о неопходности  евроатланских интеграција, корупцији, економском развоју итд. Када се „загребе“ испод површине, укаже се друга страна стварности Босне и Херцеговине.

[1]www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/idejna-kretanja-unutar-vehabijskog-pokreta-u-bosni-i-hercegovini/

[2] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/idejna-kretanja-unutar-vehabijskog-pokreta-u-bosni-i-hercegovini/

[3] www.fokus.ba/291739/vijesti/bih/salihovic-124-borca-iz-bih-ratuju-u-siriji-iraku-iranu-i-ukrajini/

[4] www.rtvbn.com/356254/Da-li-ce-migranti-iz-Sirije-krenuti-ka-BiH

[5] www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:589341-Vehabije-u-BiH-dizu-revoluciju

[6] www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/2275414/mektic-povratnici-sa-sirijskog-i-irackog-ratista-pretnja-za-bezbednost-bih.html

[7] www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/2275414/mektic-povratnici-sa-sirijskog-i-irackog-ratista-pretnja-za-bezbednost-bih.html

[8] www.nezavisne.com/novosti/bih/Sud-BiH-dzihadistima-oprastaju-troskove-postupaka/373200

[9] www.avaz.ba/clanak/187485/britanski-mirror-tvrdi-teroristi-is-a-kupuju-zemlju-u-bosni-i-hercegovini?url=clanak/187485/britanski-mirror-tvrdi-teroristi-is-a-kupuju-zemlju-u-bosni-i-hercegovini

[10] www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:605761-ODBIO-DA-ZATVORI-PARADzEMAT-Hadzic-mora-da-plati-500-KM

[11] “Репресија над муслиманима из Ошви се наставља. Погледајте каквом брзином сам добио казну од 500 КМ, плус трошкове поступка за објекат који нема потребну документацију. Инспектори су ми рекли да неће бити кажњавања одмах, а ја сам обећао да ћу прибавити документацију чим набавим новац.“  www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:605761-ODBIO-DA-ZATVORI-PARADzEMAT-Hadzic-mora-da-plati-500-KM

[12] www.nezavisne.com/novosti/bih/Mektic-Nema-pregovora-sa-paradzematima-niti-klanjanja-na-parkingu/372936

[13] www.nezavisne.com/novosti/bih/Kavazovic-Ne-dozvolite-da-vlah-vlada-Srebrenicom-ili-da-lijemo-krv-svakih-20-godina-VIDEO/371040

[14] ba.n1info.com/a98632/Vijesti/Vijesti/Kavazovic-kritikovao-Ivanica-i-Dodika-zbog-odlaska-u-Beograd.html

[15] црвена потјерница Интерпола

[16] Др Јусуф ел-Кардави (Yūsuf al-Qaraḍāwī) рођен је у западном дијелу Египта, у мјесту Сафту Тураб, 9. септембра 1926. године. Основну и средњу школу завршио је на Ал-Азхару. Још као дијете у свом селу почиње напамет учити Кур’ан и с непуних десет година постаје хафиз.  Ел-Кардави један од најугледнијих исламских правника данашњице. Основно и средње образовање стиче на познатом Ал-Азхару гдје је увијек био међу најуспјешнијим; тако је средњу школу завршио као другопласирани у читавом Египту. На Ал-Азхару се уписује на факултет Усули-д-Дина који завршава 1953. као најуспјешнији од укупно 160 студената, шејх Кардави је докторирао 1973. године с највећом оцјеном. Био је оснивач и дугогодишњи декан Филозофског исламског права и исламских студија Катарског универзитета, као и директор Центра за истраживања у области Суннета и посланикове биографије. Члан је великог броја знанствених и истраживачких институција. Добитник је више знанствених признања, као што су Награда за исламску економију Исламске банке за развој, Награда предсједника Међународног исламског универзитета у Малезији за изузетна достигнућа у научном раду, те престижне међународне Награде краља Фејсала за исламске студије. Написао је више од 120 књига од којих су нека штампа у преко 20 издања. m.novi.ba/clanak/3750/14?url=clanak/3750/14

[17] www.seebiz.eu/reis-kavazovic-brani-ideologa-muslimanskog-bratstva-al-qardawija/ar-100769/

[18] www.avaz.ba/clanak/151120/optuzbe-protiv-ideologa-muslimanskog-bratstva-interpol-trazi-el-karadavija?url=clanak/151120/optuzbe-protiv-ideologa-muslimanskog-bratstva-interpol-trazi-el-karadavija

[19] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/erdogan-i-saudijski-kralj-salman-o-iranu-siriji-rusiji/

[20] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/erdogan-i-saudijski-kralj-salman-o-iranu-siriji-rusiji/

[21] www.advance.hr/vijesti/kompleksni-odnosi-izmedu-tri-kljucna-centra-bliskog-istoka-kako-ankara-stvara-vlastitu-politiku-izmedu-rijada-i-teherana/

[22] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/erdogan-i-saudijski-kralj-salman-o-iranu-siriji-rusiji/

[23] www.avaz.ba/clanak/231717/reisu-l-ulema-husein-ef-kavazovic-u-posjeti-egiptu?url=clanak/231717/reisu-l-ulema-husein-ef-kavazovic-u-posjeti-egiptu

Прочитај без интернета:
21 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ