Неочекивана посјета Зорана Заева Сарајеву, у петак, 17. новембра, изазвала је мало медијске пажње, ни приближно као она из јула мјесеца. Званично, Заев је присуствовао Самиту социјалдемократских партија, а састао се и са предсједавајућим Савјета министара БиХ, Денисом Звиздићем. ЕУ и НАТО интеграције, потреба за економском и регионалном сарадњом, биле су фразе одапете у медијски простор. Иако у јавности приказана као „безбојна“, посјета Заева није без значаја.

Креатори нове политичке мапе Балкана послали су Заева у Сарајево, званично због склапања споразума о билатералној сарадњи, али је по сриједи било нешто сасвим друго. Заев је у Сарајево стигао првенствено због сусрета са челницима Савеза за промјене (СЗП), којима су претходно у познатој амбасади „натрљали нос“ због политичке стерилности и упутили на Заева да им објасни како се руши „ненародни режим“. Тако су лидери СЗП добили прилику да „из прве руке“ чују идеје и савјете Заева и његових сарадника како да изађу на крај са „корумпираним режимом“. У дискусији је, наравно, доминирало име Милорада Додика, предсједника Српске, који је „исти Груевски“ јер влада Српском „популистички, дуже од 12 година“, попут Груевског, чија је партија у Македонији на власти била читаву деценију. Оцијењено је да „фазу прислушкивања“ треба оставити за собом, јер контрола Додикових телефонских разговора није дала резултат у виду „паковања“ афера и прављења медијских конструкција. Додик је био далеко опрезнији од Груевског док је телефонирао. Стога је преовладало опредјељење о потреби да се закорачи у нову фазу, која изискује упорност „и понеку жртву ради компромиса“, а све како би се опозиција приближила власти. То је и Заеву помогло. Када је почео практиковати састанке са Груевским и приближавати му се „како би се превазишла криза у односима“, а затим „једном ногом крочио у владу“, пад Груевског био је неминован.

Већ у недјељу 19.11. лидери опозиционих странака у Републици Спској, Вукота Говедарица, Бранислав Бореновић и Драган Чавић, на састанку код предсједника Народне скупштине РС Недељка Чубриловића предложили су заједнички споразум којим би се уредили међусобни односи на политичкој сцени до избора 2018. године и ријешила парламентарна криза. Предсједник НС РС Недељко Чубриловић након састанка са представницима политичких партија је рекао да је договорено да се формира комисија која ће радити на споразуму „О принципима политичког дјеловања и координације“.

У тексту који је опозиција понудила, тако, стоји: „Ред у Народној скупштини Републике Српске одржаваће запослени у служби обезбјеђења као и минималан број припадника Министарства унутрашњих послова у цивилним одјелима у складу са вишегодишњом праксом и без личног наоружања, док ће вањско обезбјеђење објекат вршити униформисана полиција.“ (Члан 3) Очито да су сви покушаји „освајања“ Народне скупштине кроз насилно нарушавање њеног рада, остали без учинка првенствено због адекватног реаговања полиције, те се она овим чланом настоји удаљити и пасивизирати.

Занимљив је и Члан 4 истог документа: „У циљу стварања општег демократског амбијента једнаких могућности обезбједиће се непристрасно и објективно информисање грађана примјеном највиших професионалних стандарда у републичким јавним емитерима Радио телевизији Републике Српске (РТРС) и новинској агенцији СРНА.

Народна скупштина ће одмах формирати радну групу за израду нових закона којима би се обезбједила потпуна објективност, професионалност и независност РТРС и новинске агенције СРНА.“ Занимљиво је да се у смислу мониторинга не спомиње БН Телевизија, веома пристрасна у корист опозиције, иако се и она већим дијелом финансира из општинских и градских буџетских средстава, наравно, онима гдје СЗП обавља власт. РТРС и СРНА се, уз МУП, и даље сматрају „стубовима режима“ и стога су на удару.

Најупечатљивији је Члан 6 Споразума: „Ради заштите интереса Републике Српске и ефикасне координације формираће се Савјет Републике Српске којег ће чинити Предсједник РС, Српски члан Предсједништва БиХ , Предсједник Народне скупштине РС, Српски Члан Предсједништва Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ (пресједавајући/копресједавајући), Предсједник Владе РС и Српски члан Савјета Министара БиХ (пресједавајући/копресједавајући) као стални чланови Савјета.“ Савјетом Републике предсједавао би предсједник Народне скупштине Српске, а прва сједница поменутог тијела предложена је за 31.12. ове године. Нуди се и стварање Етичког комитета који би био у функцији прекида „увредљиве и свађалачке комуникације“. Приближавањем на бази сарадње, нарочито оснивањем неке врсте савјетодавног комитета Српске, што је институционализовање новог тијела, корак је ка заједничкој влади. СЗП се преко низа захтјева жели представити као незаобилазан фактор.

Заев је донио методологију и презентовао своје искуство како се приближити власти да би се она срушила. Приближавање, а потом извлачење из владајуће коалиције једног од партнера, што је Заев успио са ДУИ, партијом Албанаца која је дуго подржавала Груевског, постао је главни посао познатих амбасада. Покушава се створити пукотина у власти, како би се владајућа коалиција разбила прије избора и тако демонтирала скупштинска већина. Наиме, према свим параметрима, ако ствари остану непромијењене, СЗП се нема чему надати на изборима. Стога се према Демократском народном савезу пласирају информације да ће Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Социјалистичка партија Републике Српске (СП РС) створити нову постизборну коалицију са Уједињеном Српском, партијом Ненада Стевандића, и да у тој коалицији неће бити мјеста за ДНС. Уједно, СЗП нуди различите погодбе у смислу заједничких кандидата на предстојећим изборима. Наравно, цио процес се одвија под патронатом амбасада, које се својски труде да креирају исход предстојећих избора. До кулминације свих политичких игара и сплетки доћи ће на прољеће, када се поново планирају покренути сукоби и нереди у Народној скупштини.

 

14 гласa