Проблем избеглица се на Европу обрушио као снежна лавина. Крајем прошле недеље Аустрија и Немачка су почеле да прихватају мигранте који су се дотле налазили на територији Мађарске, укупно приближно 10.000 људи. Од почетка године у Немачку је, без обзира на то, већ ушло око 413.000 избеглица. Немачки канцелар, Ангела Меркел, изјавила је да ће њена земља изаћи на крај са навалом миграната, и да то неће негативно утицати на немачки буџет.

Међутим, у недељу 6. септембра, новине Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung су саопштиле да ће укупни трошкови Немачке за избеглице у 2015. години износити око 10 милијарди евра. То је четири пута више него годину дана раније, када су трошкови за избеглице изнели 2,4 милијарде евра. Тада је у Немачку дошло око 200.000 миграната, а ове године Немачка је спремна да прихвати до 800.000 њих. Ангела Меркел је 7. септембра потврдила и тачност цифре од 10 милијарди евра.

Тамо, где је било приређено „арапско пролеће“, сада је наступила „арапска јесен“. У најновијим дешавањима се осећа и рука председника Турске Реџепа Ердогана који је блискоисточне избеглице погурао према Европи. Наравно, турски председник нема разлога да изазива незадовољство бирача уочи ванредних парламентарних избора тако што ће се у земљи наћи преко милион, па и више од тога, миграната – Сиријаца. Мада је потпуно могуће да је неко можда турске власти посаветовао да избеглице што пре отпреми у Европу. Баш као и Саудијцима, који су одједном одбили да прихвате своју браћу по вери из земаља сунитског ислама.

Одлука Ангеле Меркел да избеглице пусти у земљу изазвала је незадовољство владајуће коалиције. Министар унутрашњих послова Баварске Јоахим Херман (ХСС) је изјавио да је њена одлука „неправилан сигнал за Европу“. Његова партија сматра да је неопходно да се ограничи улазак избеглица. Сви су дужни да се придржавају Даблинског споразума који гласи да питања давања прибежишта избеглицама треба да се решавају у првој земљи ЕУ у којој се оне нађу.

Истовремено, Европска унија жели да усагласи прописе и квоте смештаја миграната, који ће бити заједнички за све чланице. У Луксембургу (који председава ЕУ) је одржано неформално саветовање министара иностраних послова земаља – чланица Уније. Министри су се сложили да велики проблем захтева заједничко и солидарно решење. Руководилац МИП-а Луксембурга Жан Аселборн је констатовао да Унија треба да помогне оним земљама које су на себе преузеле највећи талас миграције, као и да подела избеглица међу земљама ЕУ које потпадају под Женевску конвенцију мора да буде договорна, тј. на бази критеријума величине земље и њених економских могућности.

Врховни представник ЕУ за иностране послове и политику безбедности Федерика Могерини је упозорила да ће миграциона криза у Европској унији дуго трајати. Већ су се зачули предлози да се формирају центри за пријем избеглица „у трећим земљама“ – изван Европске уније. Без обзира на то што избеглице, то треба да се схвати, уопште нису у Европу кренуле због тога.

Следећи самит ЕУ треба да се одржи 15-16. октобра. Међутим, Аустрија и Немачка, које осећају највеће тешкоће због навале миграната из Сирије и других блискоисточних земаља, захтевају да се самит одржи раније, у септембру. „Мени се чини“, изјавио је министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер, „да ће бити прекасно уколико се за заседање Европског савета буде чекала друга половина октобра“.

Председник Европског савета Доналд Туск се противи одржавању ванредног самита ЕУ, позивајући да се поштује „план“. Међутим, и плански рад може да се заврши фијаском. Ствар је у томе што су УН позвале власт Европске уније да повећа квоту за пријем избеглица на 200.000 људи по свакој земљи (просечно). То значи да ће у ЕУ ући 5-6 милиона миграната до краја ове године. А то је само почетак, јер се крајем календарске године река избеглица неће пресећи. Народи мањих европских земаља ризикују свој нестанак у океану људи туђе културе. Мађарски премијер Виктор Орбан је изјавио да Европљанима хришћанима прети да постану мањине у сопственој земљи. Тим пре што се многи мигранти понашају изазивајуће. Нико у гомилама придошлица чак и не помишља на интегрисање у европско друштво.

Последица тога је да у ЕУ сазрева „завера“ против принципа квота при расподели избеглица, по вољи Европске комисије. Земље Вишеградске групе – Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка, већ су се изјасниле против увођења обавезне квоте. „Ми захтевамо да све треба да буде на добровољној бази“, изјавио је 4. септембра у Прагу чешки премијер Бохуслав Соботка, после заседања премијера земаља Вишеградске групе.

Супротно таквом мишљењу, у заједничком писму, адресираном на председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, изјаснили су се Ангела Меркел и Франсоа Оланд. Међутим, и у Немачкој, и у другим земљама, без наде да ће се наћи решење које ће све да задовољи, већ се размишља о томе како да се одступи. Све до ликвидирања Шенгенске зоне.

Крајем августа, на састанку европских лидера са руководиоцима Балканских држава, Ангела Меркел је рекла да „врло висок степен разумевања између Немачке и Француске даје наду да ћемо бити у стању да пронађемо одлуку“. Међутим, одмах је додала да „Даблински систем не функционише“. Стварно, Даблински споразум је на очиглед свих растурен (он гласи да у случају безвизног уласка у земљу, за разматрање захтева о политичком прибежишту ће бити одговорна прва земља чију је границу пресекло одговарајуће лице).

„Ми видимо напрегнуту ситуацију на сицилијанској обали, на грчким острвима, у Македонији и Мађарској“, каже италијански министар иностраних послова Паоло Џентилони. „Дугорочно то може да засмета Шенгенским споразумима. Ту постоји претња и за фундаментално право ЕУ – право на слободу кретања“.

И у Белгији се појавио страх од могућности распада Шенгенске зоне. После скорашњег покушаја терористичког акта у возу Thalys белгијски премијер Шарл Мишел је у интервјуу телевизијском каналу RTL изјавио: „Шенгенски споразуми су важни за нашу економију, али пред претњом од тероризма ми ћемо можда ипак бити принуђени да их по питањима идентификације личности и контроле пртљага поново размотримо“. Дискусија у вези с тим ће бити настављена у Белгији, на различитим нивоима.

Уколико представници 28 земаља не успеју да се договоре на првом следећем самиту ЕУ (септембар – октобар), неће се моћи избећи преиспитивање Шенгенских споразума. Како то може да утиче на Европску унију? Познати енглески новинар Ђулијето Кјеза сматра да се налазимо „на почетку велике политичке кризе Европе“ и, судећи по свему, каже он, Европа „неће моћи још дуго да опстане“.

Прочитај без интернета:
6 гласовa