Деценију и више, правосуђе Р Српске подноси материјалне доказе о злочинима почињеним над Србима (највише цивилима), али се ретко деси да се процесуирају хрватски и муслимански „бранитељи“, тако да се најчешће не утврђују кривице, изигравају се изјаве сведока и омаловажавају материјални докази злочина, поднети Суду БиХ од Тужилаштва Р Српске.

Сада одједном, после успелог референдума о дану Р Српске, ажурни суд затражи од СИПА да се притворе осумњичени за злочин над Србима, и то баш у Посавини!

У грађанском рату деведесетих година прошлог века, Посавина је била јабука раздора, као камен спотицања између исламских екстремиста и великохрватских отимача.

У Посавини живе и Срби, који су притом немилосрдно тамањени и од једних и од других, у време опште сатанизације „српских фашиста“, који руше стабилни мир на брдовитом Балкану.

Посавина је регија у којој су исламски фанатици те далеке 1992.године показали поквареној Европи како се лако чине злочини над српским цивилима.

Не само да се чине, већ се „свети ратници“ са трофејима и сликају у славу Алаха, ширећи снимке преко тек приспелог интернета, као очит доказ својим арапским и каубојским финансијерима да они испуњавају радни задатак, чекајући зелене парице обећане за истребљење тих православних неверника.

Пројектанти зла су ипак направили рачун без крчмара, јер нема понављања приче о „хрватском цвијећу“ у пројекту „европске муслиманске државе“, као базе на путу стварања ЗЕТРА („зелена трансверзала“) у тежњи за реисламизацијом старе даме Европе, труле и потрошене, управо обузете јачањем права LGBT, као чекића који ће трајно разлупати католичку доминацију.

Срби су били физичка сметња, и једнима и другима, зато што су већ створили своју државу Републику Српску, притом не тежећи да истребе два друга народа у БиХ.

Од марта месеца 1992.године, споре се муслимански и хрватски „бранитељи“ о злочинима над српским цивилима, током вишемесечне хрватско-муслиманске окупације тог територија!

У лето те 1992. године, током отварања коридора живота, српска војска успела је потиснути и хрватске и муслиманске екстремисте у Посавини, иако су били здружени под палицом NАТО планера.

ВРС је тако створила основ за преговоре о миру међу зараћеним странама, што су српски прваци упорно истицали на разговорима које су наметала господа VENS и ОWEN, који су претходно прећутно подржали брутално одбацивање плана KUTILLERA, који је имао српску подршку, јер је омогућавао мирно решавање насталих спорова!

Оружани сукоб хрватске паравојске HVО и армије БиХ, који се 1993.године претворио у етничко чишћење муслиманске популације на подручју самопроглашене HRHB (Хрватска република Херцег -Босна) угрозио је планове NАТО и ангажовао „међународну заједницу“ у тражењу прихватљивог решења да се опет здруже у решавању кључног проблема, протеривању Срба преко Дрине, почев од Јадрана, где су у Каринском мору имали и пограничну јединицу милиције Крајине, тада „заштићене“ од трупа UNPROFOR у оквиру плана VENSА!

Под каубојском диригентском палицом, постигнут je најпре Сплитски споразум као основ за војну сарадњу и ангажовање америчке фирме МPRY, која ће обучити и једне и друге, те активно координисати израду јединственог војног плана за етничко чишћење Срба из РСК и Високе Крајине, што ће се маскирати као остварење преговарачке основе за Дејтонски споразум!

Претходно су успели да договоре стварање МХ федерације, као муслиманско-хрватске заједнице која је условила свој пристанак за мировне преговоре, да добије већи део територије БиХ!

Додуше, нису успели војнички сломити Р Српску те тако утаначише да у будућу договорну БиХ а не никакву унитарну, ипак улазе два ентитета – Р СРПСКА и МХ федерација!

Под диригентском палицом САД измисли се Суд БиХ, који је одмах кренуо на институције Р Српске упорно намећући своју „истину“ у свим питањима друштвеног живота, па и питању правног санкционисања ратних злочина.

Случајно хапшење (!) дан пред католички благдан Свих Светих, када ветерани походе гробове својих другова, није ни мало случајно, јер координисани хрватски одговор то јасно показује.

Врисак у Хрватској, да је то учињено на захтев тужилаштва у Бања Луци, и то баш после окончане посете младог рецикланта Пленковића, који је током посете Сарајеву и Мостару нагласио да ће се активно ангажовати на измени изборних закона, како се више не би догађало да муслимански гласови бирају хрватског члана председништва БиХ, али и на укупном побољшању статуса Хрвата као конститутивног народа у БиХ, очекивана је реакција.

Промптно обавештавање ЕU и NАТО о том „безобразлуку“, као да је смишљена режија која захтева да „међународна заједница“ хитно размотри потребу за одржавањем Дејтона-2, као једино могућег мирног решења!

Некоме се доиста жури да наметне већ осмишљено „решење“ макар и силом, као наставак политике другим средствима.

Проблеми односа два народа у МХ федерацији, малобројни Срби су ту сведени на статус икебане за преговарачким столом а не конститутивног народа, упорно се потискују, јер би објективни разлози за муслиманско-хрватски дијалог оголили све покварене досадашње договоре, на изразито хрватску штету.

Аутохтони хрватски представници из БиХ одавно су маргинализовани, још од почетка приче о неопходности стварања МХ-федерације под каубојским брижним оком!

Упорни покушаји хрватских представника да се отвори конструктиван дијалог у МХ федерацији, имали су отворену подршку СНСД и председника Додика, од самог почетка.

Док је основни задатак високог представника био да гаси институције Р Српске, пребацујући их у надлежност измишљених „босанских институција“ зарад „функционалније“ сарадње, ЕU је пасивно посматрала све те прљаве радње у МХ федерацији!

Није случајност да је управо настала афера са хапшењем ратних злочинаца идеалан повод за хомогенизацију „хрватских бранитеља“, који као некадашња натоовска пешадија сада отворено траже и заштиту и подршку од стварних координатора у грађанском рату у БиХ. Уосталом, захтев за обављање информативних разговора са некадашњим припадницима HVO у склопу ове истраге, упућен је Загребу из Сарајева још пре две године, али купи прашину у некој фиоци чиновничког домољуба, док господари игре не нареде!

На сву срећу, ништа више није као пре две деценије, те ће овај „спонтани врисак“ (надати се) бити бура у чаши воде, која ће сигурно развејати део дуготрајне „демократске копрене“ над нерешеним муслиманско -хрватским односима, али не преко српских леђа, што је планерима очито и била стварна намера!

Прочитај без интернета:
15 гласовa