14.фебруара о.г. Барак Обама је телефонирао Владимиру Путину. Агенције које се баве објављивањем новости саопштиле су да САД и Русија траже путеве за формирање јединственог антитерористичког фронта. Зато је Путин предложио Белој кући да се одрекну дуплих стандарда и да успоставе везе међу министарствима одбране две земље као би могли да воде борбу против „Исламске државе“, забрањене у Русији  (ИД).

Прошле недеље је и Џон Кери (у Минхену) тражио путеве за излаз Америке из сиријског ћорсокака, али покушавајући да омете успех сиријских владиних јединица, подржаних од стране Русије, који се боре у грађанском рату. Министар одбране САД Ештон Картер је на саветовању у Бриселу са колегама из „мале коалиције“ тежио да заједничким напорима за разбијање ИД пружи нови импулс. У дипломатији је Вашингтон хтео да постигне сумњив успех тако што је за исти сто посадио Саудијску Арабију, Турску, Катар и Иран. У рату против председника Асада Пентагон је осмислио да се ослони на оружану интервенцију у Сирији, прикривајући увођење јединица за специјалну намену својих савезника. Све то Американци у последње време чине уз невероватну журбу. „Појавило се осећање хитности које се граничи са паником“, – коментарише  СounterPunch.

У Минхену, у оквиру Међународне групе за подршку Сирији (МГПС) била је, као, постигнута сагласност да се хитно и у потпуности обезбеди извршење резолуције 2254 Савета безбедности УН, која је једногласно донета 18.децембра 2015. У изјави МГПС указује се на потребу да се обнови политички дијалог владе и опозиције, да се отвори хуманитарни приступ опкољеним и тешко доступним рејонима и да дође до општег  прекида ратних дејстава. Стране су дужне да  прекину рат кроз недељу дана, уз услов да се добије потврда од сиријске владе и опозиције, као резултат одговарајућих унутарсиријских консултација. Тако оптимистична изјава није очекивана. „Ми смо се договорили да се у току недеље прекине ватра. Да се зауставе крвопролиће и насиље, то је изузетно важно“, изјавио је државни секретар САД Џон Кери. Уосталом, већ само после неколико минута он је признао да обавезе, које су на себе преузели учесници МГПС „остају само на папиру“.

Данас је немогуће говорити о прекиду ватре, уколико не постоји званично примирје. Велики део сиријске опозиције нема намеру да остави оружје, ради се само о могућности да у оружаној борби  против владиних јединица добију предах. Примирје, како су се договорили у МГПС, треба да буде праћено обновом унутарсиријских мировних преговора. Потписали су га Саудијска Арабија и Турска, које се у последње време односе отворено омаловажавајуће према америчким дејствима у Сирији. Зато Ријад не испушта из својих руку контролу састава делегације сиријске опозиције и мало води рачуна о мишљењу Вашингтона и УН. Анкара инсистира да се из преговарачког тима опозиције искључе  сиријски Курди. Ни Саудијска Арабија, ни Турска нису одустали од намере да смрсе конце Американцима, њихова формално прихватање изјаве МГПС ништа не мења. Премијер Турске, Ахмет Давутоглу, потврдио је да су турске снаге 13.фебруара удариле по позицијама Курда на северу Сирије као одговор на њихова дејства, и обећао  да ће „да се свети за сваки корак“ Демократског савеза сиријских Курда. Стејт департмент САД је позвао Турску и Курде да прекину ратна дејства, али идеја Беле куће да се Турци и Курди искористе у заједничкој борби против ИД изгледа апсурдно.

Осим тога, Вашингтон од Русије тражи да прекине ваздушну подршку сиријској армији. Државни секретар САД прети Москви увођењем својих јединица у Сирију. „Уколико Асад не буде испуњавао своје обавезе, а Иранци и Руси га не натерају да он учини оно што је обећао, чланови светске заједнице сасвим сигурно неће седети као пањеви и само посматрати“ – изјавио је Кери. У интервјуу ТВ- каналу „Оријент ТВ“ он је признао да „постоји могућност да се као појачање појаве и америчке копнене јединице“.

Пре је Обама у својим званичним иступањима такву могућност увек категорично одбијао. Али, одједном се ситуација променила. Амерички савезници у региону обећавају да ће учествовати у смени Башара Асада. Најгласнија је Саудијска Арабија коју су подржали Бахреин и УАЕ. Истина, руководилац обавештајне управе Министарства одбране САД-а, генерал-мајор Винсент Стјуарт, у извештају комитету за оружане снаге Сената САД је ратне могућности саудијских јединица за специјалну намену лоше оценио. Он уопште  сумња у могућности Саудијаца да „прихвате борбу“ у Сирији.

Без обзира на то Вашингтон је одлучио да постане координатор размештаја на сиријској територији  јединица специјалне намене својих савезника. Како је објаснио Ештон Картер, САД подржавају увођење на сиријску територију јединица специјалне намене „које ће помоћи да се организују и припреме локалне снаге које могу да учествују у обнови контроле Раке“. При том је Картер саопштио да се ради о јединицама специјалне намене држава Персијског залива, али и европских земаља.

Уколико би се у Сирији разместиле јединице америчке коалиције, они би без имало сумње почели да ратују са сиријском државном војском. У томе ће Саудијска Арабија да решава своје задатке. Генерал Мохамад-Али Џафри, командант Корпуса Исламске револуционарне гарде (КИРГ) Ирана је изјавио да саудијски режим неће имати храбрости да пошаље копнене јединице у Сирију, јер ће тим „он забити последњи ексер у поклопац свог сандука“. Наравно да ће Иранци одговорити на увођење саудијских јединица у Сирију вишекратним јачањем својих јединица, и посредни рат између Ирана и Саудијске Арабије ће се да се претвори у директан оружани сукоб.

Уколико САД толико журе да до завршетка председничких овлашћења Обаме постигну видљив успех у борби са ИД, зашто не би могло да се почне од Ирака? Овде америчка динамика борбе са терористима, за разлику од Сирије шокира својом успореношћу. Генерал Винент Стјуарт, на пример, је обавестио конгрес да Мосул ове године  неће бити ослобођен од побуњеника. Испред је цела година, а америчке јединице су већ прихватиле своју немоћ. Стјуарт обећава да ће да остави „успешну“ операцију када се Мосул врати под контролу ирачке власти за новог председника САД.

Најважније је да САД одбијају да признају да су у Сирији они – незвани гости, који су сами упали у туђу кућу без позива и, уосталом, покушавају при том да тамо довуку и своје пријатеље. И шта у таквим условима може да учини Међународна група за подршку Сирији“? О каквој то „подршци Сирији“ може да се ради када се за решавање њене судбине позивају такве земље, какве су Саудијска Арабија, Турска и САД?

21 глас